Dug put do modernih učionica

Od početka poslednje decenije prošlog veka, kada su interaktivne table izmišljene, proteklo je mnogo vremena dok one nisu stigle u učionice u razvijenim zemljama. Ipak, taj put je „tamo“ blizu kraja. A kod nas smo blizu početka…

smart-board-interactive-whiteboard-egu72

Zašto je taj put bio dug? Verovatno zato što prve interaktivne table nisu ni bile zamišljene kao nastavno sredstvo, već za korišćenje u kancelarijama, za interaktivne prezentacije na sastancima ili okruglim stolovima, bez ozbiljnijih mogućnosti umrežavanja i svega onoga što je potrebno za nastavu. Ideja za korišćenje u školama došla je kasnije, a bilo je potrebno i vreme da se koncept razvije. Sve u svemu, značajniji prodor u učionice usledio je sredinom prve decenije ovog veka, a 2008. godine urađene su i prve ozbiljnije analize i procene vrednosti tržišta ovih tabli. Za tu godinu svetsko tržište procenjeno je na milijardu dolara i predviđeno je da će jedna od sedam učionica u svetu imati interaktivnu tablu do 2011. godine.

Table rastu

Razvoj tehnologije takođe je imao svoj put. Prve table imale su nisku rezoluciju, bile su neprecizne i preskupe (računajući i neophodnu prateću opermu). S druge strane, razvoj ovakve interaktivne sprave, koja ima jasno definisanu budućnost, predstavljao je izazov za inženjere, tako da se pojavio čitav niz tehnologija koje su omogućavale interaktivni rad na jednoj naizgled običnoj tabli. Mnoge od njih ispale iz igre – zadržale su se table sa infracrvenim skeniranjem, rezistivnom površinom, elektromagnetnom ili ultrazvučnom olovkom, kao i neke kombinacije ovih tehnologija. Svaka od njih ima svojih prednosti i mana – a i svoju cenu.

Pročitajte i:  Šarčević - Cecini stihovi nisu dobar primer vokativa

Spisak tehnologija ne bi bio potpun bez pominjanja „pasivne“ table, gde interaktivnost obezbeđuje interaktivni projektor, kao i bez (za sada prilično skupih) rešenja sa LED panelima (dakle, bez inače neophodnog projektora). Taj put razvoja još nije završen, jer se nove ideje za moćnije, a pritom jeftinije table stalno pojavljuju. Mnoge od ideja „padnu u vodu“, ali slično se na početku desilo i s mnogim izumima bez kojih danas ne možemo ni da zamislimo život. Svoj put razvoja morali su da prođu i projektori, jer su klasični pravili gomilu problema zbog velike udaljenosti od table, da bismo danas imali ultra short throw modele koji tipičnu tablu dijagonale osamdesetak inča mogu da osvetle s daljine manje od jednog metra.

Bilo kako bilo, postojeće tehnologije zrele su za masovnu primenu i interaktivne table užurbano popunjavaju relativno malobrojne preostale učionice u razvijenim zamljama. A kod nas? Ni blizu toga, a još više pesimizma unosi dinamika (ako se to uopšte tako može nazvati) uvođenja tabli u škole. Takav utisak nećete steći ako obiđete škole specijalizovane za IT, naročito privatne – tamo ih ima, ali ako svratite u neku „običnu“ školu, naročito u unutrašnjosti, a da i ne pominjemo ruralna područja, interaktivne table tražićete svećom.

Pročitajte i:  Kako do IT struke?

Zainteresovani nastavnik ispred table

Zašto je to tako? Razloga ima mnogo, a najočigledniji su finansije: sudeći po ponudi, nije teško doći do interaktivne table, ali ni one ni prateća oprema (projektori…) nisu jeftine, a osim njih za učionice treba obezbediti i odgovarajući broj računara, pa onda sprovesti i mrežnu infrastrukturu. A svi znamo kojom brzinom se kod nas obezbeđuju sredstva i koliko se brzo i efikasno organizuju javne nabavke. Zatim, sva ta oprema zahteva redovno održavanje i hitne intervencije u slučaju kvara, makar se radilo i o pokidanom ili iščupanom kablu – a za to je neophodno obučeno i pouzdano osoblje.

Nastavno osoblje treba da bude detaljno obučeno za efikasno korišćenje interaktivnih tabli, a znajući koliki otpor brojni ljudi (uključujući i fakultetski obrazovane kadrove) imaju prema savremenim tehnologijama, ovaj problem nikako nikako ne bi trebalo zanemariti. Najzad, postoji nemali broj onih koji su spremni da idu u krajnost: treba računati i na sabotaže, kako ultrakonzervativnih nastavnika koji više vole tablu s kredom i sunđerom, tako i učenika kojima nije do nastave.

Pročitajte i:  Moderno školovanje za buduće IT stručnjake

Zvuči li vam sve ovo previše sumorno? Problema ima, ali se nazire svetlo na kraju tunela: političari najavljuju skoro otvaranje Poglavlja 26 u pregovorima za pristup Evropskoj uniji, a ono se odnosi na obrazovanje i kulturu i neće moći da se zatvori dok se ne ispune neki minimalni uslovi u pogledu nastavnih sredstava. A interaktivne table spadaju u nastavna sredstva. Dakle, političari će uskoro morati da se ozbiljnije pozabave ovim problemom…

Bojan Stanojević

Objavljeno u časopisu PC#235

Facebook komentari:
Tagovi: ,