Na mračnoj strani interneta

Tokom prethodnih vekova tehnologija je polako menjala načine na koje ljudska bića međusobno komuniciraju, pa se polako od štampe kretala ka telegrafu, telefonu, novinama, radiju, televiziji, i konačno internetu.

Naime, sve pomenute tehnologije dovodile su do svojevrsnih socijalnih revolucija, a jedna od njih se dešava i u vremenu u kojem živimo, a koja je počela 1962. godine, sa skromnom, skoro nezanimljivom idejom, u okviru koje su pojedinačni kompjuteri međusobno povezivani, radi stvaranja mreže u ograničenim ekosistemima. Zahvaljujući tome danas je povezano skoro tri milijarde ljudi, a u sklopu revolucije koja se odvija brzo, skoro nemilosrdno.

Pomenuta brzina se najbolje ilustruje primerom da je nakon izlaska Gutenbergove mašine bilo potrebno 25 godina da bi se odštampala prva knjiga na engleskom jeziku, te da je telefon nakon 25 godina postojanja stigao do tek 10% od ukupne svetske populacije. Kada je internet u pitanju, 1995. godine je bilo povezano manje od 1% stanovništva, da bi se do prve milijarde došlo 2005, do druge 2010, a do treće već krajem 2014. godine. Koristi koje čovečanstvo ima od interneta su očigledne, te se nalaze svuda oko nas, a korisnici ga sve češće stavljaju na liste stvari bez kojih ne bi mogli da zamisle život. Rizici i opasnosti su nešto manje očigledni, pa se o njima manje i govori, a ima ih bar četiri.

Prva na listi opasnosti je svakako zavisnost, budući da dvoje od pet korisnika priznaje da previše vremena troši na internet, te da ne zna kako da se zaustavi. Tako su sadržaji na internetu prva stvar koja se proverava nakon buđenja, te poslednja pred spavanje, a sve je više onih koji ih stavljaju ispred odnosa koje imaju sa ljudima u analognom svetu. Tu je i sve više onih koji tvrde da je najveći izazov u romantičnim vezama borba sa online sadržajima, te preveliko trošenje energije u nadmetanju sa pametnim telefonom kojem moderni partneri poklanjaju sve više pažnje.

Druga opasnost je sadržana u tome da korisnici interneta danas znaju previše, a razumeju premalo. Količina informacija koja je dostupna prosečnom korisniku je nezamislivo velika, pa se samo u toku jednog minuta na Facebook-u podeli oko 2,5 miliona sadržaja, na Twitter-u oko 300 hiljada, na YouTube-u oko 72 sata video snimaka, pošalje se 200 miliona mejlova, te se na Apple uređaje otpremi oko 50 hiljada aplikacija. Tako je u periodu koji obuhvata 12 hiljada godina pre nove ere, te period do 2003. godine, kreirano 5 eksabajta podataka, da bi se u današnje vreme ta količina podataka kreirala na svaka dva dana. Toliko je podataka da stručnjaci konstantno moraju da kreiraju nove termine samo da bi ih obuhvatili, pa je poslednji na toj listi jotabajt, koji je tu da opiše neverovatne količine podataka koje prete da progutaju korisnika, te potpuno okupiraju njegovu pažnju.

Da bi se snašli među čudovišnim masama podataka korisnici se oslanjaju na internet pretraživače, pa Google beleži oko 2,5 milijarde pretraga svakog dana. Ipak, ovi pretraživači su mehanički, te funkcionišu u skladu sa onim kako su kreirani, pa korisnike prvo informišu o proizvodima matične kompanije, te nude niz besmislenih informacija i otvaraju prostor za manipulisanje lažnim vestima. Budući da je internet uvek dostupan izvor nepreglednog broja informacija, često mu se pripisuje veća tačnost nego što je zapravo ima, pa je jedno od najpopularnijih pitanja koja korisnici unose u Google pretraživač je i „Šta da radim sa svojim životom?“ na šta internet ne nudi odgovor, budući da je ovaj negde daleko u analognom svetu, sakriven u onome koji pitanje i postavlja.

Treća među opasnostima sadržana je u sve češćem ugrožavanju privatnosti, budući da na hiljade online očiju prati korisnike gde god da krenu.  Jedna od pozitivnih strana takvog ponašanja je to što je danas skoro nemoguće da se počini neki zločin, a da se ostane neprimećeno, budući da korisnici za sobom ostavljaju digitalne mrvice kao svedočanstvo o putanjama kojima su se kretali. Ipak, mnogo je više opasnosti, a jedna od njih su i ogromne količine korisničkih podataka kojima se trguje svakog dana, a kako bi se kupcima omogućilo da steknu bolji uvid u ponašanje i želje potencijalnih klijenata.

Četvrta opasnost jeste online kriminal koji je sve više izvan kontrole, a internet nasilje je u porastu. Na Twitter-u se, na primer, tokom samo jednog dana upotrebi oko 10 hiljada rasističkih termina, a dve hiljade tvitova u svom sklopu ima neku reč koja simbolizuje neki akt nasilja. Policija je zatrpana ovakvim sadržajima, te se od nedavno sve više govori o tome da su organi reda trenutno u mogućnosti da se fokusiraju na manje od 1% online kriminalaca, što je više nego zastrašujuće.

Istina je da su nove tehnologije oduvek sa sobom donosile i nove strahove, za koje se na kraju često ispostavljalo da su neosnovani. Tako je, na primer, Sokrat jednom govorio da će knjige u budućnosti biti odgovorne za lošije pamćenje onih koji ih čitaju, te da će se u svetu slušati svašta, dok se zapravo ništa neće znati. Ipak, nove tehnologije, i pored mnogobrojnih neosnovanih optužbi, mogu da donesu i niz ozbiljnih problema sa dugotrajnim posledicama, što su, na primer, stanovnici Hirošime odavno razumeli.

Tako je neophodno da se nove generacije informišu i o opasnostima od interneta, te novih tehnologija, a kako bi sačuvale kritičko mišljenje, odnos prema ljudima iz stvarnog sveta, te odustale od zablude da se odgovor na svako pitanje krije negde na internetu. Neophodno je da se mlađi, ali i oni stariji, nauče samokontroli, i to ne zbog toga što je internet nužno loš, već zbog toga što se radi o alatki koja je onakva kakvom je korisnik učini.

Izvor: The School of Life