Progresivne web aplikacije: Office (i drugo) za dž

Nedavno je na Microsoft Store‑u objavljen Office app za Windows 10. Mnogi su je nazvali besplatnim Office‑om, ali je ona zapravo uvod u velike promene nazvane Progressive Web Applications (PWA).

Office PWA aplikacije zamenjuje office.com sajt i u njoj se centralizovano čuvaju nedavno otvarana dokumenta iz Office aplikacija, kao i prečice ka svim instaliranim programima iz ovog paketa. Office app je ujedno prečica ka online Office aplikacijama, kao i dokumentima koji se nalaze na OneDrive‑u i kompanijskom SharePoint‑u.

Nije samo funkcionalnost ove aplikacije razlog zašto je pominjemo – radi se o Progressive Web Application (PWA) programu. To je Web aplikacija koja je sposobna da radi i kada je računar offline, a ponaša se kao da je u pitanju standardna Windows aplikacija. PWA je podržan u Windows‑u 10 od verzije 1803 (od aprilskog update‑a za 2018. godinu) i predstavlja interesantan način angažovanja korisnika da duže ostanu na sajtu.

Kako su se razvijale

Još od 2005. godine, tehnologije koje se zasnivaju na Web‑u krenule su da se menjaju iz statičnih u dinamične. Aplikacije su pokretane na serverskoj (PHP, ASP.NET) ili na klijentskoj strani (Ajax), a u prvi plan izbio je takozvani responsive dizajn koji se prilagođavao svakoj rezoluciji ekrana.

Iako su takve Web aplikacije bile daleko prilagodljivije korisnicima od statičkih Web stranica, i dalje su po korisničkom iskustvu bile daleko iza aplikacija koje su pravljene za konkretan operativni sistem. Takve native aplikacije obezbeđivale su bolje korisničko iskustvo i bile su mnogo agilnije u radu od onih koje su se pokretale u browser‑ima. Glavni razlog za to je što su takve aplikacije imale direktan pristup hardveru i komunikacija između njih obavljala se brže i bez „posrednika“.

Sredinom 2010. godine, razvojem HTML5, CSS3 i JavaScript-a, Web aplikacije koje su zasnovane na pomenutim standardima mogle su, kada su bile pokretane na moćnim procesorima, da budu upotrebljive alternative programima namenski pisanim za određeni operativni sistem.

U februaru 2015. dizajner Francis Beriman i jedan od inženjera koji je radio na Google Chrome‑u, Alex Russel, osmislili su izraz Progressive Web Apps kako bi opisali aplikacije koje podržavaju nove funkcionalnosti implementirane u moderne browser‑e. Oni su naveli spisak karakteristika koje PWA aplikacija mora da zadovolji.

Progressive Web Apps su sajtovi koji su uzeli prave vitamine

Aplikacija treba da radi svuda, bez obzira na browser koji korisnik upotrebljava; da bude responzivna i da se prilagođava svakoj veličini ekrana i svakom tipu uređaja; da bude nezavisna od konekcije, odnosno da radi i u offline režimu; da izgleda kao da je pravljena za operativne sisteme, a ne kao Web stranica; s obzirom na to da su suštinski ovo ipak Web aplikacije, moraju da se automatski ažuriraju; neophodno je da budu bezbedne i da rade kroz HTTPS protokol kako bi se obezbedio maksimalan stepen sigurnosti u radu; da budu „pretražive“, odnosno da se prilikom pretrage identifikuju kao aplikacije; da budu instalabilne, kao i klasične aplikacije i konačno, da se lako preuzimaju i da ne zahtevaju kompleksnu instalaciju i podešavanje.

Pročitajte i:  Microsoft i BMW zajednički pokreću IoT otvorenu industrijsku platformu

Šta su PWA?

Kako je rekao Alex Russel: „Progressive Web Apps su samo sajtovi koji su uzeli prave vitamine“. Drugim rečima, progresivne Web aplikacije su proširenje postojeće Web tehnologije, odnosno sajtovi koji izgledaju i koriste se kao da su aplikacije. PWA ne predstavlja novi framework ili novu tehnologiju. To je samo set najboljih praksi koje obezbeđuju da Web aplikacija funkcioniše i izgleda slično kao bilo koja desktop ili mobilna aplikacija. A iskustvo koje korisnik ima isto je kao da radi na standardnoj aplikaciji i jednostavno ne postoji način da on utvrdi da li je to PWA ili klasičan program.

