Modernizacija Tjuringovog testa: Kad mašine progovore

Tjuringov test je predlog testa mašinske sposobnosti da demonstrira inteligenciju. Alan Tjuring ga je opisao još 1950. godine u radu “Računske mašine i inteligencija,” a test se sprovodi na sledeći način: ljudski sudija se upušta u konverzaciju prirodnim jezikom sa jednim čovekom i jednom mašinom, te oba sagovornika pokušavaju da se predstave kao ljudi. Ako sudija ne može sa sigurnošću da odredi koji sagovornik je čovek a koji mašina, onda je mašina prošla test.

Ovaj test podrazumeva da je ljudska inteligencija sadržana u jeziku, budući da ni jedna druga životinjska vrsta nema sposobnost govora i pisanja, što znači da su reči osnovno merilo inteligencije. Ipak, mašine koje su savladale imitaciju ljudskog govora i dalje imaju poteškoće da pružaju smislene odgovore, te da razumeju šta se od njih traži. To donekle dokazuje da je Tjuring u pravu, te da će mašine dokazati da su inteligentne tek kada u potpunosti budu podražavale i razumevale ljudski govor, što izgleda još uvek nije slučaj.

Pročitajte i:  CEO Ford-a smatra da je kompanija „precenila“ autonomne automobile

Da bi se razumelo koliko je procesuiranje prirodnog jezika napredovalo u poslednjih 10 godina neophodno je da se Tjuringov test ažurira, te da se unaprede načini na koje se testira jezička inteligencija AI sistema. Prema Tjuringovom testu neka mašina je inteligentna ako uspe da nas tokom razmene tekstualnih poruka prevari da je čovek, te je test od svoje pojave motivisao različite filozofske rasprave, kao i naučno-fantastične scenarije. Ipak, danas je sve više jasno da puka imitacija ljudskog ponašanja nema velikog značaja za veštačku inteligenciju, budući da ograničava njen razvoj, jer komunikacija ne podrazumeva samo imitaciju govora, već i razumevanje šireg konteksta, te intonacije.

Eksperti danas ukazuju da ovaj sistem zahteva ažuriranje, te da nije dovoljno da se proveri samo jezička inteligencija neke mašine kako bi se prošao Tjuringov tekst. Zbog toga se zahteva da mašina koja se testira pre obavljenog razgovora prođe i neke vizuelne simulacije koje utiču na običnog čoveka, te na način na koji govori. Naime, radi se o tome da ljudska bića drugačije funkcionišu i govore u različitim uslovima, te bi u budućnosti mašine svoj nedostatak ljudskosti mogle da otkrivaju i savršenim ponašanjem u teškim uslovima. Upravo je zbog toga potrebno da se test unapredi, te da se promeni metodologija.

Pročitajte i:  YouTube teorije zavere i širenje lažnih vesti

Mnogi eksperti tvrde da AI sistemi nikada neće biti sposobni da dostignu ljudski nivo komunikacije na takozvanom „prirodnom jeziku“, što znači da ni jedna mašina nikada neće uspeti da prođe Tjuringov test, dok neki drugi mogućnost pojavljivanja tehnologije koja bi komunicirala kao čovek ostavljaju otvorenom, te je uloga testova da ocene kada mašine budu prešle tu granicu.

Izvor: Next Platform

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.