Ericsson: deset ključnih trendova u 2016

Kompanija Ericsson predstavila je peto izdanje svog godišnjeg izveštaja o trendovima – deset ključnih trendova u 2016. Ovogodišnji izveštaj pokazuje da korisnici veruju da će korišćenje veštačke inteligencije uskoro omogućiti interakciju sa objektima.

“Mi u Ericssonu sprovodimo različita istraživanja sa ciljem analize navika i potreba korisnika, kao i proučavanja kako oni koriste internet i komunikacione tehnologije. Ovaj izveštaj pruža sagledavanje različitih studija, koje je Ericsson Consumer Lab sproveo tokom 2015. godine, koja pokazuju kako korisnici očekuju da će se razvijati tehnologija u budućnosti i koje benefite će oni dobiti. Ovaj godišnji izveštaj je uvek interesantan zato što ukazuje na buduće trendove i promene potreba korisnika. Veoma interesantan trend, iz ovogodišnjeg istraživanja, su novi načini interakcija sa predmetima koje korisnici traže kroz primenu veštačke inteligencije i virtuelne stvarnosti”, objašnjava Milena Matić, menadžer za strategiju, marketing i komunikacije u kompaniji Ericsson.

Ericsson Consumer Lab istraživanje je sproveo u 24 zemlje, u 10 najvećih svetskih gradova.

Deset trendova u 2016. su:

Uticaj umrežavanja na stil života – Četiri od pet ljudi uočava benefite koji proizilaze od rasta korišćenja online servisa, od strane sve većeg broja korisnika. Na globalnom nivou, jedan od tri korisnika već učestvuje u raznim oblicima „zajedničke“ (shared) ekonomije.

 

Tinejdžeri – „Striming generacija“ – Tinejdžeri dnevno gledaju više video-sadržaja na YouTubu nego ostale starosne grupe. Četrdeset šest procenata osoba od 16 do 19 godina provede dnevno sat ili više vremena na YouTube-u.

 

Veštačka inteligencija menja način interakcije – Veštačka inteligencija omogućiće interakciju sa objektima bez upotrebe ekrana pametnog telefona.

Virtuelno postaje realno – Potrošači žele virtuelnu tehnologiju za svakodnevne aktivnosti, kao što su gledanje sporta ili korišćenje video-poziva. Čak 44 odsto želi da, korišćenjem 3D štampača, odštampa sopstvenu hranu.

 

Nov koncept pametnih kuća – 55 odsto vlasnika pametnih telefona veruje da bi materijal koji se koriste za izgradnju kuća, u narednih pet godina mogao da sadrži senzore za praćenje pojava kao što su curenje cevi, problemi sa elektro-instalacijama ili pojava buđi. Kao rezultat ovoga, može da se javi potreba da se koncept pametnih kuća ispočetka osmisli na potpuno novim osnovama.

 

Pametni putnici – Putnici žele da pametno iskoriste svoje vreme i ne žele da se osećaju kao pasivni objekti u tranzitu. 86 odsto ispitanika bi koristilo personalizovane usluge javnog prevoza, pod uslovom da su dostupne.

Društvene mreže u vanrednim situacijama – Društvene mreže bi mogle da postanu primarni način za kontaktiranje hitnih službi. Šest od deset korisnika je zainteresovano za aplikacije koje bi im ponudile informacije u urgentnim ili vanrednim situacijama.

Senzori na telu – Unutrašnji senzori koji prate zdravstveno stanje u našim telima mogu postati novi “waerables“, odnosno gadžeti koje nosimo na sebi. Osam od deset ispitanika želi da koristi tehnologije za poboljšanje percepcije i kognitivnih sposobnosti kao što su vid, memorija i sluh.

Hakerski napadi i dalje prisutni – Većina korisnika pametnih telefona veruje da će hakovanje i virusi i dalje predstavljati problem. Kao pozitivna nuspojava, jedan od pet korisnika istakao je da ima veće poverenje u organizaciju/kompaniju koja je bila meta hakera i zatim rešila ovaj problem.

Online uzbunjivači – Korisnici razmenjuju više informacija nego ikad, i veruju da to povećava njihov uticaj na društvo. Više od trećine ispitanika veruje da javno publikovanje korumpiranosti neke kompanije proizvodi veći efekat nego odlazak u policiju.

 

Osim trendova, na radionici su predstavljene i najinteresantnije informacije iz poslednjeg izveštaja, Mobility Report, kao i inovacije u segmentu mobilnih mreža i navika korisnika prilikom gledanja video i TV sadržaja.

U svetu, čak 20 mobilnih broadband pretplatničkih ugovora aktivira se svake sekunde, i upravo je globalni rast mobilnih pretplata jasan pokretač rasta mobilnog saobraćaja. U ovom trenutku postoji isti broj mobilnih pretplatničkih ugovora kao i ljudi na planeti, a u 2016. godini ćemo dostići cifru od četiri milijarde korisnika pametnih telefona.

U Zapadnoj Evropi, mobilni saobraćaj, po aktivnom pametnom telefonu, porašće sa sadašnjih 2 na 18 GB mesečno u 2021. godini, dok će u Centralnoj i Istočnoj Evropi, saobraćaj u 2021. godini dostići 6,9 GB mesečno po pretplatniku, odnosno data saobraćaj u mobilnim mrežama će se uvećati 12 puta. Takođe, predviđa se desetostruki porast mobilnog saobraćaja na globalnom nivou do 2021, a predviđa se da će video-sadržaji predstavljati 70 odsto ukupnog mobilnog saobraćaja u istoj godini. U mnogim svetskim mrežama YouTube danas predstavlja gotovo 70 odsto celokupnog video-saobraćaja.

Izvor: Ericsson