Kad AI traži partnera za najusamljeniju biljku na svetu

Iako niko ne može da tvrdi da su biljke sposobne da osećaju usamljenost, Encephalartos woodii (E. woodii) već dugo opisuju kao „najusamljeniji organizam na svetu“. Na scenu sada stupa AI, a cilj je da joj se pronađe društvo.

PCPress.rs Image

Ova biljka raste u Južnoj Africi. Pripada familiji cikasovki (cycad). Zovemo ih i palmama, pa lako prepoznajemo njihova debela stabla i listove koji formiraju krunu. Nadživele su i dinosauruse i nekoliko masovnih izumiranja. Jednom su vladale planetom, a sada su na spisku najugroženijih.

Jedina poznata divlja E. Woodii otkrivena je 1895. godine, a pronašao ju je botaničar John Medley Wood u Ngoye šumi. Našao je jednu biljku, a potraga za drugima je bila uzaludna. Tokom narednih decenija su je pelcovali, pa njenih rođaka ima u mnogim botaničkim baštama. Iz divljini su je konačno preselili 1916. godine, budući da su strahovali da bi nešto moglo da joj se dogodi.

Kad su biljku preselili u zaštićen prostor, zvanično je prestala da postoji u divljini. Sve poznate biljke danas potiču od nje, pa doživljava neku vrstu egzistencijalne krize. Pored toga što su svi rođaci, sve su biljke muške, pa je prirodna reprodukcija trenutno nemoguća. Možda AI spasi stvar.

Pročitajte i:  Kako sakriti AI rezultate u Google pretrazi pomoću dva metoda za Microsoft Edge i Google Chrome

Tim naučnika okupljen oko ovog projekta veruje da u divljini postoji još jedinki, a u potrazi koriste inovativne tehnologije. Oblast u kojoj je pronađena originalna biljka pretražuju iz vazduha, a 2022. i 2024. godine dronovi su pretraživali oblast veličine 148 fudbalskih igrališta. Napravili su detaljne mape od hiljada fotografija koje su dronovi snimili. Pretražena oblast predstavlja tek delić šume Ngoye, a AI povećava efikasnost potrage.

Novu E. Woodii još uvek nisu pronašli, ba je zvanično i dalje istrebljena u divljini. Potraga ipak i dalje traje, a ono što se usput bude naučilo moći će da se koristi i u drugim situacijama, jer biljke ubrzano nestaju. Ovaj projekat je podsetnik na to koliko je ranjiv svet oko nas.

Izvor: Ars Technica

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *