Koliko informacija postoji u svetu?

Jedno nedavno istraživanje latilo se gotovo nemogućeg zadatka da izračuna ukupan tehnološki kapacitet sveta ‒ koliko je informacija čovečanstvo u stanju da pohrani, prenese i proceni. To je prvo istraživanje koje procenjuje ljudsku sposobnost prihvatanja informacija.

Dakle, koliko informacija postoji na ovom svetu? Koliko li je taj broj porastao? Pripremite se za nekoliko krupnih cifara:

Uzimajući u obzir digitalnu memoriju i analogne uređaje, istraživači su izračunali da je čovečanstvo sposobno da pohrani bar dvesta devedeset šest eksabita podataka. (Da, to je onaj broj koji sadrži dvadeset nula!) Drugačije rečeno, ako zvezda predstavlja jednu informaciju, onda postoji čitava galaksija podataka za svaku osobu na svetu. To je trista petnaest puta više od broja zrna peska na svetu.

Godina 2002. smatra se početkom digitalnog doba ‒ prva godina kada je digitalni kapacitet širom sveta prevagnuo nad analognim. A već 2007. godine je gotovo devedeset četiri odsto ljudske memorije pohranjeno u digitalnom obliku. Te godine je čovečanstvo uspešno poslalo 1.9 zetabita informacija putem televizije i GPS-a, što bi približno bilo jednako tome da je svaka osoba na svetu svakodnevno čitala čak sto sedamdeset i četiri novina. A u dvosmernoj komunikaciji, kao što je razgovor mobilnim telefonom, čovečanstvo je te godine podelilo šezdeset pet eksabita informacija, što je isto kao da je svaka osoba na planeti svakodnevno delila sadržaj šest novina.

Od 1986. do 2007, kapacitet deljenja informacija širom sveta rastao je pedeset osam odsto godišnje. Obim telekomunikacija rastao je dvadeset osam odsto godišnje, a kapacitet pohranjivanja dvadeset tri odsto.

Zaključak istraživanja glasi da su dobijene cifre zadivljujuće, ali su ipak male u odnosu na obim kojim priroda rukuje informacijama. U odnosu na prirodu, ljudi su tek skromni šegrti. Međutim, iako je svet prirode impresivan po svojoj veličini, on je prilično nepromenljiv. Nasuprot tome, sposobnost procesuiranja tehnoloških informacija pokazuju ogroman porast.

Izvor: Science Daily