Komentar: Kolektivni digitalni detoks

„Čine li nas društvene mreže anksioznima“, „10 razloga zašto da obrišete Facebook“, „Mobilni telefoni uništavaju živote vaše dece“ i slični naslovi mogu se svakog meseca pročitati na brojnim portalima. Tu je i „offline bekstvo“, trend kome pribegavaju mnogi misleći da im konstantna online prisutnost odvlači pažnju od realnog života. Bolujemo li od nove bolesti?

Kada vidim ovakve naslove, pa onda naiđem na galeriju fotografija na kojima je „umetnik“ pokazao kako izgledaju ljudi koji u različitim situacijama drže telefone (samo bez telefona) pa svi izgledaju kao manijaci, malo se prepadnem. I moje dete se igra a ja sedim pored i nešto čačkam po telefonu. Odmah krenem sebe da zamišljam na tim fotografijama. Nedavno sam obrisala silne aplikacije sa telefona, a Facebook app nisam nikad ni imala. Twitter sve manje posećujem. Moj skromni doprinos digitalnom detoksu.

Offline kao nekada online

U tim mantranjima šta je koliko dobro a koliko ne, naiđem na jedan super tekst na mashable.com. Autor piše o čitavoj problematici i kaže da moramo prestati s romantizovanjem „ekstremnog offline života“. Biti offline i nemati profile na nekim od društvenih mreža postaje sve popularnije, kao što je nekad bio odlazak online.

Takvi ekstremisti idu ka tome da izbrišu svaki svoj digitalni otisak i da ih nema ni na jednoj Google pretrazi (što je danas gotovo nemoguće ako koristite makar jednu društvenu mrežu). Osećaju se tako slobodni, dok smo svi mi online jadnici izgubljena bića.

Biti offline i nemati profile na nekim od društvenih mreža postaje sve popularnije, kao što je nekad bio odlazak online

Zavisnost od Interneta jeste sveprisutna, ljudi se osećaju sve gore kako koriste sve veći broj aplikacija, ali tu je uvek ona stara: „Treba biti umeren u svemu“. Ne postoji nijedan tekst o tome kako je neko zažalio što je izbrisao Facebook profil. Ipak, takav ekstremizam brisanja svega na svetu verovatno vas neće dovesti do otkrovenja niti unutrašnjeg mira jer će vam verovatno faliti neke stvari, poput toga da se dopisujete s prijateljima koji žive daleko, da podelite neke svoje uspehe na društvenim mrežama i slično. OK, možda ćete malo više spavati, ali ništa značajno. To je realna stvar od koje ne treba niko od nas da se stidi ili oseća loše jer živimo u digitalno doba. Ne možemo svi postati Amiši u ovo doba globalizacije i masovne proizvodnje.

Kako želite da trošite vreme?

Uvek su mi bili misterija oni koji se dramatično odjavljuju s društvenih mreža, odbrojavaju dane do svog odlaska i raduju se offline životu bez tog „zla“. Meni je stvar jednostavna, ako mi nešto smeta ili me zamara, ne idem tamo, ali nismo svi isti i različito doživljavamo stvari, emocije i pojave. I na kraju, kako je autor teksta lepo zaključio, nisi više kul ako si offline i čitaš knjige umesto da „gubiš vreme na Internetu“. Svako troši svoje vreme kako želi.

Ne možemo svi postati Amiši u ovo doba globalizacije i masovne proizvodnje

Ne bežite od onoga što vas čini srećnim, makar to bilo iščitavanje Twitter‑a umesto knjiga. Nećete biti nešto mnogo pametniji ako ste odabrali knjigu, zato nemojte da vas grize vaša offline savest.