Kad grafika zaštuca
Današnje igre umeju da budu izuzetno hardverski zahtevne, pa ukoliko ne nadograđujete PC često i nemate najnoviju grafičku karticu, sve su šanse da neki od novijih naslova neće raditi glatko. Glavno pitanje glasi: „Kako da to rešim bez zavlačenja ruke u džep?“.
Lepa vest je da, ukoliko ne želite previše da se opterećujete, možete da pustite kompanije koje prave GPU‑ove da reše probleme za vas. Iako vam ni AMD ni NVIDIA neće pokloniti nove grafičke kartice, one nude softversko rešenje koje radi u uskoj sprezi s drajverima kako bi se optimizovala podešavanja za svaku igru, u odnosu na to koju grafičku karticu koristite. Govorimo o GeForce Experience i AMD Crimson drajverima. Razvojni timovi koji rade na drajverima konstantno unapređuju performanse i profile za nove i stare igre. Ipak, nekada nešto promakne ili rezultat nije baš najbolji. Možda je najbolje da sve držite pod kontrolom i da sebi priuštite specifično vizuelno iskustvo. U tom slučaju, obratite pažnju na sledeća podešavanja koja mogu da „pojedu“ ogromnu količinu hardverskih resursa, a minimalno poboljšaju igru.
Rezolucija
Rezolucija je jedna od osnovnih stavki koju većina igrača menja u nadi da će brzo stići do boljih performansi. Iako se to često desi, ovo je prilično neprecizan način da dobijete brži rad igre. Rezolucija često predstavlja veliki kompromis, jer uvek treba da imati na umu da igra radi u prirodnoj rezoluciji monitora. Jedino tada će scene izgledati onako kako su razvojni timovi želeli, a pritom podešavanja treba fino štelovati preko neke od narednih stavki.
Nekada nismo imali taj luksuz da igramo igre u velikim rezolucijama – pre desetak godina, igranje u 1280×1024 piksela smatralo se luksuzom, pa su se mnogi opredeljivali za 800×600 ili 640×480. Anti‑Aliasing (skraćeno AA), efekat je pomagao kada igrate igru u nižoj rezoluciji ili onoj koja je niža od prirodne. Taj efekat funkcionalno izravnava ivice, pa umesto da imate jednu kosu „izlomljenu“ liniju, AA učini da ona izgleda ravno. Danas, na monitorima koji imaju veoma visoku rezoluciju, efekat nije toliko izražen. Ukoliko imate problema s performansama, naš savet je da ugasite AA ili ga podesite na minimalnih 2x. Možete uključiti FXAA koji nije hardverski zahtevan, a opet koliko‑toliko ublažava „nazubljenost“ ivica.
Senke i Motion Blur
Možda ne biste pomislili, ali senke su neverovatno zahtevan efekat u igrama. Reč je o efektu koji ima najmanji odnos hardverske zahtevnosti i vizuelnih prednosti, posebno kada govorimo o dinamičkim senkama koje su u stanju da zadaju snažan udarac čak i najsnažnijim grafičkim karticama. Ukoliko igra „štuca“ a broj frejmova pada više nego što biste želeli, senke su prva stanica za korekciju u opcijama. Ne morate ih gasiti, ali slobodno ih podesite na niži nivo i obavezno ugasite dinamičke senke. Nećete primetiti razliku niti ostati bez daha zbog činjenice da je korner zastavica na suprotnoj strani terena imala sve četiri senke visoke rezolucije zbog reflektora na terenu.
Ili, vozite automobil u trci, dobijate na brzini i odjednom sve oko vas počinje da se muti, jer stižete do vrtoglavih 300 km/h. Taj efekat naziva se Motion Blur i veoma je koristan za doživljaj igrača u specifičnim situacijama kao što su trke. Ukoliko vozite trku, posebno arkadnu kod koje je akcenat na doživljaju, ovu opciju ostavite uključenu. Međutim, postalo je smešno koliko pojedini developeri implementiraju ovu tehnologiju, pa ukoliko vam smeta ili vidite da Motion Blur ne doprinosi previše vašem doživljaju u igri – slobodno ga ugasite. Grafička kartica biće vam zahvalna, a možda vam se smanji i mučnina.
Dubina polja
Depth of Field iliti DOF sličan je Motion Blur‑u. Ideja je da se smanji dubinska oštrina, poput one u objektivu kamere, odnosno foto‑aparata dok je sve ostalo zamućeno. Ta zamućena pozadina nosi naziv Bokeh, što na japanskom jeziku bukvalno znači zamućenost (blur). U želji da igre što više liče na filmove, razvojni timovi ubacuju ovaj efekat tamo gde treba, ali i tamo gde ne treba. Štaviše, DOF ume i da smeta. Na primer, dobra implementacija je kada snajperista pogleda kroz optiku i sve okolo bude zamućeno, jer mu fokus pada tačno na okular nišana.
Dinamičke refleksije
Moderne grafičke kartice iz više klase imaju mnogo snage, pa tako nove igre mogu da izgledaju istinski impresivno kada iskoriste sav taj potencijal. Prolazak glavnog lika kroz grad nakon kiše i njegov odraz u prozorima, barama na asfaltu i haubama automobila prava su demonstracija dokle smo stigli kada su tehnologija i igre u pitanju. Isključivanje dinamičkih refleksija može u nekim slučajevima da vam poveća broj sličica u sekundi (framerate) i za 30 do 50 odsto, a neretko i više. Dakle, isključivanje ove opcije može da predstavlja razliku između „igrivog“ i „neigrivog“.
Ključ je u podešavanjima
Pametno odabrana grafička podešavanja mogu da vam učine igru daleko ugodnijom i da pritom ne promene ukupan doživljaj. Većina igara ima predefinisane profile, ali nekada je moguće dobiti mnogo više ukoliko idete stavku po stavku i sve prilagodite potrebama. Isključite ono što ne primećujete tokom igranja, jer se često radi o čistom dokazivanju programera koji žele da pokažu kako njihova igra može da izgleda filmski, ali da to ne čini igru boljom. S druge strane, fluidno izvođenje daleko je bitnije u većini slučajeva.
Da bi igra radila tečno, treba imati brzinu iscrtavanja, odnosno framerate u rasponu od 30 do 60 fps (Frames Per Second – sličica u sekundi). Sve preko toga je odlično, ali može čak i da pokvari doživljaj, jer većina monitora osvežava svoju slikom frekvencijom od 60 Hz. Ako pređete ovaj broj, monitor će početi da „guta“ neke od renderovanih slika koje će biti izbačene, pa će prikaz početi da se „lomi“.
Upravo zbog toga i postoje mehanizmi kao što je sinhronizacija slike, ali o tome ćemo neki drugi put. Naš savet je da prednost date glatkom izvođenju igre, a ukoliko je mehanika igre dobra, zaboravićete vrlo lako presijavanje oblaka na haubi, zamućene pozadine, nazubljene ivice i ostale sekundarne detalje.
