Evropsko tržište data centara

Data centri predstavljaju ključnu komponentu digitalne infrastrukture kako u svetu, tako i u Evropi. Ovi objekti obezbeđuju fizički prostor za IT opremu neophodnu za skladištenje i obradu podataka, omogućavajući sve digitalne servise koje čovek trenutno koristi.

Autor: Miloš Smiljanić, direktor Data Center Solutions sektora, Enel PS, Beograd

Evropsko tržište data centara prolazi kroz intenzivan razvoj, značajno podstaknut rastom primene veštačke inteligencije (AI). Potražnja konstantno premašuje ponudu, uz velika ulaganja u nove lokacije širom kontinenta. Ova ekspanzija privlači investicije u vrednosti od više milijardi evra, povećava BDP, otvara nova radna mesta i jača poziciju Evrope u digitalnom svetu.

Iako data centri donose značajne ekonomske koristi, njihovo prisustvo prouzrokuje i određene izazove i opasnosti – naročito u pogledu potrošnje električne energije, ali i resursa kao što su voda, prostor i građevinski materijal. Iz tog razloga dalja ekspanzija ovog sektora zahteva kontinuirana ulaganja u održivost kako bi se minimizirao negativan uticaj na životnu sredinu.

Vrste data centara

Generalna podela podrazumeva četiri tipa data centara:

On-premises / Enterprise data centri su server sale koje kompanije iz svih sektora grade isključivo za svoje neposredne IT potrebe, uglavnom su manjeg kapaciteta, najčešće do 500 kW.

Colocation data centri su objekti čiji prostor vlasnici iznajmljuju krajnjim korisnicima u vidu delova reka, rekova, kaveza, soba, hala ili kompletnih objekata. Najčešće su srednjeg i velikog kapaciteta, nekad se mere desetinama MW, pa i više.

Hyperscale data centri imaju izuzetno velike kapacitete (u MW, a u poslednje vreme i GW) i koriste ih najveće globalne kompanije iz digitalnog sveta, kao što su Meta, AWS, Microsoft, Google…

Edge data centri su mali objekti locirani u neposrednoj blizini krajnjih korisnika ili mesta generisanja podataka, jer je to neophodno zbog vrste delatnosti ili bezbednosti. Dodati su u ovu kategorizaciju zbog svoje specifičnosti i brojnosti iako su znatno manji od gorepomenutih.

Trenutno stanje

Potražnja za data centrima u Evropi beleži nagli porast usled brzih tehnoloških inovacija, digitalizacije ekonomije i sve veće potrebe za pouzdanom i nezavisnom digitalnom infrastrukturom.

Tradicionalne DC oblasti – Frankfurt, London, Amsterdam, Pariz i Dablin (poznati kao FLAPD) i dalje dominiraju s više od 70 odsto evropskih kapaciteta IT snage, ali se u poslednje vreme sve više objekata gradi u Skandinaviji, kao i južnoj i istočnoj Evropi, uključujući i naš region.

Značajan faktor pri odabiru pozicije data centra, pored drugih parametara, predstavlja i telekomunikaciona povezanost i mogućnost interkonekcije sa udaljenim lokacijama u drugim državama i kontinentima, gde se nalaze objekti od značaja za korisnika.

Investicije u izgradnju i eksploataciju data centara u Evropi mere se desetinama milijardi evra na godišnjem nivou, pa oni imaju značajan uticaj na ekonomiju kontinenta, kao i na podsticaj privrednih i tehnoloških inovacija. Uprkos tako velikim investicijama, sektor se suočava i sa ozbiljnim izazovima u pogledu dostupnosti energije, održivosti i regulatorne usklađenosti. Međutim, ovi izazovi istovremeno otvaraju prostor za inovacije u oblasti energetske efikasnosti, fleksibilnosti i ponovne upotrebe generisane toplote.

Što se tiče brojnosti, i dalje dominira enterprise tip, pa je pobrojano više od 9.000 takvih data centara s kapacitetom od 50 kW ili više (uglavnom do 5 MW max), dok u segmentu velikih objekata (kapaciteta 5 MW i više) skoro svi pripadaju colocation i hyperscale grupi (tzv. komercijalni data centri).

Iako u većini zemalja van FLAPD i Skandinavije enterprise segment i dalje čini više od pola ukupne IT snage, jasno je da komercijalni data centri ubrzano preuzimaju primat i dominantnu poziciju. Oni su obično noviji, moderniji i obezbeđuju veću snagu po reku, što je neophodno za AI i druge napredne tehnologije. Do 2030. godine, očekuje se brz i snažan rast ovog segmenta.

Očekivani rast

U centru pažnje sektora trenutno je održivost, što jako podstiče upotrebu obnovljivih izvora i energetski efikasnih tehnologija, pa se teži da najveći deo energije bude obezbeđen na taj način. Inicijative kao što je Climate Neutral Data Centre Pact (CNDCP) obavezuju na postizanje klimatske neutralnosti do 2030. godine, dok usklađivanje sa EU direktivom Energy Efficiency Directive (EED) doprinosi većoj transparentnosti i odgovornosti sektora.

Iako data centri donose značajne ekonomske koristi, njihovo prisustvo prouzrokuje i određene izazove i opasnosti – naročito u pogledu potrošnje električne energije, ali i resursa kao što su voda, prostor i građevinski materijal

Postignut je značajan napredak u korišćenju zelene energije, kao i u energetskoj efikasnosti (prosečan PUE – Power Usage Effectiveness – u komercijalnim data centrima iznosi 1,39), efikasnoj potrošnji vode (WUE – Water Usage Efficiency – prosečno 0,31 l/kWh) i projektima ponovne upotrebe generisane toplote.

Colocation

Evropsko colocation tržište beleži brz rast u svim delovima kontinenta. FLAPD oblasti su i dalje predvodnici zahvaljujući razvijenoj infrastrukturi i povezivanju, ali se sve više ističu i drugi delovi kontinenta, i to:

• Skandinavija, zahvaljujući stabilnom snabdevanju obnovljivom energijom, hladnoj klimi
• i unapređenoj telekomunikacionoj povezanosti.
• Južna Evropa, kao posledica povoljnog položaja (sunce i vetar), investicija u zelenu energiju, podrške vlada (posebno u Španiji, Italiji, Portugalu i Grčkoj) i boljoj povezanosti.
• Centralna i Istočna Evropa, predvođena Poljskom, uz umeren rast i prevazilaženje dosadašnjih infrastrukturnih ograničenja u pojedinim državama.
• Naš region, uključujući i Srbiju, zbog niže cene električne energije i dobrog geostrateškog položaja.

Colocation tržište se masovno okreće velikim colocation rešenjima koja odgovaraju zahtevima hyperscalera i AI potreba, sa očekivanim investicijama većim od 100 milijardi evra do 2030. godine.

Hyperscale

Hyperscale data centri, koje predvode američki tehnološki giganti, beleže snažan rast širom Evrope. Ovi objekti često koriste hibridni operativni model, kombinujući sopstvenu izgradnju sa colocation rešenjima kako bi optimizovali skalabilnost, operativnu efikasnost i blizinu korisnicima.

Ulaganja u hyperscale infrastrukturu se ubrzavaju, naročito usled tehnološkog napretka u oblasti veštačke inteligencije (AI) i rastuće potražnje za cloud servisima. Do 2030. godine očekuje se da ukupna ulaganja u hyperscale data centre u Evropi premaše 40 milijardi evra, uz prosečan godišnji rast IT snage od 11 odsto, čime bi se dostigao kapacitet od 5,6 GW.

Investicije u izgradnju i eksploataciju data centara u Evropi mere se desetinama milijardi evra na godišnjem nivou, pa oni imaju značajan uticaj na ekonomiju kontinenta, kao i na podsticaj privrednih i tehnoloških inovacija

Iako Irska, UK i nordijske zemlje trenutno dominiraju po kapacitetu hyperscale objekata, regioni poput južne Evrope (posebno Španija i Italija) postaju novi centri rasta.

Izazovi i ograničenja

Uprkos značajnim postignućima, industrija data centara suočava se s nizom izazova, među kojima se ističu:

• ograničena dostupnost električne energije,
• kašnjenja u dobijanju građevinskih i operativnih dozvola,
• sve izraženiji nedostatak tehnički obrazovanog kadra.

Rešavanje ovih izazova zahteva koordinisane napore:

• unapređenje elektroenergetske infrastrukture,
• pojednostavljenje regulatornih procedura,
• ulaganja u obrazovanje, obuke i inicijative za veću raznolikost u sektoru kako bi se razvio pot­reban kadar.

Uticaj na društvo i ekonomiju

Data centri imaju snažan socio-ekonomski uticaj na život u Evropi, a njihov najvažniji doprinos se ogleda u:

• obezbeđivanju ključne digitalne infrastrukture koja omogućava izgradnju digitalne ekonomije,
• direktnom rastu BDP-a,
• značajnom otvaranju radnih mesta na direktnom, indirektnom i indukovanom nivou,
• generisanju značajnih poreskih prihoda koji finansiraju aktivnosti u lokalnom, regionalnom i nacionalnom domenu.

Generalno, data centri doprinose razvoju zajednica, održivim projektima i ključnim infrastrukturnim investicijama, potvrđujući ulogu jednog od temelja evropske digitalne ekonomije.

enelps.com