BIZIT 11 - prvi dan

Kako prepoznati slike koje je generisao neki AI

Društvene mreže su preplavljene slikama i videima koje su generisali AI alati, a korisnicima je sve teže da prave stvari razlikuju od onih koje je stvorila veštačka inteligencija. Neki se dive „snimcima“ koji su drugima očigledno lažni, što posebno ugrožava umetnike i umetnost uopšte.

PCPress.rs Image

Raznorazne varijacije videa u kojima ženka papagaja štiti svoje mladunce od kiše su podelili mnogi, a nekima je promaklo da se ptica ne ponaša kao ptica. Uz komentare poput „jedna je majka“ nepostojeća ptičja roditeljka osvojila je srca onih koji se još uvek nisu navikli na to da ništa više nije stvarno, posebno na internetu.

Kako razlikovati prave fotografije od onih koje je napravio AI? Ako subjekti na slikama nemaju 12 ili više prstiju, nije lako. Načini ipak postoje. Stručnjaci kažu da bi trebalo obratiti pažnju i najsitnije detalje – besprekorna koža ne postoji čak ni sa najboljim Instagram filterima. Predmeti u pozadini su često iskrivljeni, ili jednostavno izgledaju čudno. Verujte dakle svojim očima.

Pročitajte i:  Spotify se povezuje sa Gemini AI asistentom

Ali oči nisu dovoljne – šansa da se prepozna neka AI slika je oko 50%. Za one koji žele da budu sigurniji tu su načini da se provera poboljša. Prvi dobar korak može da bude Reverse Google Image Search, jer na taj način može da se dođe do opcije „About This Image“, gde su date sve potrebne informacije za utvrđivanje istine o nekoj sumnjivoj fotografiji.

Evo i drugih načina:

Za komplikovanije slučajeve tu su takozvani „detektori AI slika“ – alati koji ispituju šablone po kojima su složeni pikseli i tako utvrđuju da li fotografija prava ili pak nije. Za sada su uspešni u oko 80% slučajeva. Uspešniji od toga je besplatni sajt Hive Moderation, budući da AI uspešno detektuje u čak 90% slučajeva. To znači da ne uspeva svaki put. Tu je i Illuminarti detektor slika, ali je uspešan u tek 50% upita.

Živimo u neverovatna vremena i sasvim je sigurno da AI može da se koristi za bolje stvari od prezentovanja lažnih informacija o papagajima. Svako pitanje upućeno chatbot-u i svaka generisana slika troše neku količinu energije, što znači da sve t utiče i na životnu sredinu (pisali smo o tome da taj uticaj nije mali). Ostaje nam da se nadamo da je čovečanstvo sposobno za više od želje za lažnim slikama i AI umetnošću koja, bar za sada, uopšte nije umetnost.

Facebook komentari:
Računari i Galaksija
Tagovi: , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *