Fleksibilni niz interfejsa mozak-računar za bolji kontakt

Istraživači sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu kreirali su niz interfejsa između mozga i računara koji sadrži mikroigle pričvršćene na fleksibilnu podlogu.

Poboljšanje za pacijente kojima nedostaju udovi i one sa problemima u kretanju

Dizajn omogućava da se niz bolje prilagodi talasastoj površini mozga, omogućavajući bolji kontakt i poboljšano snimanje signala na širokom području. Tehnologija predstavlja nadogradnju krutih nizova koji su se do sada obično koristili, a istraživači se nadaju da bi tehnologija mogla poboljšati sposobnost korisnika da kontrolišu spoljne uređaje, od invalidskih kolica do protetskih udova. Interfejsi mozak-računar nude ogroman potencijal za pacijente kojima nedostaju udovi i one sa problemima u kretanju, u kontroli asistivnih tehnologija, kao što su motorna invalidska kolica.

Međutim, povezivanje silicijuma i metala sa mesom i krvlju predstavlja izazov, a tipična rigidnost i uniformnost kompjuterskih komponenti ne omogućavaju savršeno podudaranje sa mekim i neujednačenim tkivima našeg nervnog sistema. Ova najnovija tehnologija ima za cilj da poboljša klasičnu opremu za interfejs mozga i računara zasnovanu na mikroiglicama, koja se obično sastoji od krutog niza koji nije posebno dobro usklađen sa površinom mozga. Ovakvi kruti nizovi mogu dovesti do iritacije moždanog tkiva i gubitka signala kada mikroigle ne prodiru pravilno u osnovno tkivo. Novi niz koristi meku podlogu, a do sada proizvedene iteracije sadrže 1.024 mikroiglice koje su deset puta tanje od ljudske kose. Do sada su istraživači testirali niz na glodarima i uspeli su da dobiju podatke za 196 dana koliko je trajao implantat, što sugeriše da je tehnologija pogodna za dugotrajnu implantaciju.

Zapanjujuće je da niz koristi deset puta više mikroiglica od postojećih tehnologija i može pokriti područje mozga koje je deset puta veće. Da bi kreirali nizove, istraživači počinju sa krutom silikonskom pločicom i dodaju joj potrebna kola. Zatim nanose fleksibilni film na pločicu pre nego što uklone slojeve silicijuma, ostavljajući tanke kolone, koji deluju kao mikroigle. Istraživači se nadaju da će ovi nizovi pomoći da se poboljšaju sistemi interfejsa između mozga i računara, uključujući omogućavanje naprednijih sistema zatvorene petlje, gde bi korisnik proteze mogao da dobije haptičke povratne informacije u realnom vremenu o stavkama koje dodiruju koristeći protezu koja kontroliše interfejs mozak-računar.

Izvor: Medgadget