Komentar: Nove generacije i nova terminologija

Nova Netflix-ova serija Adolescencija donosi otrežnjenje kada se radi o načinu na koji komuniciraju nove generacije. Kroz diskretan, ali jeziv prikaz digitalne svakodnevice tinejdžera, serija nas podseća koliko smo, kao društvo, nepovezani s onima koji su najosetljiviji… i najpovezaniji. Sa decom i adolescentima.

Kroz emotikone, mimove i šifrovane poruke na društvenim mrežama i u aplikacijama, tinejdžeri kreiraju paralelni svet koji odrasli ne razumeju. Ali upravo taj svet oblikuje njihovu stvarnost, njihove emocije i, sve češće, njihove stavove o svemu što se dešava oko nas, a posebno o rodu i identitetu.

Ko su inceli i šta je manosfera?

Postoji puno termina i emotikona koji su obeležili ključne događaje u seriji kada glavni detektiv otkriva šta bi zapravo mogao da bude motiv brutalnog ubistva maloletne devojke.

Tinejdžeri nisu imuni na manipulaciju – algoritmi im svakodnevno serviraju sadržaje koji „razumeju njihov bol“, ali nude toksična rešenja kao što su prezir, dominacija, tišina, distanciranost

Naizgled crvena pilula, reč incel ili emotikon klovna i noža jednom odraslom čoveku možda ne znače puno, ali za tinejdžere nose imaju jasnu poruku. Ono što se u seriji provlači su vrlo ozbiljni termini kojima su mladi izloženi na Internetu poput:

Incel (involuntary celibate – nevoljni celibat): mladići koji se osećaju isključeno iz ljubavnog ili možda seksualnog života, često kriveći žene ili čitavo društvo.

Manosfera: skupina online zajednica koje promovišu mizogine ideologije i rigidne uloge muškaraca, često uz govor mržnje.

Crvena pilula: metafora preuzeta iz filma Matrix, koju ove zajednice koriste kao simbol „buđenja“ iz, kako oni tvrde, laži moderne kulture poput feminizma, rodne ravnopravnosti i emocija kod muškaraca.

Moć algoritma i zatvorenih grupa

Tinejdžeri nisu imuni na manipulaciju – algoritmi im svakodnevno serviraju sadržaje koji „razumeju njihov bol“, ali nude toksična rešenja kao što su prezir, dominacija, tišina, distanciranost. U samo nekoliko klikova, mlada osoba može da se nađe u svetu gde se žene nazivaju „feminacistkinjama“, empatija slabošću i gde se emocionalna distanca promoviše kao muški ideal. Ove poruke dolaze zapakovane kao šale, mimovi, life hack saveti. Deluju bezazleno, a algoritmi ih guraju sve više.

Ako dete koristi izraze „simp“, „sigma“, „redpill“ – nemojte se smejati ili zanemarivati. Pitajte: „Šta za tebe to znači?“, i to može biti ulaz u iskren razgovor

YouTube, TikTok i slične platforme funkcionišu po principu angažmana. Ako korisnik pogleda klip „kako preboleti raskid“, sledeće što će mu biti preporučeno možda će biti klip „zašto su žene toksične“, pa onda „šta je red pill“ i ubrzo – „kako da postaneš alfa mužjak“. Tinejdžeri često nisu ni svesni da ne biraju sami, već da su usmereni.

Ovakve poruke cirkulišu još i u zatvorenim krugovima Snapchat-a, TikTok-a i Discord-a gde algoritmi, roditelji i profesori nemaju pristup, a adolescenti kreiraju svoje paralelne realnosti. U seriji, ključni momenti drame proizilaze ne iz onog što je rečeno, već iz onog što je poslato. Jedan emodži može pokrenuti lavinu, a odrasli to saznaju tek kad bude kasno.

Šta roditelji mogu da urade?

Bullying, odnosno maltretiranje emodžijima i nasilnim online ponašanjem, nova je pojava s kojom moramo da se nosimo, pogotovo ako uzmemo u obzir da digitalno nasilje povećava rizik od samoubistva u tinejdžerskom dobu. Dakle, Ako dete koristi izraze „simp“, „sigma“, „redpill“ – nemojte se smejati ili zanemarivati. Pitajte: „Šta za tebe to znači?“ i to može biti ulaz u iskren razgovor.

Serija Adolescence nas osvešćuje o tome da nas tinejdžeri neće pozvati na razgovor, ali će nam možda poslati poruku. Samo je pitanje da li ćemo umeti da je pročitamo.