ePlaneta

Intervju: Ko zaista upravlja Internetom?

Internet Corporation for Assigned Names and Numbers je globalna organizacija zadužena za upravljanje bazama podataka sa imenima internet domena. Od 2023. Sally Costerton je v.d. predsednice i izvršne direktorke ICANN-a. Bila je u Beogradu povodom centralnog UA DAY 2024 događaja, što je bila prilika za razgovor…

PCPress.rs Image

ICANN je aktivan već četvrt veka, od 1998. godine. Koje su bile glavne faze u razvoju ove organizacije i kako su se njeni kapaciteti vremenom povećavali?

ICANN je igrao ključnu ulogu u oblikovanju sistema naziva internet domena od svog osnivanja 1998. godine. Tokom proteklih 25 godina, ICANN je proširio svoje globalno prisustvo i dinamično evoluirao, unapređujući mehanizme za zaštitu prava, proširujući dostupnost domena najvišeg nivoa, posebno putem Programa za nove gTLD-eve, i pokrećući globalne i regionalne inicijative. Značajna prekretnica u njegovom razvoju bilo je prenošenje upravljanja Internet Assigned Numbers Authority (IANA) funkcijama 2016. godine sa Nacionalne uprave za telekomunikacije i informacione tehnologije (NTIA) Ministarstva trgovine Sjedinjenih Američkih Država na globalnu multistakeholder zajednicu, što je pokazalo njegovu čvrstu posvećenost inkluzivnom globalnom upravljanju.

Inicijative koje teže da kontrolišu internet identifikatore prete da poremete kohezivnu strukturu globalnog interneta. Kao čuvari internet upravljanja, organizacije poput ICANN-a zalažu se za politike koje podržavaju ujedinjeni okvir interneta i odolevaju fragmentaciji

Od tada, ICANN je nastavio da unapređuje svoje kapacitete aktivnim oblikovanjem pejzaža internet domena, jačanjem mera za onlajn bezbednost i zalaganjem za digitalnu inkluzivnost. Ovi napori ističu rast i prilagođavanje ICANN-a kao odgovor na promenljive potrebe internet zajednice.

Novi top-level domeni

ICANN je odobrio registraciju priličnog broja novih top-level domena u poslednjih nekoliko godina. Možete li nam pružiti neke globalne statistike koje ilustruju posledice te ekspanzije?

Program novih gTLD-eva rezultirao je sa više od 1.200 novih domena. To uključuje internacionalizovane nazive domena (IDN) na jezicima i pismima kao što su ćirilica, kineski, devangari, tajlandski i drugi.
Danas u svetu ima više od osam milijardi ljudi. Trenutno, skoro 5,4 milijarde ljudi koristi internet, ali otprilike 2,6 milijardi ljudi nikada nije bilo onlajn, prema podacima ITU. Iako je internet stigao do 67% svetske populacije, jezičke barijere i neuključenost su prisutni. Mogućnost izbora naziva domena na ćirilici, ili jeziku po vašem izboru, pomaže da internet postane digitalno inkluzivniji i višejezičan.

Ova ekspanzija sistema naziva domena je omogućila širi izbor, pojedinci sada mogu izabrati naziv domena koji najbolje odgovara njihovim potrebama.

Ko danas može dobiti top-level domen i pod kojim uslovima?

Dobijanje generičkog top-level domena (gTLD) se vrši putem procesa apliciranja u okviru programa za nove gTLD-eve, koji vodi zajednica. Poslednji proces apliciranja otvoren je 2012. godine. Sledeći počinje od 2026. godine kada će organizacije širom sveta moći da apliciraju za TLD-eve koji predstavljaju njihove interese, kulturu itd.

PCPress.rs Image
Sally Costerton, v.d. predsednice i izvršne direktorke ICANN-a

Uloga ICANN-a je da se pobrine da organizacija (poznata kao registar), koja upravlja ili aplicira za gTLD, ispunjava neophodne kriterijume i da posao obavlja na bezbedan, siguran i stabilan način. Svi gTLD registri imaju ugovore sa ICANN-om i obaveze koje moraju da ispune.

