Konverzije kolora u crno-belo

Crno‑belu sliku uglavnom doživljavamo kao dobar balans između inspiracije i informacije, kao nostalgiju i kao pravu meru prikaza mnogih motiva. Valjda je to razlog što se i danas mnoge kolor fotografije konvertuju u monohromatske. Upoznajmo „crno‑bijeli svijet“ Adobe Photoshop‑a.

Crno‑bela fotografija ili crno‑beli film zadržao se kao izraz i u anglosaksonskom i u našem vokabularu, iako je u suštini pogrešan. Crno‑bela fotografija je, zapravo, snimak predstavljen tonovima sive skale u kontinuiranom rasponu od crnog do belog. Naravno, to nam neće smetati da ga, kao opšteprihvaćen, i dalje koristimo. Ostavimo li sada po strani terminologiju, sledeće na šta pomislimo jeste upravo trajnost naklonosti prema crno‑beloj slici koju i danas dele mnogi fotografi, među njima i oni vrlo mladi. Zato, posle više od jednog veka od pronalaska, razvoja i širenja fotografske kolor kulture, u skoro svakom programu za obradu fotografija nailazimo na opcije za konverziju kolorne u monohromatsku sliku. Ne ulazeći ovoga puta u tumačenje razloga zbog kojih nas crno‑bela fotografija i danas opčinjava, spomenućemo sve aspekte i metode konverzija, i to u okviru programa Photoshop. On omogućava da se kolorna slika konvertuje u crno‑belu na više načina, što može zbuniti nove korisnike a takva konverzija može da proizvede neadekvatne rezultate. Zato ćemo pokušati da sistematizujemo pristup ovom postupku.

Jednostavno i grubo

Preporučljivo je prethodno pregledati kanale slike koja se konvertuje i tek prema tome izabrati najbolju proceduru

Kako najbrže kolor sliku pretvoriti u crno‑belu? Prvo na šta bi pomislio početnik jeste totalna desaturizacija jednostavnom primenom opcije Image / Adjustments / Hue&Saturation sa Saturation klizačem povučenim krajnje levo. Rezultat jeste slika sa relativno dobro balansiranom sivom skalom, ali bez mogućnosti uticaja na postupak konverzije. Sledeće „brze“ opcije na listi nepoželjnih jesu Image / Adjustments / Desaturate i Image / Mode / Grayscale. Iako daju iste rezultate, opcija Desaturate ostavlja sliku u istom kolornom režimu (RGB, na primer) dok Grayscale podrazumeva promenu moda koja je, istina, praćena i smanjenjem gabarita samog fajla. Dodatna razlika je i u tome što prelazak u režim Grayscale podržava bar jedan sistem prethodnog opredeljivanja i interakcije korisnika. Primetićete da vas nakon prelaska u mod Grayscale dočekuje poruka „Discard color information?“ Šta će se desiti ako bismo prethodno otišli na paletu Channels i dvoklikom na neki od kanala odabrali jednu od tri crno‑bele varijante? Poruka kod prelaska u pomenuti režim bila bi tada „Discard other channels?“ Dakle, konverzija će se obaviti prema prethodno odabranom i aktiviranom kanalu.

Režim LAB

Kako poboljšati opisani linearni pristup konverziji kolor slike u monohromatsku? Podsetimo se kolor režima koje Photoshop podržava. Spomenuli smo aditivni RGB režim, a u pričama o štampanju sigurno ste čuli i za supstraktivni – CMYK. Postoji još jedan režim koji nas sada posebno interesuje – LAB, sa odvojenim luminentnim i bojenim kanalima. Ako pregledom RGB kanala utvrdimo da neka od komponenti poseduje kolorni šum, poželećemo da ga nekako uklonimo, odnosno odvojimo od osnovne slike. Izaberimo režim LAB preko Image / Mode / Lab Color. Slika se nije promenila, ali na paleti kanala primećujemo da umesto RGB komponenti sada stoje tri nova kanala – Lightness i dva kanala sa bojom a i b. Uočavamo da je bojena komponenta odvojena od crno‑belog Lightness kanala, što nam je i trebalo. Klikom na Lightness sloj aktiviramo istoimeni kanal i dobijamo crno‑belu varijantu nakon čega prelazimo u režim sive skale – Image / Mode / Grayscale. Odgovaramo potvrdno na pitanje o isključivanju ostalih kanala i crno‑bela slika je pred nama. Najčešće se u ovom trenutku vraćamo u režim RGB i sa Image / Adjustment / Curves podešavamo konačni kontrast snimka.

