Pretnja ili obećanje: Nova era društvenih mreža

Sve je više eksperata koji tvrde da se bliži sledeća faza kada su društvene mreže u pitanju. Biće drugačija, a postavlja se pitanje da li je čovečanstvo spremno za to?

Da bismo razumeli šta je sledeće, potrebno je da shvatimo kako smo došli dovde. Kao važna prekretnica se pominje 2016. godina, trenutak kada je TikTok predstavio „zlatni standard za algoritme“, a preko FYP (For You Page). Twitter (danas X), Facebook i Instagram su požurili da primene slične formule. Vrlo brzo su beskrajni nizovi predloženog sadržaja postali norma.

Prijatelji su dakle prestali da budu centralna tačka naših socijalnih platformi. Stručnjaci istoriju društvenih mreža već deče na „pre i posle FYP (For You Page)“, a neki idu toliko daleko da tvrde da su ti specijalni algoritmi otvorili Pandorinu kutiju kada su sa hronološkog prikazivanja postova onih koje pratimo prešli na prikazivanje sadržaja ljudi koje uopšte ne poznajemo.

Mnogi kažu da im nedostaje vreme kad su na društvenim mrežama dobijali poruke da su pregledali sve postove u feed-u („You are all caught up“, pisalo je na Facebook-u). U post-FYP periodu je to praktično nemoguće, budući da je količina sadržaja skoro pa neograničena.

Šta je onda sledeća faza? Eksperti kažu da su korisnici sve više svesni negativnih efekata beskrajnog skrolovanja, pa traže stroža pravila i regulative, takoreći traže da se poštuju lične granice. To je akt otpora koji je začet u frustraciji – mozgovi su umorni od enormnih količina sadržaja, a od kada se u sve umešao i AI, situacija je još kompleksnija.

Sve je više onih koji žele da se vrate korenima – pravim zajednicama, pa biraju platforme koje podržavaju privatne grupe, na primer Slack i Discord. To ukazuje da je mnogo onih koji traže povezanost koju nude društvene mreže, ali bez stvaranja zavisnosti.

Pored svega ovoga mnoge platforme su i sve nestabilnije – više je kreatora sadržaja, preduzimača i vlasnika biznisa nego ikada pre. Njihova egzistencija zavisi od sposobnosti i mogućnosti da dođu do pratilaca, a zato što je to sve teže alternative postaju sve popularnije.

Kada su procene za to šta će se dogoditi do kraja 2025. godine u pitanju, ističe se da je neizvesna sudbina TikTok-a prilično prodrmala celu industriju. U anketi koju je sproveo Fohr može da se vidi da sve više (67% ispitanika) TikTok korisnika vidi Instagram kao sledeću najbolju platformu za sakupljanje pratilaca, a posle nje YouTube (kao da se vraćamo unazad). U anketi je ipak utvrđeno i to da je privlačenje pratilaca na ovim platformama teže.

Većina se slaže da je javni feed dosadio svima, pa da mnogi lagano migriraju ka privatnim grupama na mestima kao što su Facebook Groups, Keek Flex Groups, Discord i Slack. Više od dve trećine korisnika interneta već učestvuje u ovakvim zatvorenim zajednicama, a istraživanja ukazuju da su mnogi spremni da budu verniji nekom brendu ako nudi takav online prostor.

Pravila se definitivno menjaju, a stručnjaci kažu da uspeh leži u balansiranju između kreiranja sadržaja s kojima korisnici mogu emotivno da se povežu, građenja veza koje traju i pronalaženja načina da se korisnici osećaju cenjenim i viđenim. To važi za posao, kada je privatni život u pitanju ciljevi su slični, a pre svega bi trebalo skratiti vreme koje provodimo u beskrajnom i bezumnom skrolovaju.