Kako će izgledati bliska budućnost?

Alvin Toffler je u svojoj knjizi „Šok budućnosti” iz 1970. godine, prikazao budućnost koja je dosta slična našoj sadašnjosti. On je predvideo internet i elektronsku trgovinu, ali i zabune i zabrinutost koje je nova tehnologija prouzrokovala u društvu. Pisac ovog bestselera je predvideo da će veza između ljudi i tehnologije oblikovati kako se ekonomije i društva razvijaju. Međutim, postavlja se pitanje da li je moguće iz današnje perspektive predvideti kako će izgledati bliska budućnost i sa kojim problemima će čovečanstvo morati da se suoči.

Mnogi su uvereni da će internet biti svuda, odnosno da će biti poput električne energije, neprimetan, ali sa velikim uticajem na obavljanje mnogih ljudskih radnji. Čak i oni koji nemaju zavidno obrazovanje ili iskustvo u rukovanju sa tehnologijama, biće u  bliskoj interakciji sa digitalnim materijalima i aplikacijama koje će koristititi uz pomoć glasa, što će prouzrokovati stvaranje novih znanja i njihovo brzo širenje. Eksplozija brze mogućnosti povezivanja otvoriće nove mogućnosti, ali će doneti i ekonomske i socijalne ranjivosti. I dalje nema koncenzusa o tome da li će nove tehnologije uspeti da stvore nova radna mesta u onoj meri u kojoj će ljude učiniti suvišnim na nekim radnim pozicijama.

Pročitajte i:  Kako izabrati zanimanje budućnosti

 Kako će sistem obrazovanja uspeti da se prilagodi je pitanje od velikog značaja. Izazovi sa kojima su se u digitalnoj revoluciji suočile muzička i medijska industrija, očekuju i druge oblasti ljudskog delovanja. Mnoge obrazovne institucije već daju mogućnost učenja online ili neki vid hibridnih kurseva koji uključuju tradicionalan način učenja i video lekcije. Eksperti diskutuju i o specifičnim ljudskim talentima i karakteristikama koje mašine neće biti u mogućnosti da nauče. Neke od njih su socijalna i emocionalna inteligencija, kreativnost, spremnost za saradnju, apstraktno i sistemsko razmišljanje, složene komunikacijske veštine i mogućnost snalaženja u različitim okruženjima. I dalje je nejasno da li će i u kojoj meri školske ustanove moći da se usmere na obrazovanje ovih ′netehničkih′ veština.

Jedno od ključnih pitanja današnjice jeste pitanje poverenja. Naime, nove tehnologije doprinele su da se u medijskoj sferi stvori problem lažnih vesti i ukaže na lakoću manipulisanja ljudima koji su naviknuti na stanje u kojem ne moraju da preispituju izvore informacija. S druge strane, revolucija u komunikacijama otvara mnoga kreativna rešenja kako se boriti za povratak poverenja u javnoj sferi.

Pročitajte i:  Priključak na internet postaje univerzalno pravo

Bez obzira na to iz kog ugla se gleda na stvari, definisanje novih zakona je neizbežno kako bi se odgovorilo na mnoga pitanja. Ko poseduje informacije? Ko može da ih koristi i na njima stvara profit? Ko je odgovoran kada se informacije zloupotrebe? Kako odrediti granicu privatnosti u digitalnom svetu? Ko nadgleda algoritme koji mogu da utiču na tok određenih društvenih pojava? Na sva ova pitanja treba dati odgovore ne bi li se na neki način umanjila nesigurnost koju tehnološki napredak sa sobom nosi.

Izvor: World Economic Forum

Facebook komentari: