Mars sonda sa Windows-om 98 dobija ažuriranje softvera posle dve decenije

Upravljanje zakrpama za najnovije verzije Windows-a moglo bi da brine većinu nas koji se nalazimo ovde na Zemlji.

Windows 98 živi u svemiru

U međuvremenu, svemirska letelica Mars Express Evropske svemirske agencije (ESA) dobila je prvo ažuriranje svog sistema zasnovanog na Windows 98 u poslednjih 19 godina. Misija je prvo pokrenuta kako bi se otkrili znaci tečne vode na Marsu, uključujući sumnjivo jezero slane vode veličine 20×30 km zakopano ispod 1,5 km leda u južnom polarnom regionu crvene planete. Ažuriranja su sproveli inženjeri iz Istituto Nazionale di Astrofisica (INAF), Italija, a u potpunosti ih je finansirala Italijanska svemirska agencija (ASI). Agencija je saopštila da će nadogradnja omogućiti letelici da vidi Mars i njegov mesec Fobos sa boljim nivoom detalja.

Marsov napredni radar za sondiranje podzemlja i jonosfere (MARSIS) na Mars Express-u šalje radio talase niske frekvencije prema planeti koristeći svoju 40 metara dugačku antenu. Većina ovih talasa se reflektuje sa površine planete, ali značajne količine putuju kroz koru i reflektuju se na granicama između slojeva različitih materijala ispod površine, uključujući led, tlo, stene i vodu. Ispitujući reflektovane signale, naučnici mogu mapirati strukturu ispod površine Marsa do dubine od nekoliko kilometara i proučavati svojstva kao što su debljina i sastav njegovih polarnih ledenih kapa i svojstva vulkanskih i sedimentnih slojeva stena.

Svemirska agencija nije ulazila u mnogo detalja u vezi sa specifikacijama hardvera koji je primio ažuriranje, međutim pretpostavka je bi mogao imati Pentium 90 procesor, što znači da bi potencijalno mogao da pokreće klasične igre kao što je Doom, kao i da istražuje tajne Marsa.

„Ranije, da bismo proučavali najvažnije karakteristike na Marsu i uopšte proučavali njegov mesec Fobos, oslanjali smo se na složenu tehniku koja je čuvala mnogo podataka visoke rezolucije i veoma brzo popunjavala memoriju instrumenta“, rekao je Andrea Cicchetti, zamenik glavnog istraživača MARSIS-a i menadžer operacije u INAF-u. Dodao je: „Odbacivanjem podataka koji nam nisu potrebni, novi softver nam omogućava da uključimo MARSIS pet puta duže i istražujemo mnogo veće područje sa svakim prolazom.

Izvor: Techradar