Nikolina Kovačević, budući dirigent o računarima i muzici

Rođena je 01.11.1994 godine. Trenutno je student dirigovanja, na Fakultetu Muzičke Umetnosti u Beogradu, druga godina studija, u klasi prof. Bojana Suđića. Učesnica je mnogobrojnih pevačkih takmičenja, koja datiraju još od najranijeg perioda osnovne škole, kada je aktivno počela da se bavi i glumom. Svoje muzičko obrazovanje započela je svirajući violinu u osnovnoj školi ”Vladimir Đorđević” da bi u srednjoj školi upisala teoretski odsek, odsek za renesansne blok flaute, čembalo, kao i nižu školu solo pevanja, dodajući i kaval, kao najnoviji instrument koji trenutno uči da svira. Svojim najvećim dosadašnjim uspehom smatra pobedu na konkursu za vokal grupe ”Sanja Ilic & Balkanika” 2009. godine, sa nepunih 13 godina! Nakon toga usledila je saradnja sa Dragoljubom Đuričićem, Miškom Plavim imnogim drugim muzičarima. Najviše voli žanr tradicionalne muzike, u tretmanu spone tradicionalnog i savremenog zvuka.

Nikolina-Kovacevic-01

UMETNOST VS. ŠUND

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Svakako da je pojavom kompjutera i raznih muzičkih programa i semplova došlo do eksapnzije nečega što čak ni u najboljem slučaju ne bismo mogli nazvati “muzikom”. Sam termin “muzika” postao je isuvise čest, kao i pojam “pevač”, pa se često zgražavam na izjave da se “neke zvezde” bave pevanjem, jer ni sama ne znam kako bih to nazvala. Volim umetnost, a ona podrazumeva ono sto je lepo, isijava emociju, a emocija je iskrenost koja izvire iz nas i naše licnosti. Svakako da današnja tehnika pruža ogromne mogućnosti kada je u pitanju muzicka produkcija, ali sama po sebi nije dovoljna. Tehnikom moraju da upravljaju oni koji muziku “poznaju u prste”, a ne oni koji za sebe misle da su muzičari jer tada sve mane novih tehnologija isplivaju na površinu. Danas se muzikom bavi svako i sve je postalo jedan kalup, po kome funkcioniše većina muzičkih projekata upravo zato što njom barataju umišljeni muzičari. Čini mi se da je danas sve drugo važnije od muzike. U moru kiča i šunda nestale se emocijae i jednostavnost, koje smo svi itekako željni.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Kompjuter ne ubija kreativnost, jer je ona sastavni deo muzičara, može da je uspava ukoliko se muzičar osloni samo na njega, a onima koji kreativnost nemaju ne može pomoći ni sto kompjutera. Možda je kompjuter “ubio” mogućnost za nekim boljim i prirodnijim izrazom kada je sam izvodjač u pitanju, ali svi ti semplovi, miksete i ostalo apsolutno čine svakidašnjicu jednog muzičara. Kompjuteri uspešno “obavljaju posao” kada su u pitanju tazkovane “skice” ili “demo snimci”, ali mislim da nažalost mnogi muzičari počivaju na konačnoj muzičkoj produkciji kao takvoj. Poražava kada kompjutere koriste da bi sklonili nebrojeno mnogo falševa u svom pevanju jer bi se njihovo “live pevanje” dovelo u pitanje, da im nije “milog računara”.

Pročitajte i:  Apple planira da omogući Shazam bez reklama

ANALOGNO VS. DIGITALNO

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Iskreno još uvek nemam toliko iskustva da kao slušalac mogu tačno da procenim razliku. Imala sam sreću, da do sada sarađujem sa muzičarima koji se izvanredno razumeju u tehniku, kao i u produkciju samog zvuka, pa mi nije bio problem da prepoznam pravi kvalitet. Onu drugu, lošiju stranu , do sada nisam osetila na “svojoj koži”, a nadam se i da neću. Sve u svemu, pitanje je odlično i mislim da je baš ovo tema kojom bi se pravi muzičari trebali baviti.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Ja sam za to da pratimo svetske trendove i korak pop korak idemo napred kao i u svemu drugom. Do primene digitalnog je moralo doći i sve dok se to koristi opravdano u najbolje moguće svrhe, neće biti negativnih komentara s moje strane. U svemu treba imati meru, kako u u analognom, tako i u digitalnom.

SNIMANJE NA TRAKU VS. SNIMANJE NA KOMPJUTERU

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja "dobrih" muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Oh, da! Apsolutno je sigurna i tačna činjenica da je danas sve manje profesionalih muzičara na mestima gde sede ljudi bez ikakvog muzičkog obrazovanja. Ne bih znala da kažem zašto je to tako, ali moja unutrašnja intuicija mi govori da to ima dosta veze sa žanrovima sa kojima smo danas suoceni, kao i sa primenom istih. Pošto vrednosti nema, pa je nema, danas svako može sedeti u studiju i suflirati Vam, kako treba da zvuči aranzman, a pevanje će se samo po sebi “podesiti”. Što se snimanja tiče, opet je reč o tehnici, a da bih bila potpuno iskrena, reći ću Vam da ja u ovom trenutku radim na albumu i pribegavam snimanju na kompjuteru, jer je apsolutno, brže i lakše, uz napomenu da se instrumenti zaista snimaju, bez ikakvog elektronskog zvuka.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Kad završim album, reći cu Vam! Mislim da to ne menja ono glavno, ideju. Uz dobru ideju, prave ljude i jasan cilj, mislim da projekat moze biti potpuno zadovoljavajući.

Pročitajte i:  2manydjs na Weekend Media Festivalu u Rovinju

SVIRANJE VS. PROGRAMIRANJE

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Bojim se da na ovo pitanje ne mogu da odgovorim potpuno objektivno, ako uzmemo u obzir to da se školujem za jednu vrlo ozbiljnu profesiju i da sam okružena poptuno prirodnim zvukom. Upravo taj duh, energija, izraz, pa i sati vezbanja ne mogu biti zamenjeni kompjuterima. Sigurna sam da elektronska muzika ubija kreativnost, sužava vidike i usmerava na jednu formu, sve je na isti kalup, monotono i jednolično.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte "običan" slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji "otkucan" na tastaturi računara?

Ako ste odani muzici, pa makar i kao slušalac, mislim da možete čuti razliku. Iz “ruke” svakog izvođača uvek se čuje, oseti i doživi ono što je on hteo da pošalje kao poruku nama, slušaocima. Kompjuter tu ne moze da parira, nikada i nikako. Mada, ukoliko govorimo o savršenoj produkciji, vrlo lako možete poverovati da u nekom od američkih filmova čujete Njujoršku filharmoniju, a sa druge strane ekrana za Vas sviraju tipke računara.

Nikolina-Kovacevic-02

NOSAČ ZVUKA VS. YOUTUBE

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Zbog odgovora na ovo pitanje jedva čekam da jos dublje zađem u svet muzike. O autorskim pravima se danas često govori u društvu muzičara, piše u novinama i sluša na televiziji. Ne znam sta se to dešava, ali verujem da ima veze i sa samim autorima i kompozitorima koji nedovoljno odgovorno obavljaju svoje dužnosti. Youtube je odavno na snazi kada je u pitanju sama promocija muzike, tako da je nesporno da će izdavači muzičkih zapisa imati sve manje posla.
U svakom slučaju, obezvređenost muzike kao termin ne bi trebalo da postoji, jer ćete muziku voleti bez obzira na to na kom je mediju i kako je slušate. Ono sto je mnogo važnije kada govorimo o njenoj “dostupnosti” je to što danas na internetu mozete naći gotovo sve sto poželite, a pravi ljubitelji muzike su do njenog sadržaja dolazili na mnoštvo drugih načina.

Da li je "youtube" publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Znate da će moj odgovor biti apsolutno ne! Imala sam priliku da učestvujem u jednom takmičenju koje mi je donelo veliku popularnost kada je sam youtube u pitanju. Ne mogu reći da mi nije drago zbog toga, komentari ljudi su bili ekstremno pozitivni, sve te silne poruke na mene su ostavile dubok i dugotrajan utisak, ali energija koju mi publika šalje na koncertima je nešto sto je nezamenljivo. To ne moze da se kupi, a ja često ne volim ni da se zabelezi bilo kakvom kamerom, ili video zapisom. Takve stvari se jednom dožive!

Pročitajte i:  Winamp 5.8 Beta nas vraća u prošlost

PLAKATI I MEDIJI VS. DRUŠTVENE MREŽE

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Verujem da može jer je internet, pa i sam facebook po slobodnoj proceni postao pravo čudo od društvene mreže. Putem raznih aplikacija na samom facebook-u možete preko noci postati zvezda, a da ne govorimo o drugim aplikacijama na interentu. Dobrim sajtovima, vrlo lako i brzo može oformiti svoju “licnost” i ljudi sirom sveta mogu čuti za Vas. Na vama je da to iskoristite.
Za mene je sve ovo navedeno poslednja varijanta, jer sve sto je virtuelno, nije iskreno. Vraćamo se na temu emocije i osmeha, koji su jedina prava istina, nepobediva!

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Moram da priznam da se za par sopstvenih prilika nisam ni trudila da verujem tom odzivu od strane onih koji su označili “going”. Volela bih da danas jos uvek postoji interesovanje u očima ljudi sa kojima razgovaram, da izgaraju da čuju nesto novo, čega je sve manje, složićete se. Ja se radujem kada u Beograd dodju ljudi sa “bogatim biografijama” i značajnim radom, ali za takve nastupe saznajemo jedino preko interneta. Prave stvari nisu dovoljno promovisane i to je problem kojim se valja ozbiljno pozabaviti. Prave stvari ne bi trebalo da se dovode u pitanje, ako govorimo o brojčanom stanju publike.

BORBA ZA RNR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Trenutno mi se dešava prvo, a nadam se i uspešno iskustvo sa bendom. U pitanju je grupa Biber, koja nakon nekoliko godina priprema novi CD u saradnji sa mnom. Pre svega sam veoma počastvovana što cu imati priliku da sarađujem sa članovima ove grupe, jer su to izuzetni muzičari od kojih se mnogo toga može naučiti. Kao što već rekoh, u toku je izrada i snimanje pesama koje ce se naći na novom albumu. Zbog svega toga, ja sam veoma uzbuđena i srećna. Jedva čekam da naša muzika dopre do slušalaca koje grupa Biber godinama neguje.

Predrag Jovanović
Računajte na računare

Facebook komentari: