Kakav je poslovni softver u Srbiji?

Znajući da je u našoj zemlji samo 9,9 odsto kompanija tokom 2014. koristilo ERP ili neki sličan softver, ekspanzija tržišta poslovnog softvera sasvim je izvesna. Približavanje Evropskoj uniji trebalo bi da znajtno ubrza taj proces, dakle – treba se pripremiti!

14-Untitled-1Pred vama je skraćeni pregled šire analize poslovnog softvera u Srbiji 2014. koju su sproveli autori sajta PoslovniSoftver.net, a zasnovan je na javno dostupnim informacijama iz raznih izvora, istraživanjima tržišta koja su sprovodile druge kompanije ili pojedinci, verifikaciji važnih brojki s korisnicima i proizvođačima bilo uživo, bilo telefonom, te sopstvenom iskustvu sticanom na tržištu poslovnog softvera u Srbiji i tzv. Adrija regiji, kao i konsolidaciji svih tih podataka.

Kompanije, prihodi i zaposleni

U skorašnjem pregledu ICT tržišta ICT at Glance gg. Matijevića i Šolaje operiše se brojem od 554 kompanije koje se bave razvojem softvera. Od tog broja, 142 kompanije nude poslovni softver, a od te 142 kompanije identifikovana je 121 kojoj je primarna delatnost razvoj, prodaja i podrška poslovnog softvera. Dvadeset jednoj kompaniji, iako u svojoj ponudi ima poslovni softver, primarna delatnost nije razvoj, prodaja i podrška poslovnog softvera. Od 121 kompanije tri su globalni „igrači“, 7 regionalni i 111 lokalni proizvođači poslovnog softvera.

Ne računajući globalne igrače, 98 odsto kompanija koje se bave razvojem, prodajom i podrškom poslovnog softvera u Srbiji čine mikro i male kompanije. Ipak, velike i srednje ostvaruju preko 50% od ukupnog prihoda. Na ovom mestu važno je napomenuti da su javno dostupni samo podaci o ukupnim prihodima (licence, nadogradnje, održavanje, usluge, programiranje i slično) te su kao takvi i analizirani.

Kada govorimo o godinama osnivanja kompanija, zanimljivo je da je skoro isti broj kompanija osnovan od 1989. do 2000. godine (47,11%), kao i u periodu od 2001 do 2013. godine (52,89%). Prosečna starost kompanije je 14 godina. Broj zaposlenih u oblasti proizvodnje poslovnog softvera u 2012. godini iznosio je 1768, dok je u 2013. godini porastao na 1817, što čini 30% ukupno zaposlenih u softverskoj industriji. Od toga više od 60% zaposlenih radi upravo u mikro i malim preduzećima. Kada je reč o strukturi zaposlenih, može se primetiti da najveći broj čine mali, efikasni razvojni timovi do tri čoveka (47,17%).

Kod podrške situacija je slična, više od 80% kompanija ima do sedam ljudi u podršci, a najveći broj kompanija praktično nema aktivnu prodaju, već se u prodajne aktivnosti uključuju po potrebi vlasnik ili neko od konsultanata i to po sistemu „kada zainteresovani korisnik pozove, neko će mu već ‘pokazati’ šta sve program može“. Eto, dakle, mogućeg objašnjenja zašto samo 9,9% kompanija u Srbiji koristi poslovni softver. Veoma mali broj kompanija aktivno učestvuje u prodajnim aktivnostima i nudi svoja rešenja potencijalnim korisnicima.

Pročitajte i:  Kako unaprediti poljoprivredni otkup digitalnom metodom

Kategorija rešenja, moduli i funkcionalnosti

Poslovni softver je svaki softver koji se koristi kao podrška poslovanju. Tu se misli na podršku ekonomskim poslovnim procesima, kao što su izdavanje računa, prijem računa, izdavanje i prijem robe… U zavisnosti od tipa firme i delatnosti kojom se kompanija bavi, poslovni softver prilagođava se specifičnim poslovnim procesima. Poslovni softver, u tom smislu, obuhvata različite kategorije rešenja: sisteme za kompanijsko upravljanje i planiranje (ERP), sisteme za upravljanje dokumentima (DMS), sisteme za upravljanje odnosima s kupcima (CRM), sisteme podrške odlučivanju i poslovnu inteligenciju (BI/DSS).

