Mladen Pecović o muzici i računarima

Gitarista Mladen Pecović, rođen 1982. godine u Užicu. Od svoje petnaeste godine života svira električnu gitaru. Nakon odustajanja od srednje tehnicke škole upisao je Muzičku školu Stanković u kojoj je završio jazz gitaru kod profesora Danila Karamarkovića.  Tokom srednjoškolskog perioda Pecović je svirao u školskim sastavima, Big Bandu muzičke omladine i održao niz nastupa sa profesorima. Imao je priliku da bude deo koncerata sa RTS-ovim Big Bandom i Beogradskom Filharmonijom.

10565133_820105374690605_3746876806765830818_nNakon toga, kroz profesionalnu karijeru sarađivao je sa velikim brojem izvođača i  umetnika, sa pozorištem i estradom. Tako se susreo sa mnoštvom muzičkih stilova i različitih muzičkih senzibiliteta.  Osvojio je prva mesta na Guitar Art Festivalu u Beogradu, u kategoriji ethno gitare, i Omiš Guitar Festu, u kategoriji električna gitara. Decembra 2012. godine oglasio se prvim video singlom “Gora”, koji predstavlja uvertiru u buduće autorske projekte. Nastupom u Akademiji 28, u martu 2013, počinje koncertnu aktivnost, sa električnim kvartetom ili kao duo akustičnih gitara. Kompozicije i koncertni program čini instrumentalna muzika za gitaru. Trenutno priprema album, pesmu po pesmu i bavi se poslovima koncertnog i studijskog muzičara, i muzičkog producenta.11875_532412193469195_1801829468_n

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Ne mislim da je prostačka i prizemna muzika pošast isključivo modernog doba, ali svakako je tehnologija omogućila da sve to bolje zvuči nego što bi inače. Do poplave konzumne muzike dolazi zbog potrošačkih trendova ljudskog društva. Isto tako, digitalni studio je omogućio mnogima koji vrede, a do sada nisu bili finansijskoj u mogucnosti, da snime svoju muziku. Za kvalitet snimka koji se danas pravi opremom od 2000€ biste morali da prodate stan pre trideset godina.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Svaka nova tehnologija ostavlja nove mogućnosti za kreativnost i za lupetanje. Meni najviše smeta pomeranje estetike u umetničkoj muzici ka ravnom i mrtvom. Ne mogu da svhatim da neko ceo svoj koncert izedituje i stavi na grid. Savršenstvo čoveka ne leži tamo. Kompjuter će uvek biti precizniji čitač teksta i sumanuto je takmičiti se  u tome, ali smo daleko od mašine koja oseća i prenosi emocije izražajem.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Naravno. Digitalni uređaji su doneli izuzetnu lakoću rada i nezamisliv kvalitet usnimaka, koji bi bilo jako teško i skupo postići sa starim alatima i načinima. Opet, veština je u rukama majstora (od muzičara do producenta, celim nizom). Nije poenta samo imati divne alate, treba znati i šta sa kojim uraditi.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Opet se vraćamo na priču u novcu. A danas to svakako znači, budući da je imperativ ekonomskog uspeha bilo kakvog projekta koji danas imamo najveći neprijatelj umetnosti do sada.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Nažalost, da. Naravno, i dalje ne može baš svako da snima, samo su se promenili zahtevi za studijskog muzičara – u ozbiljno produciranoj muzici, biramo da li nam treba čovek ili mašina u zavisnosti od zadatka i zvuka koji želimo da postignemo, ali činjenica je da pre semplera bez nas instrumentalista nije moglo da se desi ama baš ništa. A vokal – pa sve je to opet pitanje situacije. Tom Waits nije nikakav vokal, ali briljantni David Coverdale ne bi mogao da ga zameni. Ako govorimo o konzumnoj popularnoj muzici – pa da, zaista, ranije to nije moglo, ali maltene svakoga možemo isproducirati tako da zvuči pristojno.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Princip je i dalje isti. Ja dobar deo posla radim u kućnom ateljeu. No, naravno, sve to  podrazumeva da sam ja tu i da radim. Uostalom, snimač je samo jedan od elemenata postavke za snimanje muzike. I dalje nam (osim onoga što se snima) trebaju akustične sobe projektovane za snimanje i miksanje, mikrofoni, predpojačala, kompresori i još stotine igračaka koje ne možemo emulirati.

nebajaIV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Nije za poređenje, različiti su zadaci elektronske i svirane muzike. Mada, trenutna moda nalaže da i svirana muzika treba da zvuči sve savršenije, pa se često desi i da se kuca nešto sto bi inače bilo svirano, jer to ima više smisla nego svirati nešto pa ga onda obrađivati satima, ne bi li ličilo na otkucanu deonicu.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Zavisi od programera, vrste muzike, konteksta i vremena utrošenog na programiranje ili obradu, ako je sviran instrument u pitanju. Nekada je nemoguće primetiti razliku.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internet je omogućio neverovatnu dostupnost informacija tako da svaka dobijena informacija ima zaista mnogo manju težinu. Ali, da li je to dobro ili loše, ne znam. Znam samo da više nema nazad. Svakako, televizija i dalje drži prvo mesto kao medij.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Naravno da nije isto, za početak, proizvedena muzika nije namenjena izvođenju, niti svirana emitovanju. Za događaj žive svirke nema zamene. Pri čemu mi je sumanuto truditi se da živa svirka zvuči kao studijski snimak, zbog svega gore nabrojanog. Puštati spremljene trake i svirati na klik sa njima na koncertu je besmisleno. Nikada neće zvučati isto, čak ni sa 15 ljudi i 3 različita seta bubnjeva na bini, ali ni ne treba da zvuči isto. Isto kao što ne možete smiksati celu ploču sa istim podešavanjima na kanalima za svaku pesmu.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Plakat nosi težinu jer ljudi i dalje opažaju internet kao drugi svet, a fizičko i opipljivo kao stvarno.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Uglavnom oko 70% onih koji su prijavili dolazak zaista i dođu, a onih 30% manje ili više nadomeste ljudi koji ne klikću po internetu, a ipak dođu privučeni drugim načinima saznavanja za događaj ili direktnom komunikacijom sa onima koji su preko interneta saznali za taj događaj.

1907830_1541593092722938_1230640988070239146_nVII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Koristim svaku priliku da napravim sledeći korak, koliko god mi to vreme i novac dozvoljavaju. Takvo je vreme da se mora raditi mnogo i sve da bi se ostalo na površini.  Album pripremam već par godina i mislim da će ove godine konačno biti gotov. Sto je dobro  jer mnogo stvari već radim bolje nego što bih uradio ranije.

421921_361089340672480_70272991_nGitarista i kompozitor Mladen Pecović predstaviće svoj dosadašnji autorski rad koncertom instrumentalne muzike za električnu gitaru u Domu omladine Beograda 28. maja os 21.00h. Pažnju javnosti privukao je izuzetnim gitarskim umećem i pobedama na nekoliko gitarskih tamičenja u regionu. Cena ulaznice: 300 dinara.

image description
image description

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Facebook komentari:
SBB Solutions Tagovi:

Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"