Aplikacije ne zahtevaju posebne instalere, već mogu da se objavljuju kao bilo koja druga Web stranica. Iako rade u bilo kom browser‑u, neke od naprednih funkcija direktno zavise od podrške browser‑a. Na primer, to su funkcije koje ih „pretvaraju“ u samostalne aplikacije nezavisne od Internet konekcije, instaliranje na lokalne desktop‑e i slične stvari… Pomenute funkcionalnosti dostupne su od aprila 2018. godine kroz Edge, Chrome, Firefox i Safari, a verujemo da će im se i ostali browser‑i pridružiti u bliskoj budućnosti.

Zašto PWA?

Pre nego što objasnimo, moramo da vidimo i razumemo kakve izazove pred sobom imaju klasične i Web aplikacije. Brzina Internet konekcije jedan je od ograničavajućih faktora, jer oko 60 odsto svetske populacije još uvek koristi 2G Internet. Drugi ograničavajući faktor je brzina učitavanja stranice (što je u neku ruku povezano s dostupnom brzinom Interneta). I treći važan faktor je korisničko iskustvo. Ljudi i dalje preferiraju korišćenje klasičnih aplikacija, ali statistika pokazuje da Web aplikacije prosečno dostižu tri puta veći reach od njih. Takođe, korisnici klasičnih aplikacija nisu dovoljno angažovani – 80 odsto svog vremena oni potroše koristeći samo tri aplikacije.

PWA se star­tu­ju go­to­vo tre­nu­tno, bez ob­zi­ra na sta­nje mreže

PWA rešava sve te probleme. Takve aplikacije konstantno obezbeđuju brz rad, od trenutka kada ih korisnik preuzme, pa do svake interakcije u njima. U potpunosti se ponašaju kao klasične aplikacije, što znači da rade i kada ne postoji aktivna Internet konekcija.

Pročitajte i:  MS Windows Calculator je postao open-source

Jedna od osnovnih PWA karakteristika jeste da se te aplikacije startuju gotovo trenutno, bez obzira na stanje mreže. Računar može da ima lošu Internet konekciju, ili čak da je uopšte nema, ali to neće uticati na PWA aplikaciju. Nezavisnost u odnosu na mrežu postiže se keširanjem materijala koji se koristi u programu. Druga važna karakteristika jeste brzina. Istraživanja pokazuju da 53 odsto korisnika napušta Web stranicu ne dočekavši da se ona prikaže u potpunosti ukoliko taj proces traje duže od tri sekunde. Takođe, korisnici zahtevaju od Web stranica da budu brze i optimizovane, kao i da brzo odgovaraju na svaku komandu. Progresivne Web aplikacije obezbeđuju upravo to – instant pokretanje i praktično trenutnu brzinu odgovora na svaku akciju koju sprovede korisnik. I konačno, ove aplikacije su instalabilne i nalaze se u računaru korisnika. One nude iskustvo rada u punom ekranu, ali i u prozoru i imaju sve karakteristike običnih aplikacija iako su suštinski Web aplikacije.

S poslovne strane, progresivne Web aplikacije namenjene su promovisanju biznisa, treba da povećaju posećenost sajta i dužinu zadržavanja na Web stranici. Takođe, s obzirom na to da mogu da se koriste na različitim platformama, predstavljaju odličnu zamenu za mobilne aplikacije. Pogotovo što u tim slučajevima, kada se koriste na mobilnim telefonima, donose mnogo bolje performanse, brže vreme učitavanja, obezbeđuju bolju komunikaciju s korisnikom i donose bolje korisničko iskustvo, a zahvaljujući keširanju, mogu da smanje količinu prenetih podataka.

Uostalom, to možemo da pokažemo i na konkretnom primeru. Jedan od najpopularnijih e‑commerce sajtova, AliExpress, koji se nalazi u vlasništvu Alibaba Group‑a, konvertovao je svoj mobilni sajt u progresivnu Web aplikaciju. Time je ostