Kako unaprediti poljoprivredni otkup digitalnom metodom

Za našu zemlju poljoprivreda je jedan od najvažnijih sektora i tu, baš kao i u svakoj drugoj industrijskoj grani, važi da pouzdano prikupljanje i analiza poslovnih podataka vode ka boljim rezultatima. Jedina razlika je što ta oblast ima puno grana koje su povezane, a međusobno različite. AB Soft ima potvrđena rešenja za mnoge od njih.

Za svaki poslovni softver agrar je poseban izazov i s njim se uspešno nose samo one aplikacije koje su spremne da omoguće visok nivo integracije velikog broja podataka uz što niži nivo angažovanja ljudi na njihovom unosu i obradi. AB Soft-ov ERP takvim zahtevima lako odgovara, jer je tokom niza godina kroz uspešnu primenu u ratarstvu, voćarstvu, uzgoju stoke i skladištenju proizvoda prilagodio svoj softver poslovnim procesima u ovom industrijskom sektoru i prikupljanju svih relevantnih podataka neophodnih da se, na osnovu analiza i predikcija, uspešno upravlja poslovnim sistemom.

U jednom delu AB Soft-ovo poslovno rešenje za poljoprivredni industrijski sektor oslanja se na standardne module za finansije, komercijalu, nabavku, proizvodnju, osnovna sredstva i drugo, ali u nekim situacijama zahtevi su prerasli standardne module, pa su razvijeni novi, specijalizovani za primenu u ovoj oblasti. Najinteresantnija su rešenja za prikupljanje i obradu podataka vezanih za prijem, manipulaciju i otpremu žitarica u silosima kroz posebno razvijen modul VAGA i prilagođenje sistema za praćenje proizvodnje specifičnim uslovima uzgoja na oranicama i u voćnjacima, uz precizno vođenje evidencije utrošaka i angažovanja mašina i ljudstva. Pogledajmo ih malo bliže.

Precizno i prilagodljivo

Za jedan agroindustrijski kombinat postoji više važnih činilaca čijim praćenjem proizvodnja može da se učini efikasnijom. Na jednoj strani je ono što nam je priroda dala, a to je zemljište. U okviru jednog sistema ono može da bude raznorodno sa stanovišta kvaliteta, mogućnosti navodnjavanja, konfiguracije terena… I sve to zemljište podeljeno je u parcele ili, kako se to još kaže, “table”.

Pročitajte i:  Pet trendova savremenog CRM-a

Drugi činilac o kojem treba voditi računa jesu kulture koje se uzgajaju. Pored vrste i konfiguracije zemljišta, postoji i puno ekonomskih faktora na koje treba obratiti pažnju, ali da ne ulazimo u te detalje. I na kraju, treći važan činilac koji treba pratiti jesu mašine kojima se obrađuje zemljište: traktori, priključne mašine, uređaji za navodnjavanje itd.

U AB Soft-ovom rešenju sve počinje izborom polazne tačke, na osnovu koje se otvara radni nalog. On može da se vodi i prema “tabli”, i prema vrsti useva, a izbor je prepušten svakom korisniku ponaosob. Jer, nekada je lakše i bolje krenuti od useva, a nekada od samih parcela, tretirati ih raznim zajedničkim agrotehničkim merama, pa se tek kasnije opredeliti šta će se i gde sejati. Ono što je važno reći jeste da, šta god korisnici izaberu, na radnom nalogu će se ona druga osobina naći kao sekundarna tačka opredeljenja. Dakle, ako je radni nalog otvoren po “tabli”, na njemu je moguće opredeliti i kulturu koja je zasejana, odnosno koja se gaji.

Naravno, kod unosa utrošaka i operacija koje su izvedene po tom radnom nalogu, vodi se evidencija i o mašinama koje su korišćene za izvođenje radova zajedno sa utrošenim vremenom i rukovaocima koji su angažovani u radu. Dobitak korisnici vide u automatizaciji ili, bolje rečeno, u ukupnom uređenju, prvo prikupljanja a zatim i izveštavanja o svim relevantnim parametrima vezanim za proizvodnju. Pošto se radni nalozi otvaraju na dnevnoj osnovi, izveštavanje i odlučivanje na osnovu njega moguće je svakodnevno. Brže i efikasnije ne može.

Pročitajte i:  Od njive do trpeze pomoću UPIS ERP rešenja

Tačno kao u apoteci

Za modul VAGA početak priče je trenutak kada kamion ili traktor do silosa doveze tek ubranu letinu. Razlikuju se tri kategorije skladištenja: u kamionu se nalaze žitarice sa sopstvenih polja koje će se čuvati do trenutka dalje prodaje ili dalje obrade, sirovina nabavljena na tržištu ili tuđa letina koja će se uslužno skladištiti. Kako god bilo, prvi koraci su isti. Radnik na prijemu, obično se zbog upotrebe ogromnih vaga naziva “vagar”, u softver unosi podatke o tome ko je i u čije ime dovezao robu, registarski broj kamiona i prikolice, kao i ime kooperanta, ukoliko na čuvanje robu predaje, na primer zemljoradnička zadruga, a poreklo joj je od tačno određenog ratara.

Kamion zatim odlazi do vage, gde se meri ukupna težina vozila i robe, a zatim, po uzimanju uzorka za laboratorijsku analizu, nastavlja dalje do rampe za istovar, gde se kamion prazni da bi potom otišao ponovo na vagu na kojoj će se izmeriti težina, ali ovog puta bez dragocene robe koja je već pošla putem dalje obrade. Razlika između prvog i drugog merenja je količina žitarica koja je predata silosu na skladištenje.

Reći ćete, pa šta je tu tako teško: imamo dva merenja, njihovu razliku i posao je gotov. Ne, tek počinje. Onaj uzorak je, dok se kamion praznio, analiziran u laboratoriji i tom prilikom je utvrđeno kakvog je kvaliteta rod koji se skladišti. Sada se utvrđuje odstupanje od standarda i shodno tome, izmerena težina svodi se na težinu koja bi bila kada bi primljena letina ispunjavala sve standardom propisane vrednosti. Tako se bonusi i malusi uračunavaju, a u poslovne knjige se zavodi predata težina svedena na standard. Treba istaći da je softver osmišljen tako da bez problema može da se poveže sa softverom koji upravlja vagom, tako da nema ručnog unosa težina – sve se radi automatski. Takođe, i laboratorijska oprema, odnosno rezultati analiza, mogu da se automatski prenose u modul VAGA.

Pročitajte i:  BIZIT 2018: Industrijska revolucija 4.0 i ERP softver

Posao obavljen do te tačke – vaganje, istovar, odvajanje nečistoća, sušenje – potpada pod objektivni trošak vlasnika silosa. Ni po jada ako je dovezeno žito vlasništvo mlina, bilo da je kupljeno ili ubrano s njiva. Tada taj trošak ostaje “u kući”, ali kada se roba skladišti za tuđe ime i na tuđ račun, onda te poslove, odnosno usluge, treba naplatiti, uz “ležarinu” koja se takođe naplaćuje. U ovom poslu je uobičajeno da naplata ne bude u novcu, već u robi i shodno cenovniku usluga, odnosno posebnim ugovorom preciziranim uslovima za svakog klijenta. Sve to je upisano u odgovarajuće šifarnike, pa na osnovu podataka na primanju, vlasnik robe, kvalitet, količina, tip skladištenja i slično, automatski se izračunavaju količine i generišu adekvatna dokumenta: prijemnice, prenosnice, otpremnice i računi.

Ni izlaz iz skladišta nije nimalo teži. Čitav proces obavlja se u suprotnom smeru, a na vagaru je jedino da unese podatke ko uzima robu i u čije ime. Sve ostalo će uraditi velike vage i AB Soft-ov softver – apotekarski precizno.

Ovaj tekst deo je specijala posvećenog digitalizaciji poljoprivrede “Roboti na njivama”. Specijal posvećen ovoj važnoj temi se može čitati potpuno besplatno i nalazi se na ovoj adresi!

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.