Pročitajte i:  Sa Jelenom Gavrilović na I(aj) T(i) - Ne odvajam se od telefona

Channel Mixer

Na dosadašnjim primerima možda nismo imali potrebu za još većom kontrolom postupka konverzije u monohromatsku sliku. Ali, izaberimo portret kao sledeći primer. Videćete da sada postoje suptilniji odnosi površina kakve su koža, kosa i odevni predmeti. Ukoliko je osoba našminkana, moramo i na to obratiti pažnju. Pregledom kanala ustanovićemo da crveni (red) kanal daje odličan kontrast, a zeleni (green) obilje tekstura. Plavi (blue) je obično tamniji i ponekad sadrži šum (posebno na koži starijih osoba).

Jedinstvena prilika da se kombinuju podaci dva korisna kanala. Nepisano pravilo je da zbog očuvanja ispravnog tonaliteta slike zbir korišćenih procenata mora biti 100

Da bismo konvertovali kolor portret u monohromatsku sliku, moramo kombinovati dva zgodna kanala, u ovom primeru crveni i zeleni. Koristićemo zato opciju Channel Mixer. Pristupamo joj ili preko menija s Layer / New Adjustment Layer / Channel Mixer... ili mnogo brže preko palete slojeva i ikone Create new fill or adjustment layer birajući Channel Mixer… Na novoj formi prvo moramo štriklirati opciju Monochrome. Zatičemo početne miks vrednosti za tri kanala u redosledu 40(R), 40(G) i 20(B), koje nam tim ciframa otkrivaju početni odnos, olakšavajući dalje kalkulacije i istovremeno skreću pažnju na nepisano pravilo, a to je da za očuvanje originalnog tonaliteta slike zbir svih vrednosti mora biti 100. Pošto želimo da se oslobodimo plavog kanala, početne vrednosti ćemo promeniti u 60, 40, 0.

U našem primeru postigli smo zadovoljavajuću konverziju i izbegli sadržaj plavog kanala. Na samoj formi, na Channel Mixer tabulatoru, uočićete i Preset polje u kome birate predefinisane miks kombinacije. Na Masks tabulatoru su kontrole za opacitet i mekoću maske sloja koju ima svaki Adjustment sloj, kao i tasteri za standardne Refine i Color Range sisteme kao adekvatnu pomoć u formiranju i obradi potencijalne maske. Kada jednom odaberete svoje brojke u ovoj konverziji, možete ih snimiti klikom na četvrtasti taster (u starijim verzijama programa) ili preko standardnog mini‑menija lokalne forme (CS6).

Gradient Map

Ako ste željni da u toku konverzije kolor slike u crno‑belu eksperimentišete i s dominantnim tonom, ovo je prava opcija. Pristupa joj se preko menija Layer / New Adjustment Layer / Gradient Map… ili s palete slojeva i preko ikone Create new fill or adjustment layer / Gradient Map. Na prvoj formi se nalazi osnovni gradijent na koji treba kliknuti da bi se otvorila druga forma s najvećim izborom opcija.

Ako u toku konverzije u crno-belo želite da eksperimentišete sa Tint tonom, Gradient map je dobra varijanta

Za konverziju u crno‑belu sliku treba kliknuti na predefinisani uzorak Black, White. Iznad prikazanih predefinisanih varijanti nalazi se mikromeni (zvezdica), s koga se mogu birati i dodavati i drugi ponuđeni preseti. Na donjem delu druge forme nalazi se izabrani gradijent s pridodatim klizačima. Njihovim pomeranjem dodatno se podešava konačni monohromatski prikaz. Klikom na kockice ispod klizača moguće je dominantne tonove (crni i beli) promeniti u neki drugi ton koji korisnik bira s klasičnog Color Picker dijaloga.

