Intervju: Digitalni Ršum

Ljubivoje Ršumović, popularni Ršum, odavno je uvideo moć sajber sveta i na vreme se “digitalno transformisao”. Razgovarali smo s njim o Internetu, literaturi za mlade, ćirilici, izazovima umreženog sveta…

Šta mislite o internetu? Koje su prednosti digitalnog doba a šta je rizična zona, pre svega za decu?

– Fantastičan izum, uzbudljiva dečja igračka. Kao plastična vinčesterka, naizgled bezopasna u dečjoj ruci, ali otrovna. Dete se navuče na oružje, pa kad poodraste kupi pravu vinčesterku, ubije svoje školske drugove i razrednog starešinu. To u Americi. Ali, uskoro će i kod nas, jer nema nikakve kontrole u proizvodnji dečjih igračaka. Naravno, ako dete raste u srećnoj poorodici, neće se “otrovati” ni internetom, ni bilo kakvom drugom igračkom. Ali, sve je manje srećnih porodica, a sve više uzbudljivih, ali otrovnih igračaka.

Primetili smo da u e-mail komunikaciji koristite ćirilicu. Treba li insistirati na ćirilici u digitalnom svetu?

– Moja dva pisma, ćirilica i latinica, su bodljikava prasad iz one Šopenhauerove pričice o toleranciji. Ako je slučajno ne znate, evo je ukratko: Jednu porodicu divlje prasadi uhvatila jaka zima. Oni se instinktivno pribili jedni uz druge, da im bude toplije, ali su tako bockali jedni druge, pa su se malo razmakli, taman toliko da se ne bockajku, a da im opet bude toplije! Meni je toplije uz moju maternju ćirilicu, ali me ne bocka ni (bratska) latinica, pogotovo ako mi pomaže da se snalazim u tom “digitalnom svetu”.

Pročitajte i:  Rast tržišta bežičnih komunikacionih rešenja

Kako primena tehnologije utiče na stvaraoce i umetnike, a kako na ljubitelje umetnosti? Koliko je digitalna era promenila umetnost?

– U fotografskoj i filmskoj umetnosti tehnologija je izvršila pravi preporod. Digitalizovana stvarnost poprima značenje, opasno značenje, stvarne stvarnosti. Mada znamo da su to trikovi, to letenje Spajdermena i Supermena, pa skakutanje nindža ratnika, pa neuništivost Švarcenegera, ipak nam se uvlači u psihu crv koji nas nagovara na takve neke poduhvate, u kojima stradamo. Oduvek je bilo trikova u filmskoj umetnosti.

Daleke šezdeset četvrte godine prošlog veka dala mi se prilika da boravim u Pragu i posetim Barandovo, centar filmske umetnosti Čehoslovačke. Pokazali su mi neveliku halu, 50 sa 50 metara, a u njoj dve velike staklene kade pune vode, u jednoj plave u drugoj bistre. U te dve kade su snimili dugometražni film “20 hiljada milja pod morem”, po romanu Žila Verna. Bio sam razočaran. A danas bez te nelagode gledam Spajdermena i smeškam se.

Svedoci smo da deca u sve ranijem dobu počinju da koriste kompjuter. Neretko viđamo i bebe kako gledaju crtane filmove na tabletima. Da li je navikavanje dece na tehnologiju od malih nogu potencijalno negativna stvar, ili ih podstiče u pozitivnom pravcu?

– To samo po sebi nije negativna stvar. Smišljena je da se deca vrlo rano fasciniraju tom digitalnom elektronikom, da bi ih to odredilo za ceo život. Lukavo. Mlad čovek, zaglupljen igricama i tim igračkama, nema vremena da se fascinira Tolstojem, Egziperijem, Tvenom, Andrićem… Kad vremenom armija tih zombija udari glavom o neki zid sa ogledalom videće u ogledalu kromanjonca, koji se batrga da izmisli točak. Jer će digitalna elita stvoriti svet sa zatvorskim rešetkama, u kojima neće biti mesta za zombije.

Pročitajte i:  Google u borbi protiv piraterije

Da li sve širi pristup Internetu zbližava ljude širom Srbije i sveta u “globalno selo” razmene iskustva i različitih kultura, ili širi dezinformacije i produbljuje tenzije?

– Nema zbližavanja ljudi “na prvi pogled”, već na prvi klik! Nema rukovanja, nema baršunastih glasova po mesečini, i tajnih prvih poljubaca. Nema više “provodadžija”, Fejsbuk ih proterao iz života. Nedavno sam slušao ženu koja se udala preko Fejsbuka, priča o tome sve najlepše, a kad je novinar upita gde joj je muž, ona promeni glas u neki kakofonični cijuk: “Šutnula sam ga!” Razmišljam, nije bilo šetanja ruku pod ruku, nisu razumeli Desanku: “Ljubav je lepa samo dok se čeka”. Više ni po selima nema romantike.

Kada smo već kod sela, kakvih novosti ima u Ljubišu? Ovih dana se puno priča o Akademiji Saradnici sunca. Opišite nam ideju ovog projekta?

– U Ljubišu završavam jedan objekat, kuću u kojoj će stolovati ekipa Akademije Saradnici Sunca. Ukratko: biće to jedinstvena pesnička škola u prirodi, koja će okupljati za literarno stvaralaštvo nadarenu decu, da se druže s poznatim književnicima i usavršavaju se. Pored toga, Akademija će se baviti i naučnim radom, prvenstveno fenomenima i tajnama detinjstva, a onda i širim pedagoškim temama. Već se ideji pridružilo pedeset kolega, saradnika, spremnih da rade s talentovanim mladim ljudima.

Pročitajte i:  Platforma "Bezbedni klinci" za digitalne roditelje

I za kraj, kada možemo da očekujemo Vaše nove knjige?

– Po lepom Laguninom običaju – za Sajam knjiga će izaći bogato ilustrovana knjiga “Fazoni i fore”, sa najzanimljivijim tekstovima iz 154 epizode kultne TV serije za mlade ljude. A kod izdavača je i rukopis knjige “Krčevina” (pesme koje sam pisao kad nisam bio pesnik), koja nije namenjena najmlađima, ali će na knjizi pisati da im niko ne sme braniti da je čitaju!

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.