Intervju – Dušan Stojanović – eUprava u službi građana

Elektronska uprava je jedan od najbitnijih elemenata državne uprave, koji treba da olakša rad građanima, privredi i samoj upravi, uz ostvarivanje ozbiljne uštede…

20150225_140221Elektronska uprava je veza između građana i države, i kao takva, ona predstavlja jedan od osnovnih stubova reforme javne uprave. O tome kolika je važnost eUprave, kako ona utiče na razvoj i optimizaciju procesa javne uprave, kao i o ulozi informacionih tehnologija u njenom razvoju, razgovarali smo sa direktorom Direkcije za elektronsku upravu, gospodinom Dušanom Stojanovićem.

Koja je funkcija eUprave?

U svakoj modernoj državi, ili državi koja bi to želela da bude, eUprava je osnovni katalizator reformskih procesa. U okviru procesa reforme javne uprave u Republici Srbiji, najvidljiviji rezultati očekuju se upravo iz domena eUprave, kroz poboljšanje servisa za građane i privredu. S druge strane, automatizacijom procesa i razmenom podataka između državnih organa, osim efikasnije administracije, dobijamo kvalitetnije servise za široku populaciju, gde je cilj da se prestane sa praksom da građani budu kuriri državne uprave.

Kakva je uloga informacionih tehnologija u eUpravi?

IT predstavlja osnovno oruđe u radu i razvoju eUprave. Iako je mnogo toga na pripremnim radnjama, ključna unapređenja u procesu rada dolaze upravo kroz informatizaciju sistema.

Elektronsku upravu možemo posmatrati i kao snažan alat u borbi protiv korupcije i ćutanja administracije, sa stepenom tolerancije ravnim nuli. Ali da biste postigli takve efekte, morate smanjiti mogućnost da dođe do greške, što vas opet vodi do poslovnih procesa i njihove informatizacije.

Sa kakvim izazovima ste se sreli kada ste došli na mesto direktora Direkcije za elektronsku upravu?

Jedan od najvećih izazova bio je postaviti eUpravu kao važan faktor u svakodnevici svih u okruženju. Za početak, delovi državne uprave nisu imali na svojoj mapi Direkciju za eUpravu kao organ koji je nadležan za sprovođenje elektronske uprave u Republici Srbiji. Veliki izazov bio je objasniti šta podrazumeva komunikacija između organa u IT smislu i da to, svakako, ne podrazumeva centralizovanje podataka i infrastrukture.

Pročitajte i:  Delegacija Kancelarije za IT i eUpravu u poseti kompaniji Huawei razmatra državnu AI platformu

Sada, kada veći deo državne uprave i lokalne samouprave vidi Direkciju za eUpravu kao ključnog partnera za razvoj elektronskih servisa, preostaje „lakši“ deo posla – da se svi ti servisi i kreiraju. A sledeći izazov predstavlja ulazak u svaki dom u Republici Srbiji, u cilju približavanja državne administracije i servisa koji su predviđeni za građane i privredu.

Pretpostavljamo da postavljanje servisa, kao i njihov razvoj, nisu nimalo laki. Šta je sve bilo potrebno uraditi da bi eUprava danas bila to što jeste?

Put nije bio lak, jer radilo se pionirski i u domenu pojedinačnih zahteva za konkretnim servisima. Celokupan rad nije bio sistemski planiran, već su se koristile inicijative državnih organa (MUP, Uprava za trezor, APR), koje su opet bile uzrokovane potrebom za informatizacijom unutrašnje strukture.

Međutim, u svemu tome, Direkcija je pokušavala da trasira put koji bi na kraju vodio ka jedinstvenom sistemu servisa u IT smislu. Ono što je do sada kreirano jeste, pre svega, nacionalni portal eUprave (www.euprava.gov.rs) koji, sa jedinstvenom magistralom za razmenu podataka, predstavlja osnovu za sve buduće servise.

Koliki je obim servisa i koje od njih biste posebno izdvojili?

Govoreći o obimu, mi sada imamo više od 300 realizovanih servisa, u koje je uključeno oko 70 lokalnih samouprava i više od 40 organa državne uprave.

Posebno bih istakao servise po kojima smo među prvima u Evropi: izdavanje registracione nalepnice i zamena vozačke dozvole, gde kompletan servis možete realizovati sa svog računara, uz plaćanje svih taksi putem jedinstvene uplatnice.

Kakva je trenutno IT infrastruktura koju koristi portal eUprava? Na kakvoj infrastrukturi je planiran dalji razvoj eUprave?

U okviru IPA 2010 projekta „Razvoj elektronske uprave u Republici Srbiji“, implementirana je IT infrastruktura koja trenutno zadovoljava potrebe za dalji razvoj eUprave. Važno je istaći da to ne uključuje državne organe i njihove informacione sisteme, već je namena ove opreme da omogući nesmetano povezivanje ovih delova infrastrukture.

Pročitajte i:  Delegacija Kancelarije za IT i eUpravu u poseti kompaniji Huawei razmatra državnu AI platformu

Na više od 70 virtuelnih servera i preko 100 TB skladišnog prostora razvijen je virtuelni centar eUprave koji opslužuje zahteve, pre svega portala eUprave, ali i svih drugih organa koji učestvuju u servisima. Iz našeg ugla, trenutni pravac koji podrazumeva virtuelizacionu platformu je svakako i budući pravac.

Novom Strategijom razvoja eUprave za period 2015‑2018. godine predviđeno je da se u prvoj godini rada analiziraju dalji mogući pravci i preporuči Vladi Republike Srbije kojim putem nastaviti u domenu razvoja eUprave, pa i u segmentu infrastrukture.

Da li je u javnoj upravi pokrenut proces konsolidacije i unapređenja IT infrastrukture? Ukoliko jeste, šta on, zapravo, obuhvata?

Uz inicijativu premijerovog kabineta, pokrenuta je radna grupa za analizu infrastrukture organa državne uprave i lokalne samouprave. Pored hardverske infrastrukture, akcenat je stavljen i na softversku infrastrukturu, mrežnu infrastrukturu, ali i ljudske IT kapacitete u okviru uprave. Direkcija je član ove radne grupe i rukovodi ovim procesom. Prve analize očekujemo krajem drugog kvartala 2015. godine.

Veliki broj državnih organa ima sopstvenu IT infrastrukturu, kao i aplikacije koje na njoj koristi. Postoji li plan konsolidacije svih servisa na centralizovanu cloud platformu?

Dušan Stojanović: Trenutno postoje samo ideje, a Direkcija, sa već pomenutom radnom grupom za analizu infrastrukture, ima zadatak da na kraju izradi i preporuke za dalji razvoj. Jedno od mogućih rešenja svakako je i cloud, uz otvorenu dilemu da li je bolje, isplativije i sigurnije privatno ili javno cloud rešenje.

Kakve finansijske efekte bi ovakva konsolidacija donela na republičkom nivou?

Finansijski efekti su neosporni. U Direkciji postoji ideja da se izradi cost benefit analiza koja bi pokazala kolike se uštede mogu ostvariti na petogodišnjem nivou, analizirajući zajedno i državnu upravu i lokalnu samoupravu. Trenutni pokazatelji ulivaju optimizam i dosežu nivoe od nekoliko desetina miliona evra. Međutim, još uvek je otvoreno pitanje zakonodavnog okvira koji bi podržao ovakav projekat i na tome ćemo raditi u ovoj godini.

Pročitajte i:  Delegacija Kancelarije za IT i eUpravu u poseti kompaniji Huawei razmatra državnu AI platformu

Postavili ste strategiju razvoja eUprave za period 2015‑2018. godine. Šta možemo da očekujemo i gde vidite elektronske servise za pet godina?

Strategija eUprave za period 2015‑2018. godine je javan dokument i ja bih voleo da je i vaši čitaoci pročitaju. Mi eUpravu kroz pet godina vidimo kao u celosti implementiranu strategiju, što podrazumeva završen zakonodavni okvir, jedinstven skup podataka dostupan svim organima uprave, sa jasno definisanim nadležnostima i jedinstvenim registrom građana u njegovom centru, kao i mnogo novih usluga i zadovoljnih građana.

Pozivam vaše čitaoce i da posete nacionalni portal eUprava i otvore svoj nalog, uz kvalifikovani digitalni sertifikat.

Kratka biografija

Dušan Stojanović rođen je 1975. godine u Beogradu. Završio je Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu. Poseduje diplome Centra za projekt‑menadžment iz više oblasti upravljanja projektima. Aktivan je član PMI organizacije i njihovog ogranka u Srbiji, sa funkcijom direktora za odnose sa profesionalnim organizacijama. Bivši je sportista, koji je tokom karijere igrao košarku za više klubova.

Godine 2006. počinje da radi u Komercijalnoj banci, gde ubrzo napreduje na mesto rukovodioca Službe za upravljanje projektima, nakon čega, 2008. godine, prelazi u kompaniju King ICT d.o.o. na poziciju direktora poslovne jedinice infrastruktura.

U periodu između 2009. i 2013. godine nalazi se na poziciji projekt‑menadžera na projektu DILS. Godine 2013. biva postavljen na mesto direktora Uprave za digitalnu agendu, sada Direkcije za elektronsku upravu.

Oženjen je i otac je troje dece.

Razgovarala: Milena Redžić

Objavljeno u časopisu Business&IT #4

Facebook komentari:

SBB

PC Press 10GbE
Tagovi: , ,