Hue&Saturation

Iako smo ovu opciju na početku proglasili skoro neozbiljnom, ipak joj se vraćamo. Smatramo da opisani postupci kroz koje se forsiraju dovitljivost i manuelni rad, omogućavaju da se najbolje shvati suština konverzije kolor slike u monohromatsku. Tako je i ovde reč o interesantnoj ideji Russell‑a Brown‑a, Adobe promotera i nezavisnog predavača, koju je osmislio tako da korisniku omogući maksimalnu kontrolu u toku konverzije, a duhovito obrazložena postavka slojeva omogućava da se ceo postupak lako zapamti. Za njega je fotografija koju konvertujemo realnost koju (kao) slikamo, ali aparatom u kome je (kao) crno‑beli film koji će zabeležiti samo crno‑bele tonske vrednosti.

Pročitajte i:  Sa Jelenom Gavrilović na I(aj) T(i) - Ne odvajam se od telefona

Uticaj na to kako će se koji tonovi zabeležiti na (kao) filmu mogu imati samo (kao) filteri. Zato je u postavci slojeva preslikao taj scenario koji ćemo vam sada predstaviti. Background sloj slike koju konvertujemo predstavlja motiv koji slikamo. Iznad (odnosno ispred) njega mora se nalaziti set filtera koji će korisniku pomoći da kontroliše konverziju. Zato postavljamo prvi Adjustment sloj, biramo Hue&Saturation i bez ikakvih izmena zatvaramo istoimenu formu. Sloju dodeljujemo blend režim Color i imenujemo ga kao „Filteri“. On će, dakle, glumiti filtere. Na slici se još ne uočavaju nikakve promene. Sada iznad prvog dodajemo drugi Hue&Saturation Adjustment sloj. Ovoga puta Saturation klizač pomeramo krajnje levo, simulirajući tako suštinu crno‑belog filma. Prikaz se promenio u monohromatski. Sloj imenujemo kao „Film“, ne menjajući mu blend režim (Normal).

Ako bismo želeli da nam, na primer, nebo bude tamnije ili lice na slici postane svetlije, šta bismo menjali? Pa, naravno – filter. Dvokliknite zato na sloj sa nazivom „Filteri“ i na Hue&Saturation formi počnite da pokrećete Hue klizač. Snagu efekta smanjujete ili povećavate Saturation klizačem. Da bi se jačina efekta tretirala na određenom delu površine, potrebno je kliknuti na mali taster sa slikom šake a onda kursorom, koji se pretvorio u piker pipetu, kliknuti na željeno mesto na slici, ali ne puštati pritisak i istovremeno pomerati miša levo ili desno.

Ne zaboravite da se pored Master‑a slike mogu posebno podešavati i njegovi elementi, odnosno individualne boje (Reds, Yellows, Greens, Cyans, Blues, Magentas). Može se uticati i na širinu raspona trenutno aktivne boje na klizaču pri samom dnu forme. Ako poželite da efektna podešavanja prenesete na drugu sliku, selektujte oba Adjustment sloja i samo ih prekopirajte na drugi fajl. Ne treba zaboraviti da Adjustment slojevi imaju masku sloja, što dopušta dodatnu lokalizaciju postignutih efekata. Ovaj kreativno osmišljeni postupak je pravi uvod u sledeće poglavlje o zvaničnim Photoshop alatima za konverziju kolorne u monohromatsku sliku.

Camera Raw i zvanične opcije

Slika se može konvertovati u monohromatsku i u Raw konverteru. Neophodnim opcijama pristupamo klikom na četvrtu ikonu s desne strane Raw forme (HSL / Grayscale). Ukoliko čekiramo opciju Convert to Grayscale, nestaće tri tabulatora (Hue, Saturation, Luminance) i pojaviće se samo jedan – Grayscale Mix. Skoro da ne treba objašnjavati dalji postupak. Osam klizača omogućiće skoro potpunu kontrolu postupka konverzije. Ako već imate predstavu o tome koje delove slike treba menjati, ostavite klizače i preuzmite s vrha Camera Raw forme alatku Targeted Adjustment Tool. Kliknite na željeni deo slike i, zadržavajući pritisak, pomerajte miša levo‑desno.

