Muke bez struje

Baterije (iako sporo) napreduju a potrošnja novijih generacija opreme je sve manja, pa moderni UPS omogućava da neko vreme radimo bez struje. Uz dobro osmišljene instalacije napajaćemo najvažnije potrošače, pa nestanak struje gotovo i da nećemo primetiti. Ili se barem nadamo da je tako…

Car Battery_RGBU večernjim satima jednog (do tog momenta) prijatnog majskog dana završavao sam posao i spremao se da krenem kući kad TRAS, nestade struje. Iako se takve stvari retko dešavaju, sve je bilo spremno – računar je nastavio da radi, a upalila se i zidna svetiljka. Čekao sam nekoliko minuta nadajući se da će struja odmah doći. Savršenu tišinu su kvarili piskavi zvuci iz serverske sobe, gde se nalazi APC 3000XLI UPS koji napaja mrežnu opremu, kamere za nadzor i bitnu elektroniku. Zvuk se čuje na svakih 10 sekundi i baš iritira, što sam znao i kada je pre oko godinu dana taj UPS kupljen, pa sam odmah poželeo da ga ućutkam. No, jedno je poželeti a drugo uraditi… zujalica ne može hardverski da se isključi (dobro, uz male sečice svašta bi moglo), nego mora da se instalira APC‑ov softver, da se računar poveže sa UPS‑om neobičnim RS‑232 kablom (gde li je sada taj kabl?) i da se luta po tekstualnim menijima… Znatno jeftiniji APC Smart UPS‑ovi imaju USB port, ali za 3000XLI treba dokupiti mrežnu karticu, koja je delovala preskupo. Nisam imao laptop sa RS‑232 portom pri ruci, pa sam ostavio utišavanje UPS‑a za neku buduću priliku. Godinu dana kasnije, dotična prilika se nije ukazala.

Pogrešan i ostali tasteri

Pošto UPS pišti pravo u mozak, odlučim da ga ugasim ručno. Najzad, koliko to može da bude teško – postoje samo dva tastera, pa mora da je jedan od njih. Valjda je za gašenje UPS-a potreban duži pritisak, neće tek tako da se isključi. Odem do serverske sobe, gurnem ruku u mrak ispod stola, pritisnem jedan od tastera kad ono… dobro veče Marfi, UPS se isključi. Sva pažljivo izabrana svetla u susednim prostorijama se pogasiše, utiša se čitav rack, Internet… Svetli samo ekran servera koji je na drugom UPS‑u, kao i neonka na istom tom napajanju.

Pogledam bolje i (naravno) pritisnuo sam taster 0, a ima još i taster 1. Pritisnem 1, bipne i ništa. Pritisnem duže, bipne i ništa. UPS neće da se uključi kad nema struje – baš glupo smišljeno. Nema mi onda druge nego da ja budem pametan (od toga obično nastradam), pa da taj 3000XLI ubodem u APC 1500XLI, tek koliko da 3000XLI „pomisli“ da ima struje. Ali, najpre ću isključiti iz 3000XLI sve potrošače, da ne preopteretim 1500XLI. Uprkos mraku počupam utikače, utaknem veći UPS u manji, uključim… TRAS+TRAS. 3000XLI se ponovo ugasio (kada „dođe struja“ on očito povuče svoja 3 kW, čisto koliko da bude siguran), a i 1500XLI se takođe ugasio uz signal preopterećenja. Server koji je bio na 1500XLI… puf, nema ga. Do đavola.

Neonku prebacim na treći UPS (APC 1000 – tu je negde i BACK UPS 500 koji napaja NAS, ali se on neće koristiti u ovoj priči), tek koliko da vidim šta radim. Idemo na Internet; začas naučim da se ono što je meni potrebno zove cold start UPS‑a i pročitam u nekom forumu da se za APC UPS‑ove cold start zahteva dužim (preko 30 sekundi) pritiskanjem tastera 1. Pritisnem ga i držim, prvo 30, pa 40 sekundi, prst mi se već ukočio, izdržim minut i… ništa. Najzad download‑ujem PDF uputstva za 3000XLI, ali mobilni Office neće da ga otvori. U očajanju potražim papirno uputstvo od UPS‑a (dobro je, tu je i onaj neobični RS‑232 kabl) i nađem da za cold start treba držati taster 1 pritisnut dok UPS ne bipne i onda dok beep traje otpustiti taster. Iz drugog pokušaja uspe: podignu se ruteri, proradi WiFi, a par minuta kasnije dođe i struja. Važno je da mi nije bilo dosadno u mraku.

A naravoučenije? Džabe tovarite opremu i mislite da ste time rešili problem. Treba na vreme isprobati disaster scenarije – gasite sami struju i gledajte gde su problemi, pa ih otklanjajte pre nego što stvarna nevolja nastupi. Da, to vas uče u svakoj školi, ali malo ko tako radi u realnom životu…

Alarm i dojava

Pošto je čitava avantura završena, zapitao sam se zašto mi alarmni sistem nije prijavio nestanak struje. Dobro, bio sam tamo pa sam video (odnosno nisam video) svojim očima, ali morao je da mi pošalje SMS kad je nestalo napajanja, kao i kada je ponovo „došla struja“.

Ping‑ujem alarm jednim SMS‑om a on… ni pisma, ni razglednice, ni SMS‑a (dobro, pismo i razglednicu nisam ni očekivao). U alarmu je pripaid kartica, i ja pazim da ta kartica ne istekne tako što, pošto uplatim stotinak dinara, notiram datum do koga kredit može da se dopuni, pa zapišem u Outlook da me par dana ranije podseti da uplatim ponovo. U Outlook‑u je pisalo da kredit treba dopuniti najkasnije 22.05.2015. godine.

Dopunim kredit pre vremena i alarm se odmah „raspriča“ – te struja, te servisne poruke, jedna kratka uzbuna… sve se to skupljalo u memoriji zadnjih desetak dana jer alarmna centrala nije mogla da šalje SMS‑ove. Zašto? Tragao sam po sajtu mobilnog operatora i ispostavilo se da, kada telefon kaže „Kredit možete dopuniti do 22.05.2015“, to znači da će 23.05.2015 kartica da propadne, ali već tridesetak dana ranije gubite mogućnost da telefonirate s tog broja. Ako telefon nosite u džepu odmah ćete primetiti problem, ali kada je kartica u alarmnoj centrali ili nekom drugom uređaju, nemate pojma da su SMS‑ovi onemogućeni.

Dakle, ako i vaš alarm niste prebacili na postpaid, morate da dopunjavate kredit posle manje od 300 (a ne 330) dana. Sve to piše negde na sajtu, doduše malo sitnijim slovima…

(Objavljeno u Časopisu PC#223)

Facebook komentari:
SBB Solutions Tagovi: , , , ,

Dejan Ristanović

www.dejanristanovic.com