OpenAI potpisao ugovor decenije s kompanijom Amazon
Kompanija OpenAI je u ponedeljak objavila da je potpisala sedmogodišnji ugovor vredan 38 milijardi dolara sa kompanijom Amazon Web Services (AWS) o korišćenju cloud usluga za pokretanje proizvoda poput ChatGPT-a i Sore. To je prvi veliki ugovor o računarstvu nakon restrukturiranja prošle nedelje, koje je kompaniji dalo veću operativnu i finansijsku nezavisnost od Microsoft-a.
Sporazum omogućava pristup stotinama hiljada Nvidia grafičkih procesora za obuku i pokretanje AI modela. „Razvijanje granične veštačke inteligencije zahteva ogromne i pouzdane računarske resurse,“ izjavio je izvršni direktor Sam Altman. „Naše partnerstvo sa AWS-om jača širi ekosistem računarstva koji će pokretati sledeću eru i učiniti naprednu veštačku inteligenciju dostupnom svima“.
OpenAI će, prema izveštajima, odmah početi da koristi AWS, dok bi svi planirani kapaciteti trebalo da budu operativni do kraja 2026. godine, sa mogućnošću daljeg širenja od 2027. i nadalje. Amazon planira da uvede stotine hiljada čipova, uključujući Nvidia GB200 i GB300 AI akceleratore, u data klastere namenjene pokretanju ChatGPT odgovora, generisanju AI videa i obuci sledeće generacije OpenAI modela.
Čini se da je Volstrit odobrio potez: akcije Amazon-a su u ponedeljak ujutru dostigle rekordnu vrednost, dok su akcije Microsoft-a, dugogodišnjeg partnera i investitora OpenAI-ja, nakratko pale nakon objave vesti.
Nije tajna da pokretanje generativnih AI modela za stotine miliona korisnika zahteva ogromnu količinu računarske snage. Zbog nestašice čipova proteklih godina, pronalaženje tih resursa bilo je izuzetno teško. OpenAI navodno radi na sopstvenom GPU hardveru kako bi ublažio pritisak.
Za sada, međutim, kompanija mora da obezbedi nove izvore Nvidia čipova koji ubrzavaju AI proračune. Altman je ranije izjavio da OpenAI planira da potroši 1,4 biliona dolara na razvoj 30 gigavata računarskih resursa – količine energije dovoljne da napaja oko 25 miliona američkih domova, navodi agencija Rojters.
Altman je takođe rekao da bi želeo da OpenAI jednom nedeljno dodaje po jedan gigavat računarske snage. Ambiciozni plan otežava činjenica da jedan gigavat energije odgovara proizvodnji jedne prosečne nuklearne elektrane, a Rojters navodi da svaka izgradnja trenutno košta više od 40 milijardi dolara.
Ovi planovi daleko prevazilaze kapacitete koje Microsoft može da pruži, zbog čega OpenAI nastoji da stekne veću nezavisnost od svog moćnog korporativnog partnera. Restrukturiranje prošle nedelje udaljilo je kompaniju od njenih neprofitnih korena i ukinulo Microsoft-ovo ekskluzivno pravo prvenstva na pružanje cloud usluga.
Čak i pre tog restrukturiranja, OpenAI je bio primoran da traži dodatne izvore računarske snage: u junu je sklopio ugovor sa Google-om o korišćenju cloud usluga, a u septembru sa Oracle-om – vredan 300 milijardi dolara, na pet godina. Ipak, Microsoft-ov Azure ostaje ključan – OpenAI je prošle nedelje pristao da kupi Azure usluge u vrednosti od 250 milijardi dolara.
Iako ovakvi ugovori, vredni više milijardi dolara, oduševljavaju berzu, situacija u svetu veštačke inteligencije nije bez problema. Rojters navodi da se godišnji prihod OpenAI-ja očekuje na oko 20 milijardi dolara do kraja godine, dok gubici rastu. Ekstremne valuacije AI kompanija, međusobno isprepletene investicije, enormni troškovi (koji premašuju 1 bilion dolara za OpenAI) i sumnje u stvarnu korisnost generativne AI tehnologije pokrenuli su raspravu da li se AI bum pretvara u veliku spekulativnu „mehur“ ekonomiju.
U međuvremenu, Rojters prenosi da OpenAI priprema teren za inicijalnu javnu ponudu (IPO) koja bi mogla da vrednuje kompaniju na čak 1 bilion dolara. Da li je ta procena realna za firmu koja troši novac brže nego što ga zarađuje, ostaje da se vidi.