Kad veštačka inteligencija predviđa događaje u kosmosu
Za razumevanje kosmosa neophodno je da se razume kako se organizuju planetarni sistemi, budući da postoje stabilne i nestabilne konfiguracije, a biti nestabilan znači biti podložan sudaru sa nekim drugim nebeskim telom.
Odvajanje stabilnih od nestabilnih konfiguracije opisuje se kao brutalno težak problem, budući da astronomi moraju da izračunaju kretanja svih planeta u okviru nekog sistema, a u vremenskom rasponu od njihovog nastanka do danas, što se meri u milijardama godina. Naučnici se još od Isaka Njutna bore sa problemom orbitalne stabilnosti, pa iako je ta borba doprinela mnogim matematičkim otkrićima, niko do sada nije uspeo da u teoriji predvidi ponašanje neke planetarne konfiguracije koja bi se smatrala stabilnom.
Prednost koju imaju moderni astronomi su i super-kompjuteri, pa su naučnici došli i do toga da pojednostavljene modele dinamičkih interakcija planeta kombinuju sa metodama mašinskog učenja. To im omogućava da se veliki broj nestabilnih konfiguracija brzo eliminiše, te da se kalkulacije koje bi potrajale danima, čak mesecima, obave za nekoliko minuta.
Nova metoda će, tvrde eksperti, pružiti jasniji pogled na orbitalne arhitekture koje su u vezi sa planetarnim sistemima koji su daleko od našeg, što je značajno budući da su u poslednjih 25 godina naučnici detektovali više od četiri hiljade planeta koje kruže oko drugih zvezda, a mnoge od njih su deo multi-planetarnih sistema.
Izvor: Phys
