Nikola Mirković – Džoni (Strange Brew, Sunburst, Woodpeckers i El Brew) o muzici i računarima

Strange Brew je rock’n’roll trio iz Zemuna nastao 2004. godine. Bend su oformili dugogodišnji prijatelji: Dejan Radaković Sondža – bas i vokal, Miodrag Bujošević Buja – bubanj i Nikola Mirković Džoni – gitara i vokal. Strange Brew svira rock and roll, na granici između bluesa i hard rock-a. Repertoar se sastoji od pesama bendova poput Cream, Free, Gov’t Mule, ZZ Top, Jimi Hendrix i sličnih. Tokom svog postojanja bend je nastupio u gotovo svim značajnijim klubovima u Srbiji, kao i na mnogim blues i rock festivalima i moto skupovima. Iza sebe ima dva CD izdanja sa snimcima karakterističnih pesama iz repertoara, kao i DVD sa nastupa na televiziji Metropolis.

StrangeBrew12008. godine Sondža odlazi u Sloveniju, gde zajedno sa svojom ženom Tinom Gerbec Radaković i još pet slovenačkih muzičara oformljava bend El Kachon. U pitanju je autorski rock bend koji je ove godine završio snimanje svog drugog albuma. U međuvremenu, bas gitaru u Strange Brew preuzima Slavko, stari prijatelj i u muzičarskim krugovima veoma poznat i cenjeni basista. Sa njim Strange Brew nastavlja kao cover rock bend, ali i udružuje snage sa Aleksandrom Momčilovićem Saletom (gitarista i pevač benda Rebel) i Perom Joe-om (usna harmonika) kako bi oformili autorski bend Sunburst. Snimanje prvog albuma je pri kraju i izdanje se očekuje krajem leta.

Veza između bendova Strange Brew i El Kachon nastavlja da postoji kroz bend El Brew koji čine: Tina Gerbec Radaković – vokal, Neda Džakić Mirković – vokal, Dejan Gerbec Radaković Sondža – bas i vokal, Nikola Mirković – gitara i vokal, Žiga Dobravc / Miodrag Bujošević Buja – bubanj i Nenad Patković – orgulje. El Brew izvodi obrade pesama Grand Funk, Rare Earth, Humble Pie, The Beatles, Cream, itd., koristeći svaku priliku da zasvira, bilo u Sloveniji bilo u Srbiji.

StrangeBrew2

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Pojava kompjutera je umnogome promenila pristup snimanju, a jedna od posledica je i ta da je sam proces snimanja danas pristupačan praktično svakome ko ima kompjuter uz sasvim malo dodatne opreme. Zbog toga neuporedivo veći broj ljudi danas može da napravi snimak svoje muzike, kakva god ona bila. Dalje, internet omogućava da se još jednostavnije taj snimak plasira gotovo celom svetu. Tako sada imamo situaciju da praktično svako može sasvim jednostavno da snimi bilo šta i da to plasira svima.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Ovakav stav bi morao da se posmatra u mnogo široj slici, ali pre bi se moglo reći da je jedna od posledica pojave kompjutera i nestajanje neke vrste “filtera” koji bi trebalo da spreči da muzika bez određene umetničke vrednosti postane dostupna širokom auditorijumu. Nažalost, ovo se dogodilo i pre nego što su kompjuter i internet postali masovno dostupni – televizija, radio i novine su odavno izgubile ulogu tog “filtera”, barem kad su umetničke vrednosti u pitanju.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Razlika u svakom slučaju postoji, a da li neko može da je čuje zavisi od toga koliko slušaoc uopšte sluša muziku (koliko je “naslušan”), koliko je u stanju da čuje, na šta se navikao… U jednom trenutku većina ljudi je prešla na slušanje muzike na digitalnim nosačima svuka i zaboravila ploče, ali lično sam bio šokiran kad sam posle nekoliko godina opet čuo ploču i shvatio kolika je razlika u karakteru samog zvuka. Naravno, postoje ogromne razlike i u okviru samih kategorija “digitalno” i “analogno” – treba imati u vidu da zvuk sa digitalnog medija može biti sjajan, kao i da ploča može zvučati očajno. Važnije je da li je slušaocu bitna ta razlika (koja zaista može biti drastična).

