Održan BIZIT seminar o biznis transferu u porodičnim i privatnim kompanijama

U Beogradu je 11. marta održan BIZIT seminar o porodičnim i privatnim kompanijama, koji je u saradnji sa Adizes institutom i Borisom Vukićem, PC Press organizovao u Klubu poslanika.

Najčešći modeli tranzicije vlasništva sa osnivača na naslednike ili menadžere su promena strukture vlasništva, prerastanje u akcionarska društva i pronalaženje strateških partnera u zemlji ili inostranstvu. Upravo to su bile teme seminara o kojima su govorili osnivači i menadžeri koji su kroz ovu transformaciju već prošli usled neminovne tranzicija privrede iz faze akumulacije kapitala u tržišni model koji može da funkcioniše na duži rok.

Pozdravni govori

Seminar je pozdravnim obraćanjem otvorila Vesna Čarknajev, direktor PC Press-a.

“U ovoj sali se nalaze vlasnici ili naslednici tačno 102 kompanije iz Srbije i regiona koje zapošljavaju više od 10 hiljada ljudi,” istakla je Vesna Čarknajev. “U Srbiji prema istraživanju iz 2016. postoji 32.619 privatnih kompanija koje imaju na čelu vlasnika starijeg od 55 godina, i u tim firmama radi ukupno 180 hiljada zaposlenih. Može se očekivati da će u narednih nekoliko godina doći do masovne promene vlasništva i rukovođenja u tim kompanijama, a iskustvo govori da će samo 30% firmi preuzeti naslednici ili profesionalni menadžeri, 40% će biti prodato, a čak 30% će prestati sa radom zbog toga. Danas smo se sastali da pričamo otvoreno o tome, okupili smo odlične predavače na čelu sa Borisom Vukićem, eksperte u ovom procesu,” istakla je u uvodnom obraćanju.

Istine i zablude o tranziciji vlasništva su detaljno obrađene što putem izlaganja brojnih gostiju, što putem panela u kojima su gosti razmenjivali mišljenja i gledišta, uz učešće publike u diskusijama.

Pozdravni govor je održao i Miroslav Miletić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

“Ulazak u svet porodičnog biznisa predstavlja i svojevrsni ponos čitave porodice. Porodične kompanije doprinose privredi, ali imaju i svoje dečije bolesti, koje mogu da uruše strukturu. Samo 30 odsto porodičnih kompanija traje u drugoj generaciji, a samo 4% dođe do četvrte generacije. PKS je posvećena pomaganju porodičnog biznisa.”

Iskustva iz okruženja

Dr Mirela Alpeza, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Osijeku i direktor CEPOR-a – Centra za politku razvoja malih i srednjih preduzeća u Zagrebu, je govorila na temu: „Dobra iskustva iz biznis transfera u razvijenim zemljama”. Istakla je sledeće karakteristike tih kompanija:

  • Većinu prava odlučivanja ima fizička osoba koja je osnovala ili kupila preduzeće i najbliži srodnici
  • U upravljanje preduzećem uključena je najmanje jedna osoba iz porodice
  • U slučaju deoničarskog društva – osnivač / vlasnik dela preduzeća sa srodnicima i naslednicima poseduje najmanje 25% prava odlučivanja.

Svim preduzećima je zajednička – neizvesna budućnost, budući da je prenos vlasništva među najkritičnijim fazama u postojanju svih ovih porodičnih kompanija, bez obzira na veličinu same kompanije. Godišnje u EU oko 450 hiljada malih i srednjih preduzeća sa oko 2 miliona zaposlenih godišnje prolazi proces prenosa poslovanja. U oko 150 hiljada njih se procesu ne pristupa na pravi način, tako da se svake godine dovodi u pitanje preko 600 hiljada radnih mesta.”

Dr Mirela Alpeza je govorila o uticaju poreske politike na uspešnost biznis transfera, alatima i resursima koji su na raspolaganju preduzetnicima, mreži koja im pruža savete, podršku i trening kako bi proces transfera poslovanja bio realizovan na uspešan način uz maksimalne šanse da se sve okonča na pozitivan način, uz naglašavanje različitosti izazova koji su postaljeni pred osnivača, članove familije i one na koje se posao prenosi.

Kako profesionalizovati firmu

Nakon nje je nastupio Andrija Perović, generalni direktor kompanije Termovent. Tema njegovog izlaganja je bila kako je profesionalizvana kompanija Termovent. On je govorio o fazama razvoja te kompanije, uključujući i pozamašan kritički osvrt na trenutke u kojima je Termovent poslovao bez jasnog plana i vizije koje je nazvao “stanje bez svesti”.

“Tada smo shvatili da moramo da potražimo pomoć sa strane i angažovali smo konsultantsku kuću. Uvideli smo da ne postoji čarobni štapić i zdušno se uključili u proces transformacije. Zaposleni su počeli da shvataju važnost organizacione strukture. Počeli smo sa pisanjem prvih procedura i odluka, selektujemo poslove po veličini i tipu i ne prihvatamo sve poslove, već postavljamo prioritete, te po prvi put pravimo budžete i planove.”

Pročitajte i:  BIZIT seminar: Šta je porodični protokol i zašto je važan?

Naglasio je da je krucijalnu ulogu u ovome odigrala spremnost i volja osnivača, kao i ulaganje u ljude, uz posvećivanje adekvatne količine energije i vremena. Na kraju izlaganja je dao konkretne preporuke za tri grupe ljudi – vlasnike, naslednike i menadžere kako se ponašati u takvim situacijama.

Prvi deo Bizit seminara je okončan prezentacijom kompanije Wiener Stadtische osiguranje a.d.o. Na njoj su prisutni mogli da saznaju kakve sve vrste osiguranja postoje koje su osmišljene kao podrška porodičnom biznisu.

“Personalne barijere u prenosu poslovanja” su bile tema Svetlane Radenković, direktorke ljudskih resursa i pravnih poslova u kompaniji Enel PS, kojom je otvoren drugi deo BIZIT seminara.

Govoreći o izazovima sa kojima se kompanija susretala u praksi, naglasila je da je poseban akcenat na emocionalnoj povezanosti osnivača i biznisa, te da mnogi odlažu proces prepuštanja posla, samim tim i kontrole, ili čak u potpunosti odustaju od njega.

“Gubitak kompanije ili odvajanje osnivača od nje može biti neprijatno iskustvo, jer je identitet preduzetnika snažno povezan sa kompanijom,” istakla je ona tom prilikom. “Prosečan životni vek porodičog biznisa i prosečno vreme povezanosti osnivača sa kompanijom je 24 godine. Tu je izražena međuzavisnost dva sistema: porodice i kompanije. Često je porodica sama po sebi pretnja dugoročnosti i nastavka kontinuiteta u poslovanju.”

Ona je potom govorila o fazama procesa i modelu psihološkog polja koji daje pregled složenih i višestrukih elemenata psiholoških aspekata u porodičnom poslovnom nasleđu, čemu je posvetila najveći deo izlaganja.

Nivoi promena u prenosu poslovanja, stres i strategije prevazilaženja kod osnivača i emotivna vrednost kompanije koja je percipirana od strane vlasnika su samo neki od izazova sa kojima se suočavaju osnivači firmi, zaključila je tom prilikom.

Piriprema naslednika iz ličnog iskustva

Adnan Misimović, generalni direktor porodične kompanije Megamix je govorio o pripremi naslednika i osnivača za prenos poslovanja, koristeći upravo primer sopstvene kompanije i sopstvenog iskustva koje je prošao zajedno sa svojim ocem.

“Jedina osoba u firmi koja ne persira vlasnika nikad ne može biti doživljena kao jednaka od strane kolega i partnera. Neće pomoći ako se vlastiti otac oslovljava sa direktore ili predsedniče,” istakao je Adnan Misimović svoj primer iz realne prakse.

“Završavanje fakulteta se podrazumeva. Odgovornost druge generacije je da uloži u sebe. To je jedinstvena šansa da se uporedi sa vlastitom generacijom i otkriju interesovanja. Na obrazovanju se ne štedi. No ne treba ni preterivati – master odmah nakon bachelora ne daje dodatnu vrednost,” smatra gospodin Misimović. “Klinac ili klinka u dvadesetim godinama u ‘normalnoj’ firmi ne može tek tako pokucati na vrata vlasnika kad god želi. To je ogroman pristup informacijama i široj slici i to treba ceniti. Ta mlada osoba pogotovo ne može odmah voditi firmu ili početi od direktorske pozicije, koliko god da (objektivno ili ne) ima dobre ideje.”

Među savetima i principima kojima se treba voditi tokom karijere je istakao sledeće: “Kruženje po firmi horizontalno po funkcijama je dobra praksa za svaku mladu osobu. Može videti potencijale za poboljšanje, kao i za koje sektore ima najviše afiniteta.  Obrazovanje i ulaganje u sebe je doživotno. Tu se ubrajaju MBA, leadership programi, executive edukacije…Takođe je neizmerno važno razvijanje tzv. “mekih veština”: kako voditi sebe i ljude, kako prepoznati vlastite snage i slabosti…Stil vođenja prve i druge generacije nije isti i ne može biti isti i ne treba biti isti. Ako način donošenja odluka ostane isti, kao i organizacija, a samo se osoba promeni, to je put u propast. Naslednik mora pokazati da može preuzeti rizik i inicijativu, ali i odgovornost za rezultate.”

Četiri krucijalna koraka u transferu biznisa

Boris Vukić je jedan od organizatora seminara, kao i partner i jedan od osnivača Adizes Southeast Europe (ASEE) i Senior Associate Adizes Institute USA. Njegova tema je bila „Iskustva u pripremi porodica za prenos poslovanja”, uključujući brojne informacije i praktične primere kako su to radile kompanije koje su uspešno izvele transformaciju i prenos vlasništva na drugu generaciju vlasnika.

Pročitajte i:  Porodične kompanije u Srbiji – evolucija ili Status Quo?

Boris Vukić je izlaganje posvetio dinamici porodičnog biznisa, opisujući neravnotežu između vremena i aktivnosti posvećenih upravljanju i vođenju biznisa i porodici.

„Veoma je važno pronaći sklad između porodice i biznisa – ne valja zapostaviti ni jedno ni drugo. Posebno ne valja za biznis zapostaviti porodične odnose ukoliko se planira prepuštanje porodične firme porodičnom nasledniku. Upravo je zato važno napraviti ravnotežu i krucijalna su četiri koraka:

1) pripremiti naslednike
2) pripremiti kompanije
3) pripremiti osnivače
4) pripremiti porodice

Priprema naslednika podrazumeva obezbeđivanje da naslednici u skladu sa svojim željama, ambicijama i mogućnostima izvršavaju na najbolji mogući način ulogu zaposlenog ili rukovodioca i/ili vlasnika kompanije nakon povlačenja osnivača. U svemu tome je važno izbeći zamke i sa pozicije osnivača i sa pozicije naslednika, odnosno zaboraviti na filozofije koje ne pomažu adekvatnoj pripremi naslednika usled opterećivanjem brojnim, za funkcionisanje firme ne toliko važnim obavezama. Isto tako, naslednici ne smeju biti lenji, zapostaviti pripremu za preuzimanje funkcije i podleći sistemu „lako ćemo“, koji posle čini da poslovne izazove dočekuju nespremni.

Priprema kompanije najpre podrazumeva profesionalizaciju kompanije i profesionalizaciju menadžmenta, koliko je god to moguće. „Uvođenje jasnog sistema odgovornosti i depersonalizacija preduzetničke uloge su krucijalni koraci u profesionalizaciji kompanije koja je svoj put započela kao malo porodično preduzeće,“ istakao je Boris Vukić.

Obezbediti održivost, profitabilnost i „prenosivost“ je višestruko važno. Na taj način se obezbeđuje mogućnost funkcionisanja kompanija bez uplitanja vlasnika u njihovo operativno poslovanje, omogućava da one budu konkurentne na tržištu i ostvaruju profit za vlasnike, te obezbeđuje potpuna urednost i transparentnost  finansijskih podataka za vlasnike.

Priprema osnivača, često samoniklih i samoukih preduzetnika, koji su dali život svojim kompanijama i nemilosrdni su prema sebi i prema drugima, uopšte nije jednostavna. Potrebno je obezbediti da osnivači u skladu sa svojim željama i planovima nakon povlačenja sa operativnih rukovodilačkih i/ili vlasničkih funkcija zaista i funkcionišu na željeni način. Istraživanja pokazuju da je poseban problem u domenu pripreme porodice, jer se upravo tu – najmanje radi. Zapravo, upravo bi u tom domenu trebalo raditi što više na smanjivanju verovatnoće destruktivnog konflikta  među članovima porodice oko učešća u vlasništvu, pozicija u rukovodilačkoj strukturi, zapošljavanja uže i šire porodice.

Boris Vukić je govorio na koje sve načine Adizes pomaže u borbi sa svim ovim izazovima. Za razumevanje i podršku za rad u porodičnoj kompaniji oformljen je Klub 2040, dok se putem Adizes SEE Leadership programa podstiče ovladavanje menadžerskim i liderskim veštinama. Takođe, Adizes Program organizacione transformacije se stara o profesionalizaciji, te podizanju menadžerskih i liderskih kompetencija, odnosno razvoju menadžerskih veština. Puno pažnje je posvećeno i radu sa porodicom, pa programi kompanije Adizes predviđaju koučing sa osnivačima, formiranje Porodičnog foruma, ali i omogućavaju olakšanu papirologiju putem izrade seta inicijalnih dokumenata za proces nasleđivanja.

Poreska problematika i izazovi

Drugi deo BIZIT seminara je okončao Bojan Žepinić, direktor TPA kancelarije u Srbiji, koji je govorio o veoma važnom aspektu funkcionisanja prilikom funkcionisanja i transfera porodičnih firmi – Poreskom planiranju.

Time su obuhvaćene četiri teme – Poreski status porodičnih kompanija, poreski tretman prenosa udela u okviru porodice, poreski tretman prenosa udela u komercijalnim transakcijama i poreski podsticaji sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Svaka od ovih tema je zasebno obrađena, sa jasnim isticanjem različitih aspekata koji su od interesa za porodične kompanije. U okviru svake od ovih tema je ukazano na šta bi vlasnici firmi trebali da obrate pažnju, na kakve podsticaje i podršku mogu da računaju, kao i koje su formule po kojima se obračunavaju poreska zaduženja.

Poslednji blok BIZIT seminara je otpočeo video-prilogom kojim se publici obratio Dr Isak Adižes, osnivač i vlasnik Adizes Instituta, u saradnji sa kojim je ovaj seminar i organizovan.

Dr Isak Adižes osim profesionalnog ima i lično iskustvo kada je reč o transferu porodičnog biznisa jer je Adizes Insistut prepustio sinu. On je objasnio motive za pravovremenu transformaciju, opisao sa kojim se preprekama sučio na tom putu i dao savete svima koji će pre ili kasnije izvesti ovaj vid poslovnog poteza, koji je jedna od potencijalno najopasnijih prepreka na putu malih i porodičnih firmi.

Pročitajte i:  Ginni Rometty napušta IBM

“Razvio sam metodologiju za komercijalne usluge preduzeća, da bismo potom prilagodili strategiju malim porodičnim firmama. Malim firmama cilj nije profit, kao velikim korporacijama, već im je cilj uspeh porodice – uspeh ne samo u poslovanju, već i u življenju, u braku, uspeh na svim poljima,“ istakao je gospodin Adižes.

„Danas se smanjuje uloga muškarca, a žene sve više postaju hraniteljke porodice i to je budućnost civilizacije. Matrijarhalna civilizacija je budućnost, a utiče na brakove, samim tim i na porodice. Deca sve manje slušaju svoje roditelje, i to sve zajedno dovodi do razvoda i negativnih posledica na porodicu kao celinu.“

Dve stvari su bitne kod Adižes metodologije, smatra Isak Adižes – poštovanje i poverenje.

„Poštujemo one od kojih imamo nešto da naučimo, a imamo poverenje u one sa kojima delimo zajednički interes. Sličnost porodice i preduzeća je – brak. U životu, ali i u poslovanju, tražimo nekoga ko će nas dopuniti. Međutim, ta različitost neminovno stvara i konflikte i počinjemo da se ne volimo, te ili ostajemo u braku ili se razvodimo. Ako uspostavimo međusobno poverenje i poštovanje, onda iz konflikta zajedno učimo,“ rekao je Isak Adižes u video obraćanju.

Motivacija za svakog drugačija

Ivan Stanković, vlasnik i osnivač kompanije Communis, je govorio o tome kako prepoznati, zgrabiti i iskoristiti prilike, osvrnuvši se i na aktuelnu situaciju vezanu za korona virus i domaće reakcije na nju.

“Udobnost je neprijatelj dostignuća i zato svaki dan treba nešto novo raditi”, poručio je tom prilikom. “Mora se imati motivacija da bi ustao svaki dan i radio nešto, ali je motivacija za svakoga individualna i različita. Nasleđivanje može imati negativnu stranu – “Ko vas zna, ni pakao mu neće teško pasti.”

Savetovao je prisutne da pogledaju HBO seriju “Naslednici”, koja baš govori o tome kako nasleđivanje može imati svoju negativnu stranu i kako nije sve sjajno i bajno. “Neko ceo život čeka na sreću, ali život nije fer i to treba prihvatiti, ništa ne traje večno. Prilika je sada i ovde i nikad se neće takva ista prilika ponoviti, i zato moramo držati oči širom otvorene.”

Pravni aspekti biznis transfera

Finale poslednjeg bloka je činila prezentacija Milovana Zvijera, advokata i partnera u Four Legal. On je govorio o pravnim aspektima biznis transfera. Reč je o potencijalno ozbiljnoj zamci i prepreci u vođenju porodičnih firmi, posebno manjih firmi koje nisu u stanju da održavaju sopstveno pravno odeljenje.

Govoreno je o pripremi kompanije za biznis transfer. sa naglaskom na transfer u okviru porodice i van okvira porodice. Isto tako, tema je bila prenos udela i prenos imovine, kao i šta posle biznis transfera. Takođe, jedan specifičan slučaj interesantan za porodične firme u prelomnim momentima jeste dokapitalizacija, čime se menja vlasnička struktura, ali i uvećava nivo raspoloživog kapitala.

„Najbolja priprema za biznis transfer je dobra organizacija kompanije i, u najširem smislu, usklađenost poslovanja i pre nego što se o transferu razmišlja,“ rekao je Milovan Zvijer. „Nikada nije rano da osnivači kompanije započnu sa pripremom za biznis transfere.“

Potom je govoreno o osnovnim oblicima biznis transfera u okviru porodice, ugovoru o prenosu udela, raspodeli i ustupanju imovine za života, specifičnostima ugovora i pravnih propisa koji regulišu ta pitanja. Najzad, izlaganje je okončano pričom o porodičnim protokolima – šta su, čemu služe, gde pomažu i koliko su korisni, kada ih treba sastavljati i slično.

Panel o porodičnim firmama i transferu vlasništva

Skup je, u skladu sa BIZIT tradicijom, okončan panelom koji je održan pod sloganom “Šta to ne mora, a bilo bi dobro?”

Učesnici panela su bili dr Mirela Alpeza, vanredni profesor na ekonomskom fakultetu u Osijeku i direktor CEPOR-a, Ivan Stanković, vlasnik i osnivač kompanije Communis, Nikola Bojović, vlasnik III generacija kompanije Unipromet, Svetlane Radenković, direktorke ljudskih resursa i pravnih poslova u kompaniji Enel PS, advokat Milovan ZvijerBojan Žepinić, direktor kancelarije TPA u Srbiji, kao i Boris Vukić iz Adižes instituta.

Facebook komentari:



PC Press Hosting 2020
Tagovi: , , , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.