PC Press - Backup obavezno!

Infrastruktura: BMS i DCIM – sličnosti i razlike

BMS, DCIM, ITSM – ove skraćenice ne znače mnogo ljudima koji nisu iz struke, ali za onoga kome je to posao, važno je da zna sličnosti, razlike i namenu posla koji se krije iza njih.

Krenućemo prvo od potreba. Na primer, vi ste rukovodilac održavanja objekta i vaše zaduženje je da se bavite sistemima u zgradi/objektu. U tom slučaju, znate ili morate saznati funkcije i namenu BMS-a. Iza ove skraćenice krije se sistem za upravljanje i kontrolu sistema u zgradi/objektu – Building Management System. Slobodno možemo reći da je BMS „stariji brat” u ovoj priči. A sve je počelo davne 1883. godine kada je proizveden prvi termostat, jednostavan uređaj koji je reagovao na pad temperature aktiviranjem svetla u kotlarnici, signalizirajući time da je potrebno ubaciti još uglja u kotao.

Znači, sve kreće od kontrole temperature. Do ‘80-ih godina prošlog veka sve kontrole, i termostati i ventili, bili su pneumatski. Nakon toga, prebacivanje na elektriku je počelo zahvaljujući računarima koji su preuzeli kontrolu, dok je sva oprema ostala pneumatska. A onda počinje Internet revolucija koja je 1995. donela povezivanje uređaja, razmenu velikih količina podatka, ali je i izvela BMS van velikih poslovnih objekata i omogućila i kontrolu kućne automatike. Kada tome dodamo i sveprisutna cloud rešenja, vidimo da BMS postaje sve složeniji ali i sve pristupačniji sistem.

Šta možemo kontrolisati BMS-om u jednom objektu, šta je njegov osnovni posao? Pođimo od namene objekta. U jednoj poslovnoj zgradi povezan je veliki broj sistema, i u prethodnoj deceniji mnogo se pažnje posvećivalo energetskoj efikasnosti. A kako biti energetski efikasan ako sistemi BMS-a kao što su grejanje/hlađenje, ventilacija, klimatizacija, koji su sami po sebi veliki potrošači svih vrsta energije (i električne, i gasa, i vode), nisu povezani, ne „pričaju” jedni s drugima. Uvek važi da ne možemo nešto unaprediti ako pre toga nismo napravili konkretna merenja, došli do neke istorije… E, tu na scenu stupa BMS kao sistem koji sve ovo povezuje (pa i mnogo više ako tu dodamo i video-nadzor, kontrolu pristupa, detektore osvetljenja, prisustva…) i pomoću koga možemo planirati naše akcije, ulaganja, pa i redovno, preventivno održavanje.

DCIM kao centralizovani kontrolor

Kako se tu uklapa na početku pomenuti DCIM? A šta ako je objekat data centar, u kom ima još mnogo druge opreme koju treba kontrolisati, nadzirati i održavati? I još je data centar, kao takav, osnovni biznis vaše kompanije ili jedan od ključnih faktora uspeha colocation ili hosting kompanije. Najčešće je slučaj da se data centrom kao posebnom jedinicom u okviru preduzeća bavi rukovodilac IT-ja. Budimo realni, vrlo je verovatno da oprema u data centru vredi mnogostruko više nego sama zgrada i da je veoma bitno njeno održavanje, nadzor, pravovremena reakcija ili čak predikcija eventualnih problema.

Pročitajte i:  Schneider Electric: Bezbednost infrastrukture nema alternativu

Dodajmo tu i podatke koji se skladište u data centru i čiju vrednost ponekad nije čak ni upitno računati. Za te namene neki pametni ljudi su napravili DCIM – Data Centar Infrastructure Management – upravljanje infrastrukturom data centra. U stvari, prvo se to zvalo ITSM (IT Service Management), ali je proširenjem opisa posla i opreme koja se kontroliše došlo i do kontrole i upravljanja celokupnom infrastrukturom data centra. Tako je nastao DCIM. Sa sve važnijom ulogom data centara početkom 2000-ih došlo se do zaključka da infrastruktura data centra ne može biti analizirana, praćena i kontrolisana BMS sistemom.

Šta spada u tu „infrastrukturu”, šta je to što je veoma bitno jednom IT-jevcu u data centru? Osim „nizova nula i jedinica”, tu se nalazi aktivna oprema (serveri, ruteri, modemi, firewall-ovi, storidži…), koji su smešteni u nizove rekova, napajani i štićeni UPS-evima i PDU letvama. Ova oprema sama po sebi podiže radnu temperaturu i neophodno ju je hladiti. Zato postoji i mašinska oprema koja to omogućava, čak i održava relativnu vlažnost prostorije. Lako je kontrolisati male serverske sobe s par rekova, ali zamislimo da imamo nekoliko stotina kvadrata praznog prostora u koji treba staviti IT opremu, isplanirati njeno napajanje i hlađenje, prostorno je smestiti i sagledati resurse koje oprema angažuje. DCIM tu može mnogo da pomogne pošto pomoću njega može da se osmisli prostorni razmeštaj rekova i opreme u njima, kao i smeštaj mašinske opreme za hlađenje.

Napredne funkcije mogu da proračunaju kako će se određena količina aktivne opreme u jednom reku odraziti na njegovo napajanje, da li je dovoljno električne energije, kako će ta oprema uticati na temperaturu u okruženju reka, kako će se stvoriti tople ili hladne zone, kako dovesti hlađenje ili odvesti visoku temperaturu. Na određeni način moguće je „virtuelno” proveriti scenarije za razne slučajeve, a ne rizikovati zastoj data centra. Za svu tu komunikaciju sa uređajima DCIM koristi takozvane DDF fajlove. Device Definition File-ovi su datoteke koje su kreirane za svaki uređaj ponaosob i sadrže detaljne podatke o uređaju na osnovu kojih se vrše ovakvi proračuni. Slobodno se može reći da se DCIM spušta od nivoa reka pa do utičnice ili procesora u serveru. To mu omogućava detaljne i precizne kalkulacije i odluke.

Pročitajte i:  Schneider Electric: Neprekidnost poslovanja u zdravstvu

DCIM zna sve

Zahvaljujući komunikaciji s mrežnim uređajima, DCIM ima funkciju praćenja gde se koji aktivni uređaj nalazi nakon virtuelizacije, čak i nakon izmeštanja iz reka u rek. IT rukovodioci veoma toplo su prihvatili ovu opciju pošto je potpuno izbacila iz upotrebe praćenje putem Excel tabela.

Znajući da jedan data centar može da troši električne energije kao omanji grad, energetska efikasnost i to koliko efikasno koristimo opremu u data centru veoma je bitan faktor za donošenje odluka o proširenju, optimizaciji, novim investicijama i održavanju opreme. U tu svrhu kompanije mere PUE (Power Usage Efectivness), parametar koji nam pokazuje koliko efikasno koristimo energiju koju smo uložili u data centar. Što je taj broj bliži broju 1, naš data centar je efikasniji a naši troškovi poslovanja manji. Spram toga i hosting i colocation kompanije mogu da svojim zakupcima naplaćuju utrošenu električnu energiju prema stvarnoj potrošnji, a ne prostom raspodelom. Dakle, u data centru „mlađi brat” DCIM se nadovezuje na posao koji je započeo „stariji brat” BMS – kontrolu i nadzor okruženja.

Prema tim „rođačkim vezama”, kao deca od istih roditelja, BMS i DCIM imaju i sličnosti i razlike, i svaki svoj razvoj. I BMS i DCIM očekuju izuzetno velike količine podataka koje će morati da razmenjuju, obrađuju i na osnovu njih predlažu donošenje odluka vezanih za rad sistema. Oba ova sistema su veoma bitna za neprekidnost poslovanja jedne kompanije, jednog data centra, s tim što je vrlo verovatno da DCIM više može da utiče pozitivno ili negativno na taj deo. Greška u dimenzionisanju potrebnog napajanja ili hlađenja opreme u data centru može prouzrokovati ispad, prekid isporučivanja usluga banke, osiguravajućeg društva, državne organizacije, colocation ili hosting kompanije. A prosečan trošak zastoja data centra procenjuje se na 9000 dolara po minuti zastoja. DCIM i BMS zahtevaju da uređaji imaju mrežne kartice, da koriste neke protokole za razmenu podataka. Ali DCIM ide još dublje pošto vrši nadzor nad svakim delom infrastrukture data centra, što jednostavno nije zadatak BMS-a.

Pročitajte i:  Kako softver može da pomogne pri projektovanju električnih instalacija u budućnosti?

Samit kontrolora

Pravac u kome se kreću, da ne kažemo susreću, BMS i DCIM je stavljanje podataka u cloud okruženje i potreba veštačke inteligencije kako bi rad jednog istog tipa uređaja mogao da se uporedi na mnogo raznih lokacija, na osnovu toga izvuku neki zaključci i predloži eventualno preventivno ili prediktivno održavanje. Što je veći uzorak, bolja je i sveobuhvatnija analitika. Cloud DCIM-u takođe donosi i raspoloživost analitike 24/7, praćenje stanja uređaja i alarmiranje (curenje, detekcija vode, neovlašćeni pristup reku…) na mobilnim telefonima, a time i jednostavnost implementacije i upotrebe, kao i proširivost prema trenutnim i budućim potrebama. Schneider Electric ovu integraciju pruža putem svoje EcoStruxure platforme, čiji su delovi EcoStruxure IT softveri i usluge.

Integracija BMS-a i DCIM-a pruža mogućnost da se infrastruktura data centra posmatra u širem kontekstu samog objekta, dodaje viši nivo inteligencije obradi podataka i upućuje nas na novi nivo prediktivnog održavanja opreme. Korist od toga imamo svi mi koji se oslanjamo na rad data centra – i provajderi i colocation i hosting zakupci i krajnji korisnici.

Svedeno na kratak opis posla, BMS se bavi svime onime oko data centra a DCIM svime onime u data centru. I tako će, po svemu sudeći, ostati razvojem ovih alata. DCIM se bavi nadzorom opreme u data centru, planiranjem i implementacijom, a BMS nadzorom i automatizacijom samog objekta data centra. Ko je tada David a ko Golijat iz naslova teksta, na nama je da odlučimo. Ali ne treba da bude David protiv Golijata. Tu je sličnost, ali i razlika…

Autor: Vasilije Kodžopeljić

Korisna adresa: Se.com

Facebook komentari:
PC Press- digitalizacija zdravstva

Tagovi: , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.