Istraživanje: AI narušava profesionalnu reputaciju
Stručnjaci sve češće podvlače to da je korišćenje AI alata mač sa dve oštrice, a to je još jednom potvrdilo istraživanje koje su sproveli profesori na Duke univerzitetu. Ukratko: istina je da u okviru nekih zanimanja AI može da poboljša produktivnost, ali to vrlo lako može da dovede do narušavanja reputacije onih koji ih koriste.
U rezultatima studije stoji da oni koji ChatGPT, Claude i Gemini koriste na poslu, dobijaju negativne ocene od kolega i menadžera ukoliko ovi znaju za to. Na tome se zasniva dilema oko toga koliko je AI koristan, budući da povećana produktivnost na kraju košta. U istraživanju je učestvovalo 4.400 ispitanika od kojih se tražilo da ocene rad onih koji su koristili AI. Istraživanje je na kraju objavljeno pod naslovom “Evidence of a social evaluation penalty for using AI“.
Dokazano je dakle da postoji negativan stav prema onima za koje se zna da posao obavljaju uz pomoć AI alata. Utvrđeno je i da pol, starost i zanimanje onih čiji su rad ispitanici ocenjivali nisu uticali na davanje negativnih ocena. Većina ih je ocenila kao „lenje, nekompetentne, s manjkom samopouzdanja“. Društvena stigmatizacija AI alata dakle nije ograničena samo na određene grupe.
Otkriveno je još i to da navedene predrasude utiču na poslovne odluke, pa su na primer menadžeri koji sami ne korite AI bili manje skloni da tokom eksperimenata kažu da bi zaposlili one koji ove alate redovno koriste. U poslednjem eksperimentu se došlo do zaključka da je situacija takva zato što kandidate koji koriste AI doživljavaju kao lenjivce.
Ističe se da su se nove tehnologije i ranije suočavale sa sličnim problemima – tvrdilo se na primer da digitroni loše utiču učenje. Istina je i da niko nikada nije rekao da će digitroni zameniti matematičare, a to je dimenzija koju AI unosi u diskusiju.
Sve više stručnjaka ističe i da su tvrdnje o tome da će AI doprineti efikasnosti poslovanja i smanjiti broj radnih mesta neistinite – u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma stoji da je AI do sada doprineo ukidanju oko 92 miliona radnih mesta, ali je istovremeno proizveo oko 170 miliona novih pozicija. Očekuje se da se taj trend nastavi do 2030. godine, pa za sada sve izgleda kao presipanje iz šupljeg u prazno.
