Laptop leto 2022

Kopajte e-otpad, a ne Zemlju, kažu naučnici

Recikliranje e-otpada mora se hitno pojačati jer je iskopavanje plemenitih metala na Zemlji za pravljenje novih uređaja neodrživo, kažu naučnici.

PCPress.rs Image

Pametni telefoni sadrže oko 30 različitih elemenata, od kojih neki ponestaju

Jedna studija je procenila da je svetska planina odbačene elektronike, samo u 2021. godini, težila 57 miliona tona. Kraljevsko hemijsko društvo (The Royal Society of Chemistry – RSC) kaže da sada treba da postoji globalni napor da se taj otpad otkopa, a ne da se i dalje rudari Zemlja. Globalni sukobi takođe predstavljaju pretnju lancima snabdevanja plemenitim metalima. RSC vodi kampanju da skrene pažnju na neodrživost nastavka iskopavanja svih dragocenih elemenata koji se koriste u potrošačkoj tehnologiji. Ističe se da su geopolitički nemiri, uključujući rat u Ukrajini, izazvali ogromne skokove cena materijala poput nikla, ključnog elementa baterija za električna vozila. Ova nestabilnost na tržištu elemenata izaziva „haos u lancima snabdevanja“ koji omogućavaju proizvodnju elektronike. U kombinaciji sa porastom potražnje, to je dovelo do povećanja cene litijuma – još jedne važne komponente u tehnologiji baterija – za skoro 500% između 2021. i 2022. godine.

Pročitajte i:  Tehnovizija: Tetovaža umesto smartfona?

„Naše navike konzumiranja tehnologije postaju veoma neodržive i dovele su nas do opasnosti da iscrpimo sirove elemente koji su nam potrebni“, rekao je profesor Tom Velton, predsednik Kraljevskog hemijskog društva, dodajući da te navike „nastavljaju da pogoršavaju štetu po životnu sredinu“.

Elementi u pametnim telefonima koji bi mogli da nestanu u sledećem veku:

  • Galijum: Koristi se u medicinskim termometrima, LED diodama, solarnim panelima, teleskopima i ima moguća svojstva protiv raka
  • Arsen: Koristi se u vatrometu, kao konzervator za drvo
  • Srebro: Koristi se u ogledalima, reaktivnim sočivima koja potamne na sunčevoj svetlosti, antibakterijskoj odeći i rukavicama za upotrebu sa ekranima osetljivim na dodir
  • Indijum: Koristi se u tranzistorima, mikročipovima, sistemima za prskanje požara, kao premaz za kuglične ležajeve u automobilima Formule 1 i solarnim panelima
  • Itrijum: Koristi se u belim LED svetlima, sočivima kamera i može se koristiti za lečenje nekih karcinoma
  • Tantal: Koristi se u hirurškim implantatima, elektrodama za neonska svetla, lopaticama turbine, raketnim mlaznicama i kapama za nos za supersonične avione, slušnim pomagalima i pejsmejkerima

Sve vreme, količina proizvedenog e-otpada raste za oko dva miliona tona svake godine. Manje od 20% se sakuplja i reciklira. „Potrebne su nam vlade da revidiraju infrastrukturu za reciklažu i tehnološke kompanije kako bi investirale u održiviju proizvodnju“, rekao je profesor Velton. Novo istraživanje RSC-a takođe je otkrilo rastuću potražnju potrošača za održivijom tehnologijom. U onlajn anketi od 10.000 ljudi u 10 zemalja, 60% je reklo da bi bilo verovatnije da će preći na rivala njihovog preferiranog tehnološkog brenda ako znaju da je proizvod napravljen na održiv način.

Pročitajte i:  Tehnovizija: Tetovaža umesto smartfona?

Istraživanje je takođe sugerisalo da ljudi ne znaju kako da se nose sa sopstvenim e-otpadom. Mnogi ispitanici su rekli da su zabrinuti zbog uticaja na životnu sredinu nekorišćenih uređaja koje imaju u svojim domovima, ali ne znaju šta da rade sa njima ili su zabrinuti za bezbednost šema za reciklažu. Elizabet Retklif iz Kraljevskog hemijskog društva rekla je za Bi-Bi-Si Radio 4 da mnogi od nas „nesvesno gomilaju zalihe plemenitih metala u svojim domovima”, u starim telefonima i ugašenim računarima. „Proizvođači i trgovci na malo moraju da preuzmu veću odgovornost“, rekla je gospođa Ratklif. „Na primer šeme ‘povraćaja’, što znači da ljudi mogu da vrate svoju elektroniku prodavcu i budu sigurni da će biti reciklirana bezbedno”. Sva ova nestabilnost u lancima snabdevanja samo pojačava činjenicu da nam je potrebna kružna ekonomija za ove materijale. Trenutno ih samo stalno vadimo iz zemlje. Društvo se nada da će podstaći ljude da stare i neželjene uređaje odnesu u centre za reciklažu, umesto da ih strpaju u fioke i zaborave na njih. „Ono što uvek kažemo je da smanjite, ponovo upotrebite i reciklirate. Dakle, možda zadržite telefon duže i možda prodate stari telefon ili ga poklonite nekom rođaku“, kaže gospođa Retklif. Biće potrebno da svi zajedno rade na povećanju ovih procesa i postavljanju infrastrukture, tako da svi možemo da recikliramo naše uređaje.

Pročitajte i:  Tehnovizija: Tetovaža umesto smartfona?

Izvor: Bbc

Facebook komentari:
SBB

Tagovi:

Leave a Reply

Your email address will not be published.