Nove verzije Raw konvertora imaju skoro kompletan set alatki za kvalitetnu konverziju i toniranje

Primetićete da aktiviranje opcije Convert to Grayscale postavlja klizače u neke bazne položaje. Smatramo da to poprilično odmaže vaše podešavanje, pa vam preporučujemo da preko Preferences tastera na vrhu forme deaktivirate opciju Apply auto grayscale mix when converting to grayscale. Sada će vas na početku uvek čekati nulte vrednosti parametara. Spomenimo da su starije Camera Raw verzije imale bag s konverzijom u crno‑belo. Čekiranje opcije Convert to Grayscale je davalo dosta šuma slici, pa se preporučivalo da se pre toga na Saturation tabulatoru svi klizači pomere krajnje levo, pa tek onda čekira pomenuta opcija. Na kraju takvog podešavanja ne treba zanemariti i doterivanje preko Basic kontrola. Dolaskom na taj prvi Camera Raw panel, probajte da dodate malo dramatike Clarity i Vibrance klizačima, a na Split Toning panelu pokušajte da menjate dominantne tonove. Na Basic panelu, u mini‑meniju, nalazi se i opcija za snimanje podešenih parametara. Sve ovo se može i kasnije menjati ako pri napuštanju Camera Raw konvertera držite pritisnut Shift taster jer će konvertovana crno‑bela slika ući u Adobe Photoshop kao pametni objekt. Svaki dvoklik na pametni objekt vratiće vas u Camera Raw na dodatna podešavanja.

Pročitajte i:  Sa Jelenom Gavrilović na I(aj) T(i) - Ne odvajam se od telefona

Malo više slobode, ali ne i mogućnosti za konverziju, krije se u zvaničnoj opciji Image / Adjustment / Black&White… u samom Photoshop okruženju. Pored preseta i opcije Tint na osnovnoj formi, matično okruženje nudi i mogućnost raznih varijanti s maskama slojeva. Interesantno je baš sada, kada smo se „okupili“ oko glavne opcije koja je u Photoshop‑u i predviđena za konverziju kolor slike u crno‑belu, reći da saveta za uspešan rad zapravo nema. Postupak, kao i svaka druga vizuelna manipulacija, zavisi od cilja, procene, mere i afiniteta korisnika. Osam redova kontrola sasvim je dovoljno da, čak i nasumičnim probanjem, ugodite svom ukusu.

Osećaj za meru pokazujete i odlukom kada uopšte treba raditi opisanu konverziju. Smatramo da je razumna odluka da se sve slika u koloru, a da se tek u postprodukciji odlučujete za efekte. Pre svake konverzije potrudite se da uradite balans bele, što će pročistiti tonove, a vama olakšati kasnije faze rada. Koristite i pikere koje treba postavljati na najsvetlija i najtamnija mesta, jer ćete na Info paleti moći da pratite da vam u konverziji ne pregori bela ili nestanu detalji u senci. Preporučujemo i upotrebu opaciteta, kojim se često, u poslednjem trenutku, dozira snaga efekta. Pošto smo u većem delu opisa postupaka koristili nedestruktivne metode, iskoristite ponekad to što je kolor sloj uvek prisutan u pozadini, pa koristite opacitet ili blend režime da uključite i malo boje u svoje monohromatske fantazije. Preporučeni linkovi su www.anseladams.com i www.magnumphotos.com (Henri Cartier‑Bresson).

Nezavisni dodaci

Firme koje prave PlugIn‑ove za Photoshop ne zaobilaze ni problematiku konverzije kolora u monohromatsku sliku. Izdvojili bismo dva zbog kvaliteta, broja preseta i implementacije postupka. To su B&W Effects firme Topaz (www.topazlabs.com) i Silver Efex Pro 2 firme NIK Software (www.niksoftware.com). Prednost dajemo ovom drugom, zbog korisničkog interfejsa (sličan Lightroom‑u), korišćenja U‑point tehnologije i fleksibilnosti u eksportu samog efekta (maska, paint sistem). Prva aplikacija košta 46 a druga 180 evra, a obe možete pokupiti s matičnih sajtova i isprobati određeno vreme.

 Nenad Veljković

(Objavljeno u PC#193)

Facebook komentari: