Nacrt zakona o zaštiti podatka o ličnosti ocenjen kao slab

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je pripremilo Ministarstvo pravde, konstatuje da i pored toga što je Akcionim planom za Poglavlje 23 u okviru pregovora sa EU utvrđeno da Nacrt zakona treba da bude u skladu sa Modelom koji je još pre više od godinu dana Poverenik pripremio i stavio na raspolaganje Ministarstvu pravde i Vladi, to očigledno nije tako.rodoljub sabic nacrt zakona pcpress

Poverenik ocenjuje da Nacrt ignoriše većinu u praksi uočenih problema i da ukoliko bi bio usvojen kao zakon, ne samo da ne bi doprineo poboljšanju situacije u oblasti zaštite podataka o ličnosti nego bi mogao postati i izvor dodatnih problema.

Poverenik je u mišljenju koje je dostavio Ministarstvu pravde ukazao na dug niz odavno poznatih problema koje Nacrt zakona ne rešava. Npr. iako je posebno mnogo problema u dosadašnjoj praksi izazivala neuređenost tzv. posebnih vidova obrade podataka o ličnosti (video-nadzor, biometrija, obrada JMBG na internetu, upotreba ličnih identifikacionih dokumenata, neposredno oglašavanje i sl.). Nacrt zakona ih i dalje ostavlja neuređene, za neke predviđajući da će “biti” uređeni nekakvim posebnim zakonima, a većinu uopšte ne pominje. A svaki od njih spada u izuzetno česte oblike obrade podataka o ličnosti koji u odsustvu jedinstvene i konzistentne zakonske regulative, vode neopravdanom, široko zastupljenom zadiranju u privatnost.

Pročitajte i:  Još 24 sata za prijave na najveći regionalni seminar o GDPR-u

Nacrt zakona i dalje predviđa da se pristanak na obradu podataka može dati samo pismeno, a ne i konkludentnom radnjom (faktičkim postupcima), a izjavljivanje pristanka konkludentnom radnjom pokazuje se kao nezaobilazno u uslovima saveremenog života i upotrebe informacionih tehnologija u komunikaciji.Nacrt zakona donošenje Uredbe o zaštiti naročito osetljivih podataka, sa čim Vlada kasni već šest i po godina, odlaže za još godinu dana.

Nacrt zakona iznošenje ličnih podataka iz zemlje reguliše na način koji ga čini praktično potpuno slobodnim, bez kontrole ili odobrenja. To što predviđa nekakvu obavezu da se nakon iznošenja o tome obaveštava Poverenik, zapravo je samo stvaranje privida o postojanju nekakve “zaštite”, jer je jasno da nakon što su podaci izneti Poverenik ne može praktično ništa preduzeti da ih zaštiti.
Nacrt zakona ignoriše neophodnu potrebu usavršavanja znanja lica odgovornih za postupanje sa podacima o ličnosti i ne predviđa nikakvu formalnu obavezu edukacije.

U situaciji u kojoj se svakodnevno susrećemo sa drastičim primerima neznanja odgovornih lica koje za posledicu imaju i izuetno teške povrede ljudskih prava, ovo je posebno neshvatljivo i zabrinjavajuće.

Pročitajte i:  Ministarstvo pravde ignorisalo intervenciju Poverenika

Izvor: poverenik.rs

Facebook komentari:
Tagovi: , ,