Malim Spark-ijem mogu da upravljaju i oni bez letačkog iskustva

Želite li zbilja mali dron koji ipak obezbeđuje ozbiljnu letačku autonomiju i nosi solidnu kameru? Dobar kandidat je DJI Spark.

U PC#245 predstavili smo DJI Mavic Pro, ulaznicu za snimanje iz vazduha. Zahvaljujući sklopivosti povećana je mobilnost, a zbog težine manje od jednog kilograma dron prolazi „ispod radara“ propisa u mnogim zemljama. Ali ne u svim! Pored toga, i dalje je primetno veliki i može izazvati podozrenje ljudi u blizini. Dodamo li tome da mnogim ljudima ne treba 4K video, na tržištu ima mesta za još jedan početni model. To mesto popunio je mali Spark.

Minimalno ali robusno

Kada su spremni za let, razlika je očigledna. Spark je primetno manji, neupadljiviji, ali deluje robusnije. Zahvaljujući sklopivim rukama s propelerima, Mavic je manji kad je spakovan, ali masa ostaje dvostruko veća. To može biti faktor zbog koga će se Spark češće koristiti. Osećaj robusnosti dolazi od kompaktnog tela, ali i kamere. Iako mnogi navode kao nedostatak gimbal koji ima stabilizaciju samo po dve ose, baš on deluje čvršće i osećamo se slobodniji kada rukujemo spravom. Istini za volju, veće je stabilnije, tako da u lošim uslovima (jak vetar, kiša) Mavic pokazuje bolje karakteristike od Spark‑a, koji se odlično snalazi za svoje dimenzije.

Ostaje činjenica da Spark nema 4K video, ali ako se zapitamo kome je zaista potrebna ta rezolucija, videćemo da je ponuđenih 1080p sasvim prihvatljivo. Jedino možda nedostaje malo veći broj frejmova kod HD snimaka da bi mogli da se prave finiji, usporeni filmići. Veličina senzora ista je kod oba modela – 1/2,3“, 12 Mp, ali postoji razlika u objektivu, kao i u daljoj obradi signala. Zato je vidni ugao malo uži u odnosu na svog „starijeg brata“, ali imamo manje posla oko fokusiranja zbog zatvorenije blende. To se dalje odražava na lošije snimke u uslovima slabog svetla. Neki neće primetiti razliku dok će drugima biti presudna, sve zavisi od namene.

Nedostaje jedna od osa stabilizacije – levo‑desno (jaw), što će se osetiti na filmovima snimanim po nemirnom vremenu – ovo nije dron za jak vetar. U situacijama kada se letelica okreće, može se primetiti da nije baš tako mekana kretnja kamere, ali to nije nešto eliminatorno. S druge strane, gimbali na drugim letilicama deluju previše nežno i traže zaštitu tokom transporta. To je još jedna karakteristika koja će Spark svrstati u uži izbor prilikom kupovine prvog drona, jer smo manje uplašeni da ćemo nešto pokvariti tokom prvih časova leta.

Pročitajte i:  Dron u spasilačkoj misiji

Prvi letovi

Časovi leta zaista mogu biti zanimljivi. Prednosti malog Spark‑a leže u lakoći rukovanja. Nije potrebno iskustvo i mnogo predradnji da bi se krenulo u korišćenje. Neke stvari svakako je dobro uraditi, počevši od čitanja uputstva i gledanja tutorijala do obavezne kalibracije kompasa. Uvek se može prečicama, ali ovako je bezbolnije. Stvar je u tome što postoji nekoliko načina upravljanja Spark‑om. Konvencionalni daljinski upravljač koji na sebi ima džojstike za kontrolu letelice je, reklo bi se, logičan izbor. Problem je u tome što se taj kontroler dokupljuje posebno ili se dobija u fly‑more combo paketu, koji je za svaku preporuku. No, ubrzo ćete probati gesture mod, a kad se jednom upoznate s njim sve ostalo će biti komplikovano.

Krenimo redom, letelicu ipak prvo treba povezati s mobilnim telefonom koji ima instaliranu aplikaciju za DJI dronove posle Phantom‑a 4. Preko nje može da se vozi dron, ali je mnogo važnije obaviti inicijalna setovanja. Komunikacija letelice i telefona ide preko Wi‑Fi‑ja, što znači da se domet meri desetinama metara. To je mali domet kad se uporedi s dometima ostalih dronova iz DJI kuhinje, ali je ograničenje unekoliko i dobro, zbog propisa u mnogim zemljama – sigurno nećete leteti van zakonskih ograničenja. Pre upotrebe potrebno je skenirati kodove s konkretnog drona i pri tome imati Internet konekciju, tako da se na neki način registruje koji telefon „vozi“ koju letilicu. To radite samo jednom, tako da vas neće mnogo opteretiti.

Aplikacija je odlična, prilično intuitivna, naročito kada već imate nekog iskustva. Na ekranu se nalazi slika s kamere i preko nje statusi drona i parametri leta. Preko nje se menjaju modovi, tako da se dronu kaže kako želimo da upravljamo njime i šta želimo da radi. Sve je to super dok ne dođemo do osećaja kada se koristi touch ekran nasuprot fizičkim palicama. Treba mnogo vežbe i koncentracije da se postigne preciznost i lakoća koje dobijamo s kontrolerom. S njim stiže i mnogo veći domet koji iznosi do 2 km. Visina leta je softverski (a i zakonski) ograničena na 120 metara.

Sve ono što smo pominjali za vožnju Mavic‑a stoji i ovde. Ne treba da poznajete fiziku letenja i ne upravljate direktno motorima. Komande su gore‑dole, rotiranje oko ose levo‑desno na jednoj palici (tački) i napred‑nazad, levo‑desno na drugoj. Ako ne dirate ništa, dron lebdi u mestu i čeka vašu sledeću komandu. Treba istaći i da je preko kontrolera lakše upravljati samom kamerom.

Pročitajte i:  Odelo za upravljanje dronom

Upravljanje gestovima

Da je Spark kao i svi drugi dronovi ovde bi bio kraj priče, ali ono glavno tek sledi – upravljanje gestovima. Rekli smo da Mavic može da prepoznaje neke pokrete i da se tako, recimo, može napraviti selfi. Na Internetu se mogu naći i snimci kako poleće iz ruke, ali je to uvežbani trik, a ne uobičajeni način poletanja (štaviše, nije preporučen). Kod Spark‑a su te stvari znatno unapređene što je jedan od razloga zašto se prodaje bez kontrolera. Koristite pokrete i često vam ni telefon neće zatrebati, bićete samo vi i Spark. Preko aplikacije kažete Spark‑u da prelazite na gesture mod, a dok se ne uvežbate, dobro je to raditi napolju, uz GPS signal, kada je dron stabilniji. Spark ima namensku donju kameru koju koristi i za pozicioniranje, ali je u početku mnogo lakše i sigurnije kada preko GPS‑a zna gde je u prostoru.

Prva stvar je da vas prepozna. Držite ga u ispruženoj ruci, dupli klik na taster za uključivanje i on će vas potražiti. Kad vas prepozna, daće svetlosni signal na rukama, upaliće motore i kad da sledeći znak pustite ga i… poleteće. Tada počinju džedajski momenti. Ispružite ruku, dlan ka njemu i pomerate ga levo‑desno‑gore‑dole. Mahnete i on se udalji, dignete ruke on priđe. Jednostavno, prati vas i vi ste njegov gospodar. Napravite pravougaonik i on će vas slikati. Svi koji su probali oduševili su se sletanjem na ruku, dovoljno je samo da mu priđete i stavite dlan ispod njega – kroz nekoliko sekundi biće u vašoj ruci. Naročito je zgodan za pravljenje brzog selfija iz zanimljivog ugla, bez drške u kadru.

Ima i već viđene stvari, kao što je praćenje objekta. Na ekranu označite šta želite da pratite i tako možete dobiti lepe slike svoje šetnje, vožnje, akrobacije… U ovom slučaju imamo i nekoliko dodatnih stvari, tj. preprogramiranih akcija – uobičajeno snimanje dronom, ali bez potrebe da pomerate kontrole. Jednostavno označite objekat i akciju. Najjednostavnija je Rocket kada dron samo ode pravo u visinu dok snima. Sledi Dronie kada se udaljava od objekta unazad i nagore dok je objekat u centru snimka. Zatim je tu Circle (kruženje), a vi zadajete parametre kao što su prečnik i smer. I na kraju, Helix kada kreće iz blizine objekta i udaljava se od njega unazad i nagore kružeći u sve većim krugovima. Tako vam daje slobodu da se koncentrišete na ono što radite, a ne na upravljanje letelicom.

Pročitajte i:  Samsung patentirao dron kojim je moguće upravljati pogledom

Bezbedno snimanje

Tehnologija procesiranja signala je daleko otišla kada jednom letelicom može da se upravlja na ovakav način. U moru novih dostignuća sve je teže fascinirati publiku, ali ovo je nešto što zavređuje pažnju. Pri svemu tome toliko je intuitivno da će mnogi ovo smatrati nekako očekivanim osobinama. Ipak, uvek morate biti na oprezu. Kada ga vozite u zatvorenom (indoor), posebnu pažnju posvetite proveri senzora, naročito kompasa. Obezbedite dovoljno svetla i takvu pozadinu da vizuelno pozicioniranje bude što lakše. Uzvratiće vam lepim slikama čak i u kafićima, pod uslovom da nije zabranjeno.

Baš to nekima može biti od važnosti. Dron je dovoljno mali da nikome ne smeta (dobro… skoro nikome) i ako se vozi telefonom, masom i dometom ne iskače ni iz našeg pravilnika. Nemojte voziti drugim ljudima iznad glave, a za ostalo ne brinite. Niko mi nije prišao niti me pogledao smrknuto kada sam ga vozio u parku. Štaviše, budio je radoznalost kod većine, a naročito su bili zanimljivi džedajski trenuci.

Kompaktnost je dobijena nauštrb baterije, tako da je deklarisana dužina leta 16 minuta, što se u praksi svodi na desetak minuta. Baterije su male, lako se pune te nije problem nositi više njih. Ako uzmete pomenuti fly‑more combo, dobijate još dve baterije i hub za simultano punjenje. Ipak, autonomija ostaje najveća zamerka – kako tehnologija napreduje, verovatno će i to biti poboljšano u modelima koji dolaze. Do tada moraćemo da se zadovoljimo postojećim stanjem, jer je ovo stvarno odlična letelica za početnike i entuzijaste koji ne žele da ulože previše novca i vremena.

Spark je pre svega lični dron koji će služiti vama i beležiti vaše lepe trenutke. Svi su izgledi da će publiku imati i među video‑blogerima, koji u njemu dobijaju moćan mali alat, slično Canon‑u G7x koji nije bio najbolji kompaktni aparat, ali bio je vrlo upotrebljiv. Ako ste početnik u ovom letačkom svetu ili jednostavno ne živite od foto ili video zapisa vrhunskog kvaliteta (recimo stock fotografija), ali imate šta da snimite zbog sebe ili želite to da podelite na nekoj društvenoj mreži, ovaj mališa je odlična sprava za vas.

(Objavljeno u PC#246)

Facebook komentari:
Tagovi: , , ,