Desktop aplikacije dominiraju, sa 46,43% tržišne zastupljenosti. Slede Web rešenja sa 22,62%, a visok je i procenat hostovanih rešenja (20,24%)
Desktop aplikacije dominiraju, sa 46,43% tržišne zastupljenosti. Slede Web rešenja sa 22,62%, a visok je i procenat hostovanih rešenja (20,24%)

Na tržištu poslovnog softvera u Srbiji dominiraju ERP rešenja. Procentualno, 62,26% proizvođača svoje primarno rešenje svrstava u ERP, 1,89% u DMS, 5,66% u CRM, 1,89% u BI/DSS, 3,77% u ECMS, 5,66% u POS, 3,77% u FRM i čak 15,09% u kategoriju „ostalo“. Interesantno je da određeni broj proizvođača i dalje ostaje neopredeljen pri svrstavanju svog rešenja u neku od navedenih kategorija, a dodatno je zanimljivo to što ove kategorije verovatno nisu dovoljno jasne ni samim proizvođačima a kamoli korisnicima, tako da i to odslikava potrebu za dodatnom edukacijom kako bi ove kategorije bile jasne obema stranama.

Kada je reč o modulima i funkcionalnostima poslovnog softvera, može se reći da je tu situacija poprilično ujednačena i da većina proizvođača ima širok spektar funkcionalnosti koje su potrebne kompanijama. Više od 75% rešenja ima osnovne module i osnovne funkcionalne oblasti: prodaju, nabavku, zalihe/skladište, proizvodnju, kadrove i plate i finansijsko računovodstvo. U tom svetlu, jasno je da je najviše rešenja namenjeno veleprodajnim (22,96%), maloprodajnim (20,41%) i proizvodnim kompanijama (18,37%), a nešto manji broj poslovnim uslugama (računovodstvo, konsalting…) sa učešćem od 11,73%.

Tehnologija i trendovi

Desktop aplikacije i dalje dominiraju, sa 46,43% tržišne zastupljenosti. Slede Web rešenja sa 22,62%, a kako se iznajmljivanje softvera i cloud rešenja nameću kao sledeći korak, visok je procenat hostovanih rešenja (20,24%). Dominantna platforma je Windows sa 47,37%, sledi Web sa 21,05% i mobilne aplikacije sa 12,63%. Ovde je važno napomenuti da sva Web rešenja (cloud) praktično rade na svim operativnim sistemima (Windows/Linux/OSX). Pozitivna stvar jeste to što je procenat rešenja koja i dalje rade pod DOS‑om mali (2,11%) – tržište poslovnog softvera u Srbiji očigledno se pomerilo ka aktuelnim tehnologijama.

Nijedno rešenje nije ostrvo u tehnološkom smislu, a danas je potpuno jasno da svako rešenje uključuje više programskih jezika kada je razvoj u pitanju. Ipak, cilj je bio da se utvrdi dominantan, primarni programski jezik u kom je razvijen primarni proizvod. U tom smislu, primarni programski jezik za razvoj poslovnog softvera jeste C# (22,64%), slede Visual Basic (20,75%) i Delphi (11,32%). Proizvođači poslovnog softvera očito se trude da isprate aktuelne tehnološke trendove, i pored svih poteškoća koje to sa sobom nosi (vertikalna kompatibilnost, kontinuitet podataka…) To odslikava i zastupljenost baza podataka, pa je najzastupljenija baza podataka Microsoft SQL (32,53%). Slede MySQL sa 15,66 posto i Oracle sa 10,84 posto tržišnog učešća.

Pročitajte i:  Pet trendova savremenog CRM-a

Umreženo poslovanje, mogućnost razmene podataka, nadogradnji i prilagođavanja specifičnim potrebama kompanija odavno su značajna stavka prilikom izbora poslovnog softvera. U tom delu, analiza pokazuje da većina proizvođača poslovnog softvera u Srbiji omogućava nadogradnju sopstvenog rešenja namenskim razvojem aplikacija i rešenja putem baze otvorene strukture na koju se mogu povezati nezavisno razvijene aplikacije od strane proizvođača ili od trećih strana (50,94%). Dodatno, skoro petina proizvođača ima interno razvijen programski jezik koji se može koristiti za razvoj dodatnih aplikacija (24,53%), a dokumentovan API (Application Programming Interface) ima samo 15,09%. Može se zaključiti da velika većina proizvođača softvera omogućava integraciju i proširenja svojih rešenja bilo u internoj ili eksternoj varijanti.

Licenciranje i nove verzije

Kada se razvija poslovni softver, najčešće se na umu ima neki tip korisnika. Nekima su ciljna grupa mikro i male kompanije, nekima srednje, a nekima velike kompanije. Svoja rešenja proizvođači poslovnog softvera primarno su namenili (više od 75%) mikro (25,62%), malim (28,93%) i srednjim (27,27%) kompanijama (tzv. MSP segment). To ne iznenađuje jer je taj broj preduzeća i najveći. Kada govorimo o broju kompanija‑korisnika, većina proizvođača ima do 500 aktivnih klijenata (oko 70%). dok je sledeća granica broja aktivnih korisnika oko 1500 (oko 60%). Ova dva broja daju i prosečnu veličinu preduzeća koje koristi poslovni softveru Srbiji (u proseku tri licence po kompaniji). Takva slika jeste i snažan indikator potrebne složenosti rešenja i otvara pitanje da li mikrokompanijama zaista treba ERP ili nešto značajno jednostavnije.

Mikro kompanije čine 98% firmi koje se bave razvojem, prodajom i podrškom poslovnog softvera u Srbiji. Ipak, velike i srednje ostvaruju preko 50% od ukupnog prihoda na ovom tržištu
Mikro kompanije čine 98% firmi koje se bave razvojem, prodajom i podrškom poslovnog softvera u Srbiji. Ipak, velike i srednje ostvaruju preko 50% od ukupnog prihoda na ovom tržištu

Način licenciranja, isporuka novih verzija i način distribucije (direktan ili indirektan) poslovnog softvera značajan je iz ugla korisnika jer direktno utiče na ukupnu cenu. Kod licenciranja poslovnog softvera izdvajaju se tri dominantna modela: po uređaju (33,96%), po istovremenom pristupu (20,75%) i po imenovanom korisniku (22,64%). Isto toliko ima i raznih kombinacija ova tri dominantna modela.

Održavanje poslovnog softvera veoma je značajno kako za proizvođače (dugoročni izvor ponavljajućih prihoda), tako i za korisnike (ulazi u računicu ukupnih troškova za period pretpostavljenog korišćenja – najčešće pet godina). Različiti su uslovi pod kojima proizvođači obezbeđuju nove verzije svojim korisnicima: besplatno, procenat od vrednosti licenci, fiksni iznos (nezavisno ili zavisno od broja licenci), ugovor o održavanju koji uključuje i nove verzije ili neki poseban dogovor. Neočekivan, pa stoga i posebno zanimljiv podatak jeste da je najveći procenat najnovijih verzija besplatan (37,74%). Od plaćenih modela isporuke novih verzija dominantan je fiksni procenat od vrednosti licenci (24,53%). Zatim, 11,32% proizvođača naplaćuje fiksni iznos nezavisno (7,55%) ili zavisno (3,77%) od broja licenci. Iznenađujuće je visok procenat (18,87%) proizvođača poslovnog softvera koji uslove isporuke novih verzija posebno dogovaraju.

Pročitajte i:  BIZIT 2018: Industrijska revolucija 4.0 i ERP softver

Ove podatke treba uzeti s određenom rezervom, jer ne postoji standard kod isporuke novih verzija te postoji mogućnost da sve varijante u sebi sadrže još neke dodatne troškove. Kod ovako nestandardizovanog načina isporuke novih verzija jasno se vidi zašto potencijalni i postojeći korisnici imaju toliko malo osnova za upoređivanje i bilo kakvo smisleno opredeljivanje gledajući ukupne troškove posedovanja poslovnog softvera. Dodatno, upravo ovde može se videti kako proizvođači softvera različito interpretiraju termine: besplatno, održavanje i nove verzije.

Većina proizvođača softvera izbacuje nove verzije kvartalno, tj. jednom u tri meseca (60,38%). A posebno ohrabruje činjenica da veliki broj (čitavih 90 posto) proizvođača softvera pokazuje izuzetnu agilnost kada su kritične ispravke u pitanju i takve ispravke i izmene izbacuje u roku od jednog dana. To je posebno važno za sve korisnike, naročito kada su u pitanju kritične greške, zato što imaju minimalni uticaj na svoje poslovanje.

Dominantni model prodaje i podrške poslovnog softvera jeste direktna prodaja licenci i usluga (54,72%). Sledeća je direktna prodaja licenci, a partnerska/distributerska prodaja usluga obuhvata 32,08%. Kada se kombinuju ova dva modela, vidi se da je 86,8% proizvođača u direktnom kontaktu sa svojim korisnicima, što svakako ima prednosti, naročito kada je reč o brzini dobijanja povratnih informacija o zadovoljstvu korisnika.

Očigledno je da svako na svoj način razume poslovni softver. U težnji da se izdvoje iz mase proizvođači poslovnog softvera primenjuju različite načine, a neki od njih nisu svrsishodni, pa dodatno doprinose konfuziji. Ova analiza pokazuje da je neophodna dalja edukacija tržišta kako bi trend korišćenja poslovnog softvera krenuo naviše umesto naniže. Sudeći po aktivnostima i ulaganjima proizvođača softvera u ovom delu, pitanje je kada i da li će se taj trend okrenuti. Kriza je samo izgovor…

Miodrag Ranisavljević, www.poslovnisoftver.net

(Objavljeno u časopisu PC#216)

Facebook komentari: