Katarina Pejak o muzici i računarima

Katarina Pejak, bluz pijanistkinja i pevačica čarobnog glasa koja je uz pomoć prijatelja: Blagoje Nedeljković Pače – bubnjevi, Darko Golić – bas, Bratislav Radovanović – gitara (specijalni gost, iz benda Fish In Oil) i Nenad Zlatanović, gitara i vokal (veoma specijalni gost, iz benda Texas Flood) fanovima i publici Mikser House-a, na fantastičnom koncertu predstavila svoje nove kompozicije, nastale u Americi gde živi poslednjih godina i naravno, pesme sa prvog i drugog albuma (Perfume & Luck i FIRST HAND STORIES) kao što su: Perfume & Luck, Take Me Home, This Place, The Practice, pesme Tom Vejtsa, Nore Džouns i druge cover-e koji su vas, verujemo, ponovo oduševili. Katarina je u maju 2014. diplomirala na prestižnom Berklee College Of Music (songwriting).

katarina_pejak_beer festEvo šta su rekli o Katarini:

„Katarina is a truly soulful piano player with a very deep feel and groove steeped in the roots blues tradition. She is able to convey this depth in many styles and genres when performing and composing. I believe she will always be a sough-after and highly successful musician!“ – (keyboardist for Ronnie Earl and The Broadcasters, professor at Berklee College of Music)

„Bright future for very talented Katarina Pejak. Mix of Tom Watis, Otis Spann and Norah Jones. Great to see another brave artist coming from Serbia and Europe in search of her own sound!“ – Ana Popovic (blues guitarist, multiple Blues Music Award nominee)

„Katarina is a fine writer. I expect great things from her.“ – Pat Pattison (author of „Songwriting Without Boundaries“, „Writing Better Lyrics“)

„Katarina impresses with her smooth and soulful voice while she plays a tasteful piano. She melds jazz with blues just like the  icons Bessie Smith, Ida Cox, Victoria Spivey and Ruth Brown.“ – Raphael Wressnig ( soul/blues/jazz organist from Austria, the „best organ player“ nominee, by „Downbeat“ magazine, 2013)

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Ne smatram da je ta ekspanzija nužno loša, ali svakako je tehnologija učinila proces učenja i pravljenja muzike dostupnim velikom broju ljudi. Selekcija i dalje postoji, i čini mi se da kvalitet ipak “ispliva”.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Ne, kompjuter nije ubio umetnički izraz u muzici, ne znam bas sta to tačno znači. Znam jako mnogo izvrsnih muzičara koji su osim toga sto su dobri u pravljenju muzike, pravi “maheri” u muzičkom softveru. Tehnologija je ipak donela mnogo više dobrih stvari nego loših, a šund mora da postoji, izmedju ostalog, kao “druga strana novčića”.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Ja pripadam generaciji koja je ceo život slusala digitalan signal. Postoje mnoge polemike na temu toga da li je analogni zvuk zaista topliji, a ja mislim da svakako postoji nešto što u digitalizovanju signala nestane. Ipak, ne umem da čujem tu razliku, i kada slušam muziku više slušam sam sadržaj nego kvalitet zvuka. Nisam neki hi-fi ekspert…

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Nisam sigurna da ih čujem, čak i da ih ima. Kao što već rekoh, nisam navikla da slušam kvalitet zvuka, što i jeste proizvod doba u kome sam ja odrasla i slušala muziku.

Katarina promo photoIII – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Moje iskustvo je da se prednosti muzičkih softvera koriste za demo verzije i razlicite “probne” snimke. Naravno, pricam o kantri, soul i bluz muzici gde je presudno da svirači budu pravi, inače se razlika čuje. U pop muzici je to drugacije, ali u takvom žanru je producent taj koji je pravi izvođač, on/ona manipuliše raznim zvukovima da dobije onakvu traku kakvu je zamislio/la. Svakako ne mislim da svako može da bude studijski muzičar, zato su na ceni i dalje dobri svirači. To ne znači samo da neko ume da svira “bez greške”, rekla bih da je to sekundarno. Bitnije je da je neko inventivan i dobar umetnik, a to ne može da se isprogramira.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

To zavisi od instrumentacije, a i žanra. Ako neko snima demo snimak koji ima klavir i glas, sasvim je moguće napraviti dobar snimak. Kada se snima ceo sastav, uvek je poželjno da ritam sekcija snima zajedno, ako ne i ceo bend.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Elektronska muzika jeste muzika, ona je kreacija onoga ko je programira, on svira zvuke koje je zamislio. Jako je ograničeno posmatrati muziku samo kao veštinu sviranja instrumenta. Veština je veština, a umetnost je nesto drugo.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Čini mi se da je razlika izmedju MIDI instrumenta i pravog, bolno očigledna i da u tom smislu programiranje nije nikakva pretnja sviračima. Postoji zanimljiv primer čuvenog albuma J.J. Cale-a, “Naturally”gde je korišćena jako primitivna ritam mašina i to se naravno čuje. Međutim, to je deo šarma tog albuma.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Najveći problem su napravili “streaming” sajtovi poput “Spotify”-a, koji ne plaćaju skoro nikakve tantjeme, a legalni su. Radiji su i dalje živi i zdravi na američkom tržištu i od toga se i dalje može zaraditi, ali ne zna se koliko će to da traje. Mislim da će način konzumiranja muzike samo jos drastičnije da se promeni u narednih deset godina i da će autorska prava morati da se štite i unovčavaju na neki novi način.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Naravno da to nije isto, youtube publika je nešto što je pre dvadeset godina bila publika koja kupuje albume. Slušanje muzike uživo i na bilo koji način kod kuće su dva potpuno različita iskustva koja imaju drugačiju svrhu i ne mogu da se porede. Youtube nije pretnja živim nastupima, naprotiv, sada se muzika snima i promoviše, da bi se što bolje prodale žive svirke.

fotka katarina cd jedanVI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Zavisi šta znači uspešna kampanja i koji su dometi dotičnog muzičara. Mislim da je kombinacija ta dva neophodna za najbolji rezultat.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Apsolutno ne garantuje, ali je to jako dobar način da što vise ljudi sazna za događaj i to preko svojih prijatelja u čiji se ukus po mogućstvu uzda.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Ja trenutno imam dve aktivne “formacije”, jedna je u Beogradu a druga u Bostonu. Spremne su nove pesme i srećna sam zbog koncerata koji sam održala u Beogradu (Mikser House).

Jovanović Predrag

Računajte na računare

Facebook komentari:
SBB Solutions Tagovi:

Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"