Pametni gradovi u Srbiji

Uvođenje pametnih tehnologija u organizaciju života u srpskim gradovima teče sporije nego u razvijenim državama, ali prema procenama UN, u poređenju sa zemljama regiona ne stojimo loše. Vodeću ulogu u tome ima nacionalni portal eUprava, a mi smo razgovarali s njenim direktorom o dosadašnjim uspesima i planovima za naredni period. Sagovornici su nam bili i trojica gradonačelnika…

shutterstock_196087262-ConvertedNacionalni portal eUprava osnovan je pre pet godina (nedavno je proslavio rođendan), sa osnovnim ciljem da se smanje redovi, izbegne korupcija i povećaju transparentnost i efikasnost u radu gradskih uprava. Sve je, naravno, počelo u Beogradu, ali se nije tu i završilo: eUprava je od prvog dana podsticala razvoj elektronskih usluga i u drugim gradovima, a pre godinu dana održana je i olimpijada eUprave, posle koje su podeljene nagrade najboljim gradskim i opštinskim elektronskim upravama. Sve u svemu, eUprava danas sarađuje s više desetina gradova i opština u Srbiji.

Da bi korisnicima olakšao snalaženje, portal eUprava nedavno je na svom sajtu objavio Katalog elektronskih usluga grada Beograda, u kojem trenutno ima 156 stavki, tj. usluga koje građani mogu da dobiju elektronskim putem, uz kratko uputstvo. O tom katalogu i projektima koje portal priprema za naredni period, razgovarali smo s direktorom Direkcije za eUpravu Dušanom Stojanovićem.

Dušan Stojanović, direktor Direkcije za eUpravu
Dušan Stojanović, direktor Direkcije za eUpravu

Opišite nam ukratko Katalog elektronskih usluga grada Beograda?

Katalog predstavlja precizno popisan skup svih usluga koje su omogućene Beograđanima preko portala eUprave. Na jednom mestu zainteresovani mogu pronaći bilo koju uslugu koja ih zanima, kao i kratko uputstvo za rad. To nisu sve usluge grada, ali predstavljaju one koje je bilo moguće realizovati u ovom trenutku. U svih 18 sekretarijata izabrano je ukupno 156 usluga, koje su zatim kreirane na portalu.

Šta će biti najveća dobit za građane, a kakva je korist za našu državu?

Za građane svakako najveća dobit jeste ušteda u vremenu koje je potrebno da se dobije određena usluga. Povezivanjem informacionih sistema državnih organa smanjili smo broj potrebnih papira i samim tim ubrzali sistem, uz informatizaciju koja uvek podrazumeva optimizaciju procesa, tako da su sada i sami procesi efikasniji. Na kraju, svako može da pokrene uslugu u trenutku kada mu odgovara, što nas i dovodi do vizije Direkcije za eUpravu: na vašem virtuelnom šalteru uvek ste prvi.

Država dobija zadovoljne građane uz smanjenje mogućnosti korupcije na apsolutnu nulu. Uštede su ogromne u racionalizaciji poslova i ljudi koji ih obavljaju, ali i u osnovnim sredstvima, gde se samo na papiru za štampanje izvoda na godišnjem nivou može uštedeti više od 35 miliona dinara.

Da li je servis projektovan po uzoru na neko inostrano rešenje? Koliko je trajao razvoj i koja firma je bila partner u razvoju servisa?

Servis je projektovan isključivo na osnovu potreba građana za konkretnim uslugama. Rešenje je u potpunosti razvijeno u Srbiji, u saradnji s kompanijom S&T 2011. godine i koristi tehnologiju Microsoft BizTalk. Jedanput razvijena platforma koristi se za potrebe svih organa, jer predstavlja generator kojim upravljaju upravo korisnici. Razvoj je trajao šest meseci, ali isključivo se radilo na procesima koji opisuju ove usluge.

Opišite nam ovo rešenje u tehničkom smislu

Katalog je pokazao snagu sistema koji mi kao država imamo kada je tema eUprava. Portal eUprave predstavlja jedinstvenu tačku kontakta za servise eUprave za građane i privredu, ali i vezu između svih organa državne uprave i lokalne samouprave. Srce sistema predstavlja Jedinstvena magistrala za razmenu podataka (Government Service Bus) između organa, gde svako priprema podatke koji su raspoloživi za ostatak sistema i distribuira ih putem Web servisa. Tako i dalje svaki deo uprave održava svoje podatke ažurnim i dostupnim, a razmena informacija je automatska, u skladu sa zahtevima i potrebama građana i privrede. Jednom ovako pripremljena platforma daje se na korišćenje svim korisnicima unutar sistema javne uprave, koji sami dalje generišu svoje usluge u skladu s poslovnim procesima. Ukoliko konkretan korisnik ima informacioni sistem, povezivanje je automatsko, dok je u drugom slučaju korisnicima dostupan administrativni panel koji vodi računa o pristiglim zahtevima s portala i njihovom administriranju. Direkcija je obučila više od 40 organa državne uprave i gotovo 100 lokalnih samouprava, koje u svakom trenutku vode brigu o svojim servisima na portalu. Sledeći korak je puna informatizacija i automatizacija, tj. povezivanje informacionih sistema lokalnih samouprava na sistem portala, što je već i započeto s nekoliko uprava (Beograd, Gornji Milanovac…).

Pročitajte i:  Automobil koji čita semafore

Koji su naredni projekti eUprave?

Očekuje se da do kraja godine na portalu zažive: Provera i plaćanje poreza na imovinu u svim opštinama u Srbiji, Online priprema i polaganje vozačkih ispita, Provera ko je tražio moje podatke od Ministarstva unutrašnjih poslova i drugi servisi. Dugoročno gledano, započet je razvoj Jedinstvenog registra građana, koji će konačno objediniti identitete svih građana Republike Srbije na mestu.

A kako to izgleda u unutrašnjosti?

Provera funkcionisanja sistema elektronske uprave u drugim gradovima Srbije oduzela bi mnogo vremena – a i nemamo baš toliku mrežu saradnika. Umesto toga, anketirali smo lokalnu vlast, a našoj anketi odazvali su se gradonačelnici Kruševca, Pančeva i Zrenjanina.

Krenimo od Kruševca, gde je na naša pitanja odgovarao gradonačelnik Dragi Nestorović.

Dragi Nestorović, gradonačelnik Kruševca
Dragi Nestorović, gradonačelnik Kruševca

Koliko vaša opština ima stanovnika?

Poslednji popis pokazao je da Opština Kruševac ima oko 145.000 stanovnika.

Da li već koristite neko poslovno rešenje zasnovano na informacionim tehnologijama koje poboljšava funkcionisanje grada?

Već tri godine za grad Kruševac koristimo softver Kontakt centar. To je jedinstveni informacioni centar koji servisira građane u oblasti komunalnih potreba i potreba iz oblasti gradske uprave, zasnovan na savremenim softverskim tehnologijama. Kontakt centar obezbeđuje brže reagovanje i rešavanje zahteva građana, efikasnije korišćenje ljudskih i tehnoloških resursa (smanjenje troškova), poboljšanje interne saradnje u lokalnoj samoupravi i saradnje lokalne samouprave s javnim i komunalnim preduzećima, efikasniju i objektivniju kontrolu i bolju plansku funkciju gradske vlasti, kao i brže i kvalitetnije donošenje odluka gradskog menadžmenta na osnovu tačnih i potpunih podataka dobijenih preko izveštaja iz arhive poziva.

Razlozi za uvođenje Kontakt centra bili su brojni: građani su sporo dobijali informacije uz često „šetanje“ od šaltera do šaltera, nemogućnost građana da zahteve rešavaju na jednom mestu, nemogućnost da ih rešavaju od kuće ili s nekog drugog mesta, loša saradnja među komunalnim preduzećima i gradske uprave u cilju servisiranja potreba građana.

Da li su sredstva planirana za ICT rešenja predviđena kao posebna stavka u budžetu ili su deo budžeta za opšte namene?

Sredstva za ICT rešenja predviđena su kao posebna stavka u budžetu Grada Kruševca već godinama.

Možete li da izdvojite neki evropski grad koji funkcioniše onako kako vi težite da organizujete grad na čijem ste čelu?

Ovo je vrlo kompleksno pitanje, ali ako već moram da odgovorim, to bi bio Stokholm. Imao sam prilike da službeno posetim ovaj grad i da se upoznam sa njihovom ogranizacijom lokalne samouprave. Mislim da je to ono pravo, voleo bih da Kruševac, barem u dogledno vreme, počne da funkcioniše po tom modelu.

Pročitajte i:  Automobil koji čita semafore

Koje savremeno tehnološko rešenje vaši sugrađani mogu da očekuju u bliskoj budućnosti?

Grad Kruševac sprema sredstva za formiranje Situacionog centra, koji bi bio objedinjena platforma za rad lokalne samouprave, svih javnih službi i privrednih subjekata koji rade na teritoriji Kruševca, i na osnovu toga bi se brzim i efikasnim delovanjem unapredio kvalitet života građana i ubrzao njegov rast. Očekujem da ovo zaživi krajem naredne godine.

Iz Kruševca prelazimo u Pančevo, gde na naša pitanja odgovara gradonačelnik Saša Pavlov.

Saša Pavlov, gradonačelnik Pančeva
Saša Pavlov, gradonačelnik Pančeva

Koliko vaša opština ima stanovnika?

Grad Pančevo nalazi se u severnom delu Republike Srbije, u južnom delu AP Vojvodine i predstavlja ekonomski i kulturni centar južnog Banata. Udaljen je 18 km od glavnog grada Srbije Beograda, leži na ušću Tamiša u Dunav i obuhvata površinu od 755 km2, na kojoj prema popisu živi 123.414 stanovnika.

Da li već koristite neko poslovno rešenje zasnovano na informacionim tehnologijama koje poboljšava funkcionisanje grada?

Savremenim tehnološkim rešenjima Grad na više načina radi na unapređenju svog rada, a pre svega u smislu što efikasnijeg rada gradske uprave i javno‑komunalnih službi kako bi usluge bile efikasnije i dostpunije građanima. Među prvim gradovima u Srbiji, u Pančevu su uvedene elektronske sednice Gradskog veća, elektronska obrada skupštinskog materijala, što na godišnjem nivou donosi uštedu od pet miliona dinara, a tu su i pozitivni ekološki efekti zbog drastičnog smanjenja potrošnje papira. Pančevo ima savremeni Gradski uslužni centar sa elektronskim prozivnim sistemom, a centar je prilagođen osobama sa otežanim kretanjem i slepim i slabovidim licima. Važno je reći i da su mesne kancelarije u naseljenim mestima povezane na IS grada, te građani dokumenta dobijaju u svom mestu.

Jedna od najvažnijih primena informacionih tehnologija u našem gradu jeste u oblasti ekologije. Pančevo je, kako bi povećalo kontrolu u oblasti zaštite životne sredine, 2002. godine uvelo sistem za kontinuirano praćenje aerozagađenja. Na četiri tačke u gradu mere se koncentracije zagađujućih materija, podaci se automatski objavljuju na zvaničnoj internet prezentaciji grada Pančeva, a dostupni su 24 h i na monitoru u centru grada, u holu Gradske uprave.

Deset godina kasnije, 2012. pokrenut je sistem 48 sati na nivou grada, koji omogućava građanima da pomoću svih dostupnih kanala komunikacije pošalju zahtev za rešavanje komunalnih problema. Kroz ovaj sistem povezana su sva javna i komunalna preduzeća grada.

Pančevo ima geografski informacioni sistem za koji je planirano da objedini sve komunalne infrastrukturne informacije. Urađen je projekat optičke mreže – prva faza povezivanja javnih preduzeća s planom povezivanja cele teritorije grada i naseljenih mesta. Od 2013. godine u gradu postoje Internet parkovi gde građani imaju besplatan pristup Internetu na tri lokacije, a u planu je širenje. U gradu funkcioniše elektronski sistem naplate parking‑mesta.

Da li su sredstva planirana za ICT rešenja predviđena kao posebna stavka u budžetu ili su deo budžeta za opšte namene?

Sredstva u budžetu za ICT namene planiraju se kao posebna stavka već deset godina.

Pročitajte i:  Automobil koji čita semafore

Možete li da izdvojite neki evropski grad koji funkcioniše onako kako vi težite da organizujete grad na čijem ste čelu?

To bi verovatno bila primena različitih rešenja primerenih za grad kao što je Pančevo, pre svega u domenu energetske efikasnosti, upotrebi obnovljivih izvora energije, objedinjavanju usluga uz pomoć ICT‑a, kao i različita inovativna rešenja u oblasti obrazovanja i transporta.

Koje savremeno tehnološko rešenje vaši sugrađani mogu očekivati u bliskoj budućnosti?

U planu nam je da završimo uvođenje optičke infrastrukture na nivou grada i da zaživi geografski informacioni sistem, kao dobra osnova za Pametan grad. Dakle, dobra infrastruktura, optika i GIS kao baza koja će objediniti sve. Onda se na to nadovezuju i sva druga pojedinačna rešenja. Da bismo to postigli, pored velikih finansijskih sredstava neophodno je kontinuirano usavršavati kadar i raditi na edukaciji građana.

Najzad, stižemo u Zrenjanin, gde je na naša pitanja odgovarao gradonačelnik Čedomir Janjić.

Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina
Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina

Koliko vaša Opština ima stanovnika?

Po podacima popisa iz 2011. godine, grad Zrenjanin, sa 22 naseljena mesta na svojoj teritoriji, ima ukupno 123.362 stanovnika. Trend opadanja stanovništva prisutan je, nažalost, i u našem gradu i jedan od mojih prioriteta, kao i mog tima, jeste zaustavljanje tog trenda. Prvenstveno želimo da zaustavimo odliv mladih u veće gradove, a jedan od uslova je i osavremenjivanje načina funkcionisanja grada primenom novih tehnologija.

Da li već koristite neko poslovno rešenje zasnovano na informacionim tehnologijama koje poboljšava funkcionisanje grada?

Radili smo, radimo i planiramo da Zrenjanin bude moderan, savremen evropski grad, poput npr. Amsterdama, Kopenhagena ili Stokholma. Kako su sredstva koje grad samostalno može da izdvoji za modernizaciju uglavnom ograničena, nastojimo da ove prepreke prevaziđemo koristeći EU fondove, u čemu smo imali dosta uspeha.

Da li su sredstva planirana za ICT rešenja predviđena kao posebna stavka u budžetu ili su deo budžeta za opšte namene?

Realizacijom projekta centra Uspostavljanje GIS (Geografski informacioni sistem) u Zrenjaninu, u okviru programa EU EXCHANGE 3, Zrenjanin je postao ključno mesto za razvoj GIS‑a, putem koga je dostupan veliki broj informacija kako institucijama, tako i sugrađanima. U narednom periodu planiramo osnivanje regionalnog GIS centra u Banatu.

Možete li da izdvojite neki evropski grad koji funkcioniše onako kako vi težite da organizujete grad na čijem ste čelu?

U oblasti medija obezbedili smo digitalnu opremu iz EU fondova, a pripremaju se i projekti za novi IPA program 2014‑2020. Komunikacija s građanima uspostavljena je u okviru funkcionalnih elektronskih servisa koji omogućavaju izdavanje dokumenta, prijavljivanje i rešavanje problema putem Interneta. Posebno bih istakao Sistem 48 putem koga naši sugrađani dobijaju odgovore i rešenja za komunalne probleme u roku od 48 sati.

Koje savremeno tehnološko rešenje vaši sugrađani mogu očekivati u bliskoj budućnosti?

Veliki projekat i očekivanja svakako su u uštedi energije putem moderne LED javne rasvete, uz korišćenje video‑nadzora i softvera koji omogućuje ova tehnologija kao preduslov umrežavanja sa ostalim sistemima. Razvoj grada Zrenjanina kao Pametnog grada planiramo i sprovodimo u saradnji s naučnim i obrazovnim institucijama, privredom i republičkim institucijama. Očekujemo da će kvalitetna mreža partnera pri realizaciji biti proporcionalna uspehu informacionih sistema koji naš grad čine uspešnijim i boljim mestom za život.

Bojan Stanojević

(Objavljeno u Časopisu PC#225)

Facebook komentari:
Tagovi: , , , , ,