Pročitajte i:  Da li znate šta traži 97% internet korisnika?

Kada je reč o nacionalnim domenima, ICANN povremeno može biti u poziciji da arbitrira ko poseduje određeni domen. To se dogodilo krajem prošlog veka sa domenom bivše Jugoslavije (.yu). Kako se odlučuje u tim situacijama?

Za odabir specifičnih dvoslovnih kodova koristi se međunarodni standard ISO 3166-1. Isti standard ima i brojne druge namene, dakle ne koristi se samo za nazive internet domena. ICANN ima posebno razvijene procedure za oslanjanje na ovaj standard, jer nije uloga ICANN-a da odlučuje šta jeste ili nije država.
Što se tiče izbora organizacije koja je odgovorna za upravljanje domenom, opšti princip je da bi o tome trebalo da odluči sama zemlja. ICANN – putem svojih IANA funkcija – je odgovoran za pregled zahteva za priznanje izabrane upravljačke organizacije. Kriterijumi procene odnose se na demonstriranje dovoljnog konsenzusa povodom organizacije u lokalnoj zajednici i usklađenost iste sa relevantnim lokalnim zakonima.

Vlade i internet

U jednom trenutku, SAD su prepustile kontrolu nad globalnim internetom i ostavile upravljanje domenima ICANN-u. Da li još uvek postoji politički uticaj na upravljanje internetom?

Prelazak nadzora nad IANA funkcijama koji je završen 30. septembra 2016. godine, ostvario je viziju multiakterskog upravljanja internetom postavljenu gotovo 20 godina ranije. Posao koji je obavila globalna internet zajednica kako bi razvila robustan, konsenzusni predlog za prenos nadzora nad IANA funkcijama pokazao je legitimnost i značaj saradnje prilikom upravljanja kritičnim internet resursima. Činjenica da je vlada SAD-a dozvolila da istekne ugovor sa ICANN-om u vezi sa nadzorom nad IANA-om pokazuje njenu kontinuiranu podršku multiakterskom modelu upravljanja. Prelazak nadzora nad IANA-om je upečatljiva ilustracija učinka multiakterskog modela i potvrda da je to najbolji pristup za rešavanje izazova.

Vladin savetodavni odbor (GAC) takođe je deo ICANN zajednice. GAC predstavlja glas vlada i međunarodnih organizacija u multiakterskoj strukturi ICANN-a. Kreiran u skladu sa ICANN statutom, GAC je savetodavni odbor ICANN-u. Ključna uloga GAC-a je pružanje saveta ICANN-u o pitanjima javnih politika, posebno tamo gde može postojati interakcija aktivnosti ili politika ICANN-a sa nacionalnim zakonskim odredbama ili međunarodnim sporazumima.

Bezbednost interneta je aktuelna tema, ne samo sa tehničkog aspekta. Kako obezbediti kontinuirano funkcionisanje interneta kao globalno važnog resursa u današnjem svetu koji potresaju krize i ratovi? Jedna od briga je mogućnost „balkanizacije“ interneta, mogućnost stvaranja više odvojenih mreža koje bi bile pod političkim uticajima.

U srcu globalne kohezije interneta leži zajednički okvir tehničkih pravila i standarda, uporedo sa univerzalno priznatim identifikatorima. Ova unificirana infrastruktura omogućava besprekoran protok komunikacije između mnoštva mreža koje čine internet. Centralna tačka oko koje sve ovo funkcioniše je koncept jedinstvenog, globalno interoperabilnog sistema naziva domena. Konzistentno razrešenje upita za nazive domena širom sveta ističe prisutnost i dostupnost interneta.

Ipak, perspektiva fragmentacije domenskog prostora predstavlja značajnu pretnju ovoj zajedničkoj viziji. Takva fragmentacija bi mogla narušiti besprekornu povezanost koju internet pruža, dovodeći u pitanje njegov globalni doseg i dostupnost.

Multiakterski model, čiji je knjiški primer ICANN, osigurava da različiti glasovi oblikuju politike za bezbednost i stabilnost interneta. Politizacija internet infrastrukture dovodi u pitanje globalnu povezanost i napredak. Neka od predloženih zakonskih rešenja širom sveta mogla bi izazvati probleme na tehničkom nivou upravljanja internetom

Ključno je napomenuti da tehnička infrastruktura interneta radi nezavisno od geopolitičkih granica, predstavlja otelotvorenje principa apolitičnosti. Internet prevazilazi nacionalne granice, jer je građen na principima poverenja i dobrovoljne saradnje. Međutim, nedavni predlozi i inicijative su imali ambiciju da nametnu nacionalni suverenitet nad aspektima tehničke arhitekture interneta, posebno u vezi sa sistemima naziva domena (DNS). Ovakva nastojanja donose rizik uvođenja fragmentacije u DNS, čime bi se ugrozio integritet globalnog interneta.

Pročitajte i:  Čak 22% firmi sa .com sajtom za imejl bira .rs domen

Da bi sačuvali internet koji ne poznaje granice i njegovo tehničko funkcionisanje, donosioci politika moraju biti oprezni pri primeni koncepta digitalnog suvereniteta. Inicijative koje teže da kontrolišu internet identifikatore prete da poremete kohezivnu strukturu globalnog interneta. Kao čuvari internet upravljanja, organizacije poput ICANN-a zalažu se za politike koje podržavaju ujedinjeni okvir interneta i odolevaju fragmentaciji.

Domeni kao biznis

Ranije je svako mogao putem Whois pretrage saznati podatke o registrantu bilo kog internet domena. Danas se takvi podaci nalaze iza zida anonimnosti, zaštite privatnosti… Da li mislite da je to dobro?

ICANN poštuje lokalne zakone, uključujući propise o zaštiti podataka i privatnosti koji su osmišljeni da zaštite lične informacije. Javni podaci su i dalje dostupni putem alata za pretragu, a mogu se pronaći na https://lookup.icann.org/en. Podaci o registraciji gTLD-eva koji nisu javno dostupni takođe se mogu zatražiti putem Registration Data Service Request sistema na https://www.icann.org/rdrs-en.

U prvoj deceniji 21. veka, ICANN-ov sistem rada sa ovlašćenim registrima doveo je do pada cene .COM domena za krajnjeg korisnika sa preko 100 dolara godišnje na manje od 10 dolara godišnje. U poslednjih nekoliko godina, cena se ozbiljno povećala, gotovo se udvostručivši. Kako je do toga došlo?

ICANN ne određuje maloprodajne cene registracije naziva domena. Registrari nude registraciju naziva domena po cenama zasnovanim na veleprodajnim cenama koje odredi registar. Registri slobodno određuju cenovnik za registraciju naziva domena i te cene nude javno.

Koji je vaš pogled na biznis preprodaje domena, registracije velikog broja domena u nadi da će neki od njih biti uspešno preprodani jednog dana?

Ciljevi new gTLD programa iz 2012. godine bili su podsticanje inovacija, konkurencije i izbora potrošača. Model koji ste naveli primer je kako je program otvorio nove, preduzetničke prilike u ekosistemu sistema domena.

ASCII ili Unicode

Nazivi domena su prvobitno sadržali samo karaktere iz ASCII skupa. ICANN je kasnije uložio napore da se omogući registracija naziva domena korišćenjem različitih pisama i karaktera koje sadrže (npr. ćirilica), ali čini se da sve to, barem sa tehničkog aspekta gledano, ne funkcioniše kako bi trebalo. Da li se još uvek radi na tome i da li ima smisla raditi na tome?

