Goran Šepa Gale (Kerber) o muzici i računarima

Goran Šepa Gale (Niš, 1960.) je srpski rok muzičar, pevač i osnivač rok grupe Kerber, jugoslovenske i srpske hard rok grupe, koja je osnovana u Nišu 1981. godine. Naziv grupe je ime bića iz  grčke  mitologije, troglavog psa sa zmijskim repom koji čuva ulaz u podzemni svet. Prve koncerte grupa je održala u niškim klubovima, a često je bila i predgrupa Galije. Prvi album „Nebo je malo za sve” je snimila polovinom 1982. godine. Članovi benda su: Goran Šepa, Tomislav Nikolić, Branislav Božinović, Josip Hartl i Zoran Madić.

Slika 01Njihovi koncerti u to vreme sem sjajnih pesama, bili su karakteristični po Sosi, koji je svirao gitaru u obliku sekire, a na bini je gutao i bljuvao vatru. Na koncertu u Novom Sadu je zadobio opekotine drugog stepena, ali je ipak završio koncert. Nekoliko narednih koncerata je nastupao sa zavojima i maskom pa je prestao da izvodi ove atrakcije. Svoje učešće grupa je imala i na YU rok misiji održanoj na stadionu  Crvene Zvezde u Beogradu. Kao predgrupa su početkom osamdesetih svirali na koncertima grupa Nightwing i Uriah Heep u Jugoslaviji.

Najintenzivnije su nastupali tokom 1987. godine, kada su održali više od 200 koncerata u zemlji. Posebno su bili popularni u Srbiji, Bosni i Makedoniji. Tokom karijere grupa je imala nastupe u klubovima u Grčkoj i Britaniji. Dvogodišnju pauzu napravili su posle albuma objavljenog 1989. godine. Po povratku objavljuju dva albuma, ali usledila je još jedna, mnogo duža pauza koja traje i danas. Povodom 30 godina postojanja, grupa je napravila mini turneju, obeležavajući svoj rođendan u Novom Sadu, Nišu i Beogradu, na posletku. Početkom 2014. godine, Kerber počinje sa radom na novom albumu koji se uskoro očekuje. Iza Galeta i grupe Kerber stoji pozamašna diskografija:

  1. Studijski albumi: 1983. Nebo je malo za sve (RTVLJ), 1985. Ratne igre (RTVLJ), 1986. Seobe(PGP RTB), 1988. Ljudi i bogovi (PGP RTB), 1990. Peta strana sveta (PGP RTB) i 1996. Zapis (PGP RTS).
  2. Koncertni albumi: 1989. 121288 (PGP RTB) i 1999. Unplugged (PGP RTS).
  3. Singlovi: 2003. Sveti Nikola.
  4. Kompilacije: 1998. Antologija 1983 – 1998 I (Take It Or Leave It) i 1991. Antologija 1983 – 1998 II (Take It Or Leave It)
  5. Boks setovi: 2009. Sabrana dela (PGP-RTS)

Slika 02

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Kompjuter je dao mogućnost običnom čoveku da napravi ili bolje rečeno “ skroji“ pesmu, a da pritom ne poznaje nikakva pravila muzike , niti da svira bilo koji instrument. Koristeći semplove ili cele pesme,“ tvorci “ ovakve muzike, bukvalno lepe delove pesama jedne na druge, baveći se više matematikom nego muzikom. U smislu :“ hej, ovo i nije ispalo tako loše“.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Na ovaj način se štancuju “ pesme na sat” ( hiperprodukcija )  i nikada se neće dogoditi da ovi “kompozitori” upadnu u kreativnu krizu, jer je kreacija potpuno potisnuta . Pre pojave kompjutera, autorski  bendovi su gradili svoj imidz na autentičnom, prepoznatljivom zvuku, umetničkom izrazu. Muzičari su se izražavali živom svirkom koja je u potpunosti  prenosila emocije svakog instrumentaliste.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Muzičari čuju razliku izmedju analognog i digitalnog zapisa, ali zbog bržeg rada sa komjuterima, ne vode mnogo računa o slušaocima i svesno im podvaljuju. Mnogi muzičari, muziku vide kao biznis i nemaju  interesovanje  za  umetnost,  već samo za popularnost i profit.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalni zvuk je” peglani zvuk” i  on po mom mišljenju, daje mogućnost amaterizmu  da se izjednači sa profesionalizmom. Digitalni zvuk je u funkciji sterilnosti muzike, pa se gubi onaj živi odnos izmedju muzičara i muzike, gubi se dinamika, pulsiranje, emotivnost, trenutak, večnost.

Slika 07III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Uopšteno se toj temi  više i ne pridaje toliko važnosti. Privilegija je biti publika, a naša publika nije toliko edukovana, pa dobri muzičari i nisu toliko potrebni pri snimanju. Traže se zabavljači, a oni će uz komjuter “ završiti” posao. Pa i pevači nisu neki problem, ako imate čoveka koji strplivo pegla sve falševe.  Problem su živi nastupi. Tu neko koristi digitalizaciju, a neko ipak svira. Na žalost, ovih drugih je sve manje, pa publika nema priliku da oseti razliku izmedju svirača i amatera. U euforiji prosečnosti, danas se kaže “ nisu loši”, a nekad je bilo” mnogo su dobri “.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Iskreno, može da se napravi dobar snimak. (za mene je analogno uvek bolje). Potrebna je iskusna ekipa koja će, u moru mogućnosti komjutera, naći meru u prepoznavanju dobre produkcije. Ja još uvek verujem da je ideja važnija od samog načina snimanja. “Od nekih stvari se pita ne pravi”.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Elektronska muzika zapostavlja onu osnovnu karakteristiku muzike, izraz muzičara. Ipak postoji neka energija koja se prenosi na slušaoca, pa ako je prenos energije muzika, onda se i ovaj izraz može tako gledati.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Običan slušalac ne prepoznaje otkucan ili živo odsviran instrument. Kompjuter ili čovek, to je stvar izbora ili prepoznavanja. Dar od Boga je biti slušalac koji “čuje“. Samo odabrani uživaju u muzici. Ovi drugi se u životu zabavljaju.

Slika 05

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internet i pomaže i odmaže. Prvi korak je sredjivanje autorskih  prava, a to je oduvek bila“ tabu tema“.  Postoje organizacije koje se godinama bave ovom temom, ali država nikada nije imala vremena  da reči ovaj problem. (postoji potpuno ne poznavanje ove oblasti).

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju? Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Iz celog intervjua jednostavno možemo zaključiti da bi Galetov odgovor na oba pitanja bio NE.

Slika 06VI – Borba za RnR 

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Gale je nastupio na humanitarnom koncertu za Lotketa 15. Aprila u Nišu.

Jovanović Predrag

Računajte na računare

Facebook komentari:

Panasonic

PC Press CRM
Tagovi: ,

Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"