Problem obrazovanja u “postkorona” svetu

Pandemija COVID-19 otkrila je ranjivosti, ali takođe je i izrodila izuzetnu ljudsku snalažljivost i potencijal. Danas donete odluke imaće dugoročne posledice na budućnost obrazovanja. Izbori se moraju zasnivati na humanističkoj viziji obrazovanja i razvoja i ljudskim pravima. Gde potražiti rešenje i kako se izboriti sa problemima sadašnjice?

U nedavno objavljenom tekstu Lazar Džamić piše, “Nećemo se izboriti s problemima sadašnjice (i u njoj sadržane budućnosti) ako ne postanemo pismeni na nove načine. Sam pojam ‘pismenosti’ je više nego zreo za promenu. Funkcionalna tipografska pismenost – čitanje i pisanje – sada su samo najbazičniji tehnički uslov za funkcionisanje u modernom svetu, ali daleko od dovoljnog.”

Svima je jasno da je obrazovani sistem spreman za reviziju i modernizaciju, ali koje nove pismenosti su nam sada neophodne, koja je matrica novog obrazovanja? Prema mišljenju Lazara Džamića koje je detaljno izneo u svom tekstu “Šest pismenosti za ‘postkorona’ ​svet”, novih šest pismenosti su:

1. Arhetipska/narativna pismenost
2. Impulsna pismenost
3. Pismenost pažnje/algoritamska pismenost
4. Timska pismenost
5. Statistička pismenost
6. Kreativna pismenost

Detaljnije o ovoj temi i ceo tekst Lazara Džamića možete pročitati na ovom linku.