Postignut je ogroman napredak u tom smeru, da svi nazivi domena, uključujući i one na ćirilici, funkcionišu u svim internet aplikacijama, uređajima i sistemima. Postoji snažna globalna podrška Univerzalnoj prihvatljivosti (Universal Acceptance – UA), potrebnoj da ovo u potpunosti postane realnost.
UA Day, uključujući krovni događaj održan u Srbiji, samo je jedan od mnogih globalnih događaja koji se održavaju kako bi se podigla svest o ovom pitanju i olakšalo usvajanje Univerzalne prihvatljivosti. Problem koji prvenstveno treba rešiti tiče se ažuriranja softvera i aplikacija za e-poštu u skladu sa promenama koje su nastupile u sistemu naziva domena. U prošlosti, domeni najvišeg nivoa (TLDs), obično su sadržali dva ili tri slova engleskog alfabeta, .com i .org su neki od primera.

PCPress.rs Image

Međutim, mnoge softverske aplikacije i sistemi nisu ažurirani tako da prihvataju nove domene koji su se pojavili u međuvremenu. Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da svega 11% od top 1.000 globalnih Web sajtova prihvata internacionalizovane e-mail adrese na kontakt formama, dok neki sajtovi odbijaju nove ili duže TLD-eve na engleskom jeziku (recimo .photography ili .international). Oko 22.2% e-mail servera prihvata adrese na različitim pismima.

Pročitajte i:  Yettel Sve – objedinjena ponuda za mobilnu telefoniju, kućni internet i TV

Ovo je jedan od problema koji ICANN, volonteri i vodeći provajderi softvera i usluga e-pošte nastoje da reše, zajedno sa brojnim ljudima i organizacijama koje prisustvuju UA Day-u.

Izazovi budućnosti

Koji su osnovni izazovi s kojima će se ICANN suočiti u narednim godinama? Koja je vaša vizija razvoja interneta u narednoj deceniji?

Internet se suočava sa brojnim izazovima od obezbeđivanja globalne interoperabilnosti, upravljanja proširenim sistemom naziva domena, do navigacije kroz geopolitičke tenzije. ICANN je odgovoran za DNS, dakle, mi razumemo da navedeni problemi ističu sav značaj otpornog upravljanja koje odražava globalnu prirodu interneta, istovremeno nastojeći da se istom omogući univerzalni pristup. Iako je postignut napredak, gotovo polovina sveta još uvek nije onlajn, što ističe potrebu da se nastavi sa aktivnim radom na povećanju pristupa internetu. Regulativa mora da pažljivo i odmereno postupa da bi se izbegli neželjeni poremećaji.

Danas u svetu ima više od osam milijardi ljudi. Njih oko 5,4 milijarde koristi internet, ali otprilike 2,6 milijardi ljudi nikada nije bilo onlajn

Gledajući unapred, sve zainteresovane strane za upravljanje internetom – vlade, privatni sektor, civilno društvo, preduzeća, itd. teže da povežu sledeću milijardu ljudi na internet. Digitalna inkluzija je podjednako važna tema koliko i zaštita privatnosti, održive inovacije i globalna saradnja.

Otvoreni dizajn DNS-a olakšao je širenje Interneta. Očuvanje njegovih tehničkih temelja je od vitalnog značaja usled pokušaja da se multiakterski modela upravljanja internetom zameni multilateralnim. Multiakterski model, čiji je knjiški primer ICANN, osigurava da različiti glasovi oblikuju politike za bezbednost i stabilnost interneta. Politizacija internet infrastrukture dovodi u pitanje globalnu povezanost i napredak. Neka od predloženih zakonskih rešenja širom sveta mogla bi izazvati probleme na tehničkom nivou upravljanja internetom. Prilagođavanje osnovnih vrednosti u skladu sa suštinski povezanim internetom je ključno. Diskusije o politici moraju da očuvaju otvorenost i inkluzivnost.

Osim toga, dok neki zagovaraju prelazak upravljanja DNS-om na multilateralno telo, nema stvarnog argumenta za uvođenje ovakve promene. Tuniška agenda Svetskog samita o informacionom društvu, kao i Dokument o rezultatima WSIS+10 definišu zainteresovane strane i svaka od njih ima važnu ulogu u upravljanju internetom.

Facebook komentari:
SBB

Tagovi: , , , , ,

Dejan Ristanović

www.dejanristanovic.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *