Perseverance: Dugo putovanje na Mars

Još od prastarih vremena Mars je privlačio pažnju posmatrača, a njegova crvenkasta boja tumačila se kao nešto zloslutno, te je postao vesnik krvi i ratova. U Mesopotamiji je upravo zbog toga nosio ime Nergal, po bogu smrti i kuge, za Indijce je bio vatra nebeska, a Stari Grci zvali su ga Ares po svom bogu rata. Njegov dvojnik je kod Starih Rimljana bio Mars, te se to ime za Crvenu planetu održalo do danas.

PCPress.rs Image

Aspiracije ka Marsu

Od šezdesetih godina prošlog veka čovečanstvo je ka Marsu poslalo više od pedeset misija. Prvi pokušaji da se dopre do ove planete dogodili su se u sam osvit kosmičkih istraživanja. Samo tri godine nakon lansiranja satelita Sputnjik, sovjetski kosmički program je počeo da gleda ka Crvenoj planeti. Sovjetski Savez je nekoliko puta pokušao da dosegne Mars, a uskoro su mu se pridružile i Sjedinjene Američke Države sa letelicom Mariner 3, koja je poletela u novembru 1964. Sovjetske letelice do Marsa nikada nisu stigle, pa je prva u tome uspela američka Mariner 4, koja je pored Marsa proletela 14. jula 1965, nakon čega je na Zemlju poslala 21 fotografiju. Letelice Mariner 6 i 7 su na isti zadatak krenule 1969, te su takođe stigle do cilja i na rodnu planetu poslale još fotografija. Zanimljivo je da su se prva preletanja dogodila iznad oblasti Marsa koje su bogate kraterima, pa se dugo verovalo da planeta liči na Mesec.

Pročitajte i:  Ganymede: Vesti s Jupiterovog meseca

PCPress.rs Image

Slika Marsa promenila se tek sa američkom letilicom Mariner 9, koja je do planete stigla 1971, u vreme peščanih oluja. Mariner 9 je oko planete kružio godinu dana, a za to vreme je na Zemlju poslao 7.239 fotografija. Prva proširena ekspedicija koja je krenula put Marsa lansirana je 1975. godine, zahvaljujući agenciji NASA. Sastojala se od dve letilice – Viking 1 i Viking 2, koje su do planete stigle 1976. Obe letilice su potrajale nekoliko godina i za to vreme su na Zemlju poslale velike količine podataka, utvrdivši da je sastav tla skoro identičan sastavu nekih meteorita koji su pronađeni na Zemlji, pa se pretpostavilo da verovatno potiču sa ove planete.

PCPress.rs Image

Devedesete godine donele su određeno ubrzanje, posebno kada su u julu 1997. do planete stigli Pathfinder lander i Sojourner rover. Lander je prvi iskoristio vazdušne jastuke koji su ublažili sletanje, dok je Sojourner prvi rover koji je dobio priliku da se provoza Crvenom planetom. Očekivalo se da će rover potrajati samo nedelju dana, ali je izdržao do septembra 1997, kada je kontakt izgubljen.

Pročitajte i:  Mars helikopter: Deseti uspešan let

Moderne ekspedicije

Dvehiljadite su označile početak renesanse ekspedicija na Mars, posebno nakon što su ojačale teorije da je na ovoj planeti nekada bilo vode. NASA letilica Mars Odyssey lansirana je već 2001, a roveri Spirit i Opportunity su do Marsa stigli 2004, te su konačno potvrdili da je na planeti u prastara vremena bilo tekuće vode. Moćni Curiosity rover se na planetu spustio u avgustu 2012, a zaslužan je za pronalaženje metana na površini, te organskih jedinjenja koja su poslužila kao još jedan povod za spekulacije o postojanju života na Marsu.

PCPress.rs Image

Curiosity dizajn inspirisao je novi, još moćniji rover po imenu Perseverance, koji je put Marsa krenuo u julu 2020, da bi se na njegovu površinu spustio 18. februara 2021. Mnogi su bili zabrinuti, budući da je sletanje opisivano kao „sedam minuta užasa“. Rover veličine prosečnog automobila se ipak spustio na susednu planetu, u oblast Jezero kratera, gde mnogi objekti nose imena po toponimima sa naših prostora. Osnovni cilj je potraga za tragovima života. Uz pomoć bušilice, koja je smeštena na vrh robotske ruke, rover bi trebalo da iskopa oko četrdeset uzoraka i spakuje ih u specijalno dizajnirane tube. Očekuje se da materijali na Zemlju stignu početkom 2031. godine.

Pročitajte i:  U dalekom svemiru: Mars helikopter obara rekorde

PCPress.rs Image

Jedan od zanimljivijih instrumenata koji su se našli u sklopu Perseverance rovera je i MOXIE (Mars Oxygen ISRU Experiment), koji je dizajniran da generiše kiseonik iz marsovskog vazduha, koji sadrži 95% ugljen-dioksida. Slična oprema daleko većih razmera bi u budućnosti trebalo da pomogne u teraformiranju Crvene planete, a ovaj momenat bi mogao da označi početak ozbiljnih testiranja.

PCPress.rs Image

Perseverance misija počela je baš onako kako se očekivalo, a rover je na Zemlju već poslao i prve fotografije. Mnogi se nadaju da će čovečanstvo zahvaljujući ovoj misiji još bolje razumeti mogućnost postojanja života na drugim lokacijama u kosmosu. Ima li boljeg mesta za to od Marsa, koji je od svih planeta u našem solarnom sistemu najsličniji Zemlji?

Facebook komentari:

Tagovi: , ,