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalna informacija je pre svega mnogo praktičnija za skladištenje i prenošenje, a pozitivna strana toga je da nam je mnogo lakše dostupan muzički zapis u digitalnom obliku – konkretno, ja u svojoj kolekciji imam gotovo sve od muzike koju sam želeo da imam, što sigurno ne bi bio slučaj da ta muzika ne postoji u digitalnom obliku. Naravno, postoji i negativna strana te “dostupnosti” koju smo već spomenuli. Teoretski, pojava digitalnog zapisa bi mogla da unapredi muziku kao umetnost, ali praksa je pokazala suprotno. Ipak treba imati u vidu da je digitalni zvuk samo jedan (i verovatno manje bitan) od faktora koji su doveli do ove degradacije.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Definitivno, to je ona negativna strana – bubanj može da se isprogramira, falš može da se ispravi… Ipak, onaj ko ima muziku u sebi najčešće uspe to i da prenese na odgovarajući način, a onaj ko to nema može da se služi raznim pomagalima, ali iskusnog slušaoca koji zna da prepozna kvalitet je teško prevariti.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Danas je moguće napraviti sasvim pristojan snimak u nekoj kućnoj varijanti. Meni lično to mnogo znači u procesu pravljenja muzike. Međutim, za neki ozbiljniji snimak gde je potrebno recimo snimiti živi bubanj i uhvatiti pravi zvuk gitarskog pojačala ipak je potreban ozbiljniji studio.

StrangeBrew3

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Elektronska muzika jeste muzika, kao što joj samo ime kaže. Ne treba zaboraviti sjajne bendove koji su još sedamdesetih godina pravili elektronsku muziku, poput Tangerine Dream. Ljudi različitih senzibiliteta na različite načine pronalaze svoj izraz kroz muziku, a jedan od tih načina jeste i elektronska muzika. Isto tako postoje i ljudi kojima se sviđa takva muzika. A postoje i ljudi kojima se ne sviđa takva muzika…

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Sample-ovanje i trigger-ovanje je otišlo prilično daleko, tako da i neki od najvećih svetskih bendova koriste ove tehnike i jako često niko ne može da primeti razliku između takvog snimka i onog koji je odsviran uživo. Pitanje je da li neko želi da postigne kompjutersku preciznost ili želi da dobije “organski” snimak. Ovo drugo je mnogo teže postići – bend koji će svesno da blago “zaljulja”, povuče unapred, odsvira “na leđa”, postigne groove koji nije savršeno precizan ali na neki svoj način postiže pravi osećaj.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Digitalizacija i internet jesu obezvredili rad muzičara na više načina. Što se tiče rock muzike, koliko god da uloži (vremena, energije, novca) u stvaranje muzike umetniku to teško može da se vrati, pošto ljudi uglavnom više ne moraju da plate da bi čuli rezultat nečijeg rada. U ovom trenutku teško je reći na koji način bi ovo moglo da se promeni.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Naravno da ovo ne može da se poredi. Slušanje muzike kod kuće i odlazak na koncert su prilično različite stvari. Ranije je važila ista stvar, sa tom razlikom što su ljudi morali barem malo da se pomuče da dođu do ploče ili trake, puste to na svom uređaju (koji su isto verovatno platili mnogo više od svog kompjutera) i sednu da odslušaju album. Danas većina ljudi muziku sluša usput, na kompjuterskim zvučnicima i retko ko ima strpljenja da odsluša celu pesmu, kamoli album. A odlazak na koncert je, pod odgovarajućim uslovima (dobar zvuk, mesto, vreme, atmosfera…) najbolji način da se doživi muzika.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Mislim da je TV i dalje najuticajniji medij. Slede plakati i štampani mediji, radio i internet. Retki su slučajevi uspešnih kampanja koje su se orijentisale isključivo na internet, mada sam siguran da bi i one bile značajno uspešnije uz pomoć TV-a, radija i štampanih medija.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Naravno da ne, mnogo je lakše kliknuti nego pokrenuti se.

ElBrew2

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

El Kachon je koncertno aktivan, a snimanje drugog albuma je završeno. Sunburst je u toku snimanja svog prvog albuma. Izdavanje je planirano krajem leta, nakon čega se očekuje pojačana koncertna aktivnost. Strange Brew je trenutno manje aktivan zbog snimanja Sunburst, ali nastaviće da funkcioniše kao cover rock trio. El Brew koristi svaku priliku da zasvira, bilo uz El Kachon, Sunburst, Strange Brew ili samostalno, u Sloveniji, Srbiji ili gde god je prilika. Sledeća svirka je u Crepaji, u subotu 4. Aprila, zajedno sa originalnom postavom Strange Brew.

ElBrew3

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Facebook komentari:

Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"