Kad algoritam postane ljubavni sudija

Ako ste makar nakratko bili deo savremenog sveta onlajn zabavljanja, verovatno ste čuli za Facebook grupe pod nazivom Are We Dating The Same Guy? („Da li izlazimo s istim tipom?“). Grupe su otvorene isključivo za žene koje prolaze proces provere pre pristupanja, a osmišljene su za razmenu informacija o muškarcima sa kojima se viđaju, piše Mashable.

Na tom modelu sada niču nove platforme, poput aplikacije The Tea, koja ženama omogućava da anonimno objavljuju i pretražuju komentare o muškarcima, verifikuju njihove identitete pomoću fotografija i obavljaju osnovne provere u pozadini. Ove mreže, koje su nekada funkcionisale kao neformalni kanali upozorenja i podrške, sada su postale profesionalizovane i trajne baze podataka.

Aplikacija The Tea je u kratkom roku stekla veliku popularnost, popevši se na vrh liste besplatnih aplikacija u Apple App Store-u i, prema izveštajima, već ima više od četiri miliona korisnika. Međutim, nagli uspon su pratile i kontroverze – uključujući dva ozbiljna bezbednosna incidenta – a poslednjih dana aplikacija je uklonjena iz App Store-a u svim zemljama.

Ove grupe i aplikacije predstavljaju se kao vid zaštite – mesta gde žene mogu da upozore druge na toksično ili nasilno ponašanje partnera. Korisnice često objavljuju fotografije muškaraca i pitaju: „Da li još neko izlazi s njim?“ Komentari se tada množe, ponekad otkrivajući obrasce neverstava ili čak krivična dela, a ponekad samo žalbe na lošu komunikaciju ili „neodgovaranje na poruke“.

Društvene mreže su ionako pomerile granice privatnosti: danas su objave o dejting aplikacijama, prepiske i snimci s ljubavnih sastanaka uobičajeni na TikTok-u i X-u. Zabavljanje je postalo javna stvar – gotovo poput suđenja u realnom vremenu.

I dok se postavlja pitanje da li takve platforme zaista čine dejting bezbednijim, mnogi stručnjaci upozoravaju da mogu proizvesti suprotan efekat – gubitak poverenja i osećaj kolektivne sumnjičavosti.

Edukatorka za odnose poznata kao Lalalaletmeexplain kaže da su ovakve grupe nastale iz potrebe. „To su bezbedni prostori koji su se gradili oko solidarnosti i podrške među ženama“, objašnjava ona. „I u mnogim slučajevima one zaista jesu to – pomogle su da se spreči nasilje, prevara i zloupotreba“.

Ipak, grupe nisu bez rizika. Ne moderiraju ih profesionalci, a objave su često zasnovane na ličnim utiscima – od ozbiljnih optužbi do sitnih zamerki poput „nije se javio posle sastanka“. Pojedini muškarci su, kako navodi Lalalaletmeexplain, bili neosnovano označeni kao „crvene zastavice“, dok su drugi bili meta uvredljivih, rasističkih ili homofobnih komentara.

Stručnjaci upozoravaju i na pravne posledice. Advokat Mark Stivens podseća da objave u kojima se neko lako može identifikovati mogu biti klevetničke. „Čak i kada su navodi istiniti, pravna odbrana je skupa, a reputacija može biti uništena pre nego što dođe do suda“, kaže on.

Trener za odnose Dejvid Čejmbers smatra da su ove zajednice nastale zbog nedostatka poverenja i tradicionalnih društvenih mreža. „Ranije ste partnere upoznavali preko prijatelja, posla ili zajednice – neko je mogao da posvedoči za njih. Sada su svi stranci“, navodi on. „Zato ove grupe imaju smisla – ali svaka dobra ideja s vremenom postane podložna zloupotrebi“.

Kritičari upozoravaju da takvi prostori mogu podstaći paranoju i konfuziju, mešajući loše manire sa stvarnim nasiljem. „Moramo jasno razlikovati kriminalno ponašanje od moralne osude“, dodaje advokat Stivens. „Javna sramota ne može da bude zamena za pravdu“, zaključuje.

Iako su platforme poput The Tea nastale iz želje da zaštite žene od stvarne opasnosti, pretvaranje svakog neuspešnog sastanka u javni proces nosi rizik da umesto odgovornosti stvorimo kulturološku paranoju.