Optički mediji: Kameni Blu‑ray diskovi

Optički mediji polako padaju u zaborav, ali i na tom polju ima noviteta. Testirali smo Pioneer BDR‑XS07UHD, uređaj koji snima 100 GB podataka na „kameni“ M‑DISC, tako da snimak traje neverovatnih 1000 godina. Za test je bio potreban Nero 2021 kao i PowerDVD 21, pa smo probali i njih.

PCPress.rs Image
Pioneer BDR‑XS07UHD, portabl uređaj koji čita i piše sve vrste optičkih diskova

Kako podaci postaju značajniji za naš život i poslovanje, tako i njihovo skladištenje postaje sve veći izazov. Kako čuvate stare podatke? CD‑ovi i DVD‑ovi su premalog kapaciteta, na magnetne trake smo davno zaboravili, dakle možda da ih snimite na neki eksterni hard‑disk i čuvate ga u fioci ili sefu? Ako zanemarimo problem kupovine hard‑diskova kojih trenutno nema ni za lek, metod nije baš tako siguran kao što deluje – disk ima mehaničke delove koji, kada dugo ne rade, itekako umeju da „zaribaju“. A i naboj na magnetnim pločama ne traje večito.

Postoji i mogućnost da podatke držite na računaru koji koristite, uz backup u cloud, pod uslovom da za to imate dovoljno prostora. I sam u priličnoj meri primenjujem taj metod, ali me je on nedavno izneverio. Davne 1993. sam, za neke partnere u Nemačkoj, pravio softver u Clipper‑u za izdavanje karata za auto‑vozove. Posao je uspešno završen, a program se očito koristi i dan‑danas, pošto su mi prošle godine zatražili neke male izmene. Source je sve vreme bio na mom disku, ali kada sam probao da ga prevedem, pokazalo se da u jednom od .PRG fajlova umesto teksta stoji gomila „hijeroglifa“. Taj fajl je u proteklih tridesetak godina ko zna koliko puta kopiran sa računara na računar i jednom je negde nešto „štucnulo“, pa je sektor na hard‑disku pogrešno prekopiran ili oštećen, a onda se taj pogrešan fajl dalje kopirao i umnožavao. Da nisam uspeo da pronađem originalni fajl u nekom prastarom backup‑u na CD‑u, bio bih u neprijatnoj situaciji.

CD trajniji od CD‑a

U mom slučaju se pokazalo da je CD snimljen 1996. godine i danas čitljiv, ali generalno ne postoji veliko poverenje u dugotrajnosti ovog medija. Fabrički proizvedeni CD/DVD diskovi, recimo muzički, kao i diskovi koji su svojevremeno pratili naš časopis, su prilično dugotrajni, tipa 50‑100 godina, ali diskovi na koje sami snimate podatke (CD‑R, DVD‑R) traju kraće, možda između 20 i 50 godina. BD‑R diskovi traju još kraće, reda 5‑10 godina, dok na DVD‑RW (rewritable) i DVD+R DL (dual layer) diskove vreme najviše deluje, pa propadaju posle nekoliko godina. Naravno, sve su to neke procene i statistički podaci, koji se ne moraju odnositi na neki konkretan disk. Na tržištu su diskovi raznih proizvođača, raznih cena i kvaliteta, a njihovo ozbiljnije testiranje u kućnoj radinosti nije moguće. Ostaje da se podaci snime na nekoliko DVD‑ova raznih brendova i da se oni čuvaju na raznim mestima, u nadi da će barem jedan od njih biti čitljiv u budućnosti.

Pošto se američka vojska zainteresovala za M‑DISC, izvršeni su složeni testovi (ISO/IEC 16963) i potvrđeno da su informacije sigurne na rok od nekoliko stotina godina. Autori kažu – svih 1000 godina

Pre desetak godina firma Millenniata, koju su osnovala dva profesora sa Brigham Young univerziteta iz države Utah (USA), predložila je novo rešenje, posebni sloj od neorganske materije nalik na kamen, koja vremenom praktično ne propada. Pošto se američka vojska veoma interesovala za ovo rešenje nazvano Millennial Disc ili M‑DISC, izvršeni su detaljni i tehnički veoma složeni testovi (ISO/IEC 16963) i potvrđeno je da su informacije upisane na ove diskove sigurne na rok od nekoliko stotina godina. Tvorci tvrde da će disk sačuvati podatke 1000 godina… i više.

Firma Millenniata je krajem 2016. bankrotirala, ali su patenti prešli na drugu firmu, koja je iznela M‑DISC tehnologiju na šire tržište, tako da se danas ovakvi diskovi nalaze u ponudi svih značajnijih proizvođača optičkih medijuma. Ima ih u raznim kapacitetima: najčešći su 4.7 GB DVD‑R, kao i Blu‑ray diskovi kapaciteta 25, 50 i 100 GB (BD‑XL). Pominju se i diskovi od 128 GB, ali ih još nema u prodaji. Što je najlepše, diskovi mogu da se čitaju i pišu na bilo kom modernijem Blu‑ray / DVD uređaju; u početku je bilo nekih problema, ali se prošle godine tehnologija stabilizovala i sve lepo funkcioniše. Ili barem tako kažu – morali smo i sami da probamo.

Pisač i diskovi

Pioneer BDR‑XS07UHD je eksterni Blu‑ray pisač koji se povezuje na USB 3 port PC ili Macintosh računara. Nismo ga našli na domaćem tržištu, pa smo morali da ga kupimo na Amazon.com‑u, gde košta 220 dolara (plus transport). Na sajtu piše da se uz njega dobija „1 Pack Verbatim MDISC Blu‑ray 100GB BDXL“, što smo naivno protumačili kao pakovanje M‑DISC‑ova; ispostavilo se da uz uređaj stiže samo jedan M‑DISC, doduše upakovan.

Srećom, diskove nismo morali da naručujemo iz inostranstva – uz malo guglanja našli smo ih u Virtikomu (Niš). Klasični Blu‑ray disk od 25 GB košta oko 90 dinara, dvoslojni Blu‑ray disk od 50 GB košta oko 500 dinara, četvoroslojni (100 GB) disk košta oko 1000 dinara dok M‑DISC od 100 GB košta oko 2000 dinara (sve cene su sa PDV‑om). Pa slobodno kombinujte – cena po gigabajtu je slična, a vi treba da odlučite da li vam je potrebna klasična ili „kamena“ pouzdanost.

PCPress.rs Image
M‑DISC: 25 gigabajta za 1000 godina

Troškovi se tu nisu završili – pokazalo se da naš Nero iz 2010. godine ne može da snima diskove preko 50 GB. Snimanje 100 GB diskova radi iz samog Windows‑a, ali nekako smo navikli na Nero, pa smo pazarili aktuelnu verziju. Nero se svojski trudi da proda Platinum Suite, ali to nije neka sjajna investicija – em dobijate gomilu drugih programa koji vam verovatno ne trebaju, em se ne prodaje trajna licenca nego godišnja; za 12 meseci prestaje pravo na korišćenje programa, pa treba opet platiti. Zato smo kupili samo Nero Burning ROM, koji traje „zauvek“; ako se za deset godina ispostavi da ne može da piše nekakve diskove od 1 TB, kupićemo novu verziju.

Najzad, Pioneer po prirodi stvari može i da čita 100 GB diskove, pa zašto ne bismo probali i reprodukciju nekog 4K Blu‑ray filma? Iz Windows‑a to nije išlo, pa smo morali da kupimo CyberLink PowerDVD 21. Srećom, za sam film nije bilo troškova pošto smo pre par godina, kada je trebalo testirati Xbox One S, kupili 4K verziju filma The Martian.

CyberLink PowerDVD 21

Još od 1997. godine, kada se pojavila prva verzija, PowerDVD je najšire prihvaćeno rešenje za gledanje filmova sa optičkih diskova – nekada su to bili CD‑ovi, posle DVD‑ovi a danas Blu‑ray diskovi raznih formata. Godine 2016. PowerDVD je prvi prošao kroz proceduru sertifikacije od strane BDA (Blu‑ray Disc Association) i dobio licencu za reprodukciju Ultra HD Blu‑ray diskova (4K filmovi), kroz BD‑ROM 4.0 PC Application Software License process. Tada je objavljena verzija 17, koju smo prikazali maja 2017, u PC#243.

Osim reprodukcije filma sa DVD ili Blu‑ray diska, o čemu je posle svih ovih godina teško reći išta novo, PowerDVD obezbeđuje objedinjeno iskustvo na svim vašim uređajima. Filmove i fotografije više ne morate da gledate samo na ekranu kompjutera, televizora koji ste povezali kao eksterni monitor, Apple TV ili Amazon Fire TV uređaja – sinhronizujući podatke sa CyberLink Cloud‑om, sadržaje možete da gledate i na mobilnim uređajima, kao i na svoj drugoj opremi koja vam pripada. Možete čak pauzirati film na jednom uređaju i nastaviti da ga gledate na drugom, a postoji i mogućnost da neke sadržaje delite sa rodbinom i prijateljima, tako što ćete generisati link na CyberLink Cloud koji ćete onda proslediti e‑mail‑om ili nekim messenger‑om. U osnovnu cenu programa uključeno je 100 GB prostora u cloud‑u.

PCPress.rs Image

Zanimljiv je i VR mod koji podržava HTC Vive, Oculus Rift i druge popularne uređaje. Omogućena je reprodukcija „360 stepeni“ videa uz podršku za HDR i optimizovanu navigaciju. Kad pomenusmo HDR (high dynamic range), dodajmo da nam je PowerDVD 21 pokazao mnogo lepše boje. „Običan“ (SDR) video obezbeđuje dinamički raspon 64:1 dok HDR video obezbeđuje dinamički raspon 200.000:1 – slika nije baš toliko bolja koliko ove brojke sugerišu, ali se razlika itekako primećuje. A kao „tačka na i“ dolazi i podrška za 8K video, koju nažalost nismo uspeli da isprobamo.

Standardna verzija programa PowerDVD 21 košta $60, a Ultra verzija (koju sadrži sve pomenute cool novitete) $80. Postoji i mogućnost plaćanja godišnje pretplatu od $55, ako želite da uvek imate najnoviju verziju PowerDVD‑a, pa vam takav model licenciranja više odgovara. Sve u svemu, ovo je program koji možda nije potreban svakome, ali za early adopter‑e raznih novih multimedijalnih tehnologija predstavlja pravi dragulj.

M‑DISC može da se čita i piše na bilo kom modernijem Blu‑ray / DVD uređaju

188 minuta kasnije

Kada se sve skupilo na gomilu, testiranje je bilo trivijalno. Pioneer BDR‑XS07UHD se poveže kablom na USB 3 port PC‑ja, ubaci se disk (uređaj koristi slot mehanizam, dakle nema „tacnu“ koja izlazi zajedno sa diskom) pokrene se Nero, izabere format i… upis počinje. Disk kapaciteta 100 GB (bez obzira na to da li je „običan“ ili „kameni“) je snimljen za 188 minuta, dok snimanje 50 GB diska traje svega 42 minuta. Plus još otprilike toliko da verifikujete snimak.

PCPress.rs Image
Snimanje na 100 GB Blu‑ray disk iz programa Nero 2021

Otkud ovolika razlika u brzini? Na 100 gigabajtnim diskovima koji su nam bili na raspolaganju piše da su spremni za upis brzinom 4x, ali je Nero nudio samo 2x. Sam drajv je, prema specifikacijama, spreman za pisanje 128 GB diskova 6x brzinama. Ta brzina je bila moguća na 50 GB medijima, ali ne i na 100 GB diskovima, računajući tu i onaj koji je stigao uz uređaj. Dakle, tri sata za 100 GB, što je zbilja previše. Utešite se mišlju da snimate disk koji će trajati 1000 godina – šta je 3 sata prema milenijumu…

Sa reprodukcijom filmova nije išlo baš glatko. Naš osnovni PC ima Core i7 devete generacije i sasvim pristojnu NVIDIA grafičku karticu Gigabyte GeForce GTX 1070, ali je PowerDVD prijavljivao da postoji neki SGX (Intel Software Guard Extensions) problem; u vremenu koje nam je stajalo na raspolaganju taj problem nismo uspeli da rešimo. Na drugom, nešto slabijem računaru sa AMD procesorom i starijom grafičkom karticom reprodukcija je radila savršeno. Radila je i na Lenovo Carbon X1 laptopu, ali se on prilično grejao tokom reprodukcije i dešavalo se da softver „iz čista mira“ javi Player has switched to SDR. Posle toga se izgube High Dynamic Range boje, koje konkretno u „Marsovcu“ dosta poboljšavaju utisak. Sve u svemu, gledanje 4K filmova sa Blu‑ray diskova baš i nije neka sreća, ali arhiviranje 100 GB na pločicu koja će trajati možda i čitav milenijum zvuči veoma primamljivo. To jest, ako ona zaista toliko traje. Podsetite nas da je testiramo u julu 3021. godine.

Facebook komentari:
SBB

Tagovi: , , ,

Dejan Ristanović

www.dejanristanovic.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.