Mića Luković (The Long Noses) o muzici i računarima

The Long Noses je nastao 2008-e godine i od tada se postava nije menjala.  Članovi benda su: Džoni – Vokal, Ćomi – Gitara, Riri – Bass gitara i Cvele – Bubnjevi. The Long Noses je Rockin` blues bend. Tokom dosadašnjeg delovanja bend je nastupao pored Beograda u Novom Sadu, Pančevu, Užicu, Bajnoj Bašti, Bjeljini, Arilju…The Long Noses je intresantan sastav orginalan u svom autorskom i izvođačkom pristupu. Svoj prvi album ”TOO LONG TO SUCK” izdali su početkom 2011 godine. Sada je u pripremi drugo izdanje, za koje su u bend doveli i klavijaturistu Borisa Eftovskog da bi zvučali punije i bogatije.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Mislim da da, ali dobro u svemu tome je što ukoliko čovek ima potrebu da se muzički izrazi to lakše i uradi.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Ne, šund je uvek postojao. Mada je sada malo u ekspanziji, ali to nema veze sa kompjuterom to je u čoveku – ili jesi ili nisi.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Naravno da mogu, pristalica sam analognog zvuka. Mislim da i slušaoci mogu da primate razliku.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Prednosti su što je znatno jeftiniji i dostupniji muzičarima u izrazavanju. Digitalni zapis je doneo to da muzika bude dostupna svima koji imaju potrebu da se izraze na taj način.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Ne, mislim da se emocija i iskrenost osete i preko zapisa ako je usnimljen kako valja. Oseti se to seckanje, lepljenje, fali tu dinamike, jednom rečju kvalitetan studijski muzičar je nezamenljiv.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Može se napraviti solidan radni snimak kao neka vrsta informacije kojoj treba da se teži pre finalnog snimka, pesme, muzike.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Svako vreme nosi svoja dostignuća, tako je i sa muzikom. Mislim da je ne zapostavlja, čak joj naprotiv daje onu draž jedinstvenog.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Ranije se to baš primećivalo, sada je sve uznapredovalo semplovi su bolji, deluju prirodnije. Mada izvesna razlika postoji, tu se javlja pitanje koliko je slušalac naslušan i u zavisnosti od toga će praviti razliku.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

To sto se tiče autorskih prava i nema neke veze sa internetom, bar ne kod nas. Muzika nikada nije bila više dostupna i to donekle vidim kao prednost. Lakše možeš doći do slušaoca.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Ne, nikako. Youtube ti daje neku polaznu vrstu informacije i dobro je što postoji. Koncert je ipak koncert, to je prosto neuporedivo.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Može da se uradi uspešna kampanja. Mada mislim da se jači utisak ostavlja putem plakata i štampanih medija.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ne. Taj Going klik uopšte nije merodavan. Ima ljudi koji klikću na sve događaje kao da će ih posetiti, a to ne čine. Kao i onih koji prisustvuju koncertu, a event nisu ni videli ili ih čak ni ne zanima.

VII – Borba za RnR

Da li je bnend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend je aktivan. Sprema se drugi album vec duže vreme.Ubacili smo i klavijature, pa bend zvuči punije, bogatije. Prvi sledeći nastup je pre Otis Taylor-a u Mixer House-u 18-og marta. Kreću festivalske svirke, planiramo i par samostalnih nastupa po Srbiji i regionu da kažem neku mini turneju.

The Long Noses će u sredu 18.03.2015. godine u Mikser House sa počezkom u 20.00h nastupiti ispred Otisa Taylora, američkog bluz muzičara i jednog od najznačajnijih imena savremene bluz scene.

Predrag Jovanović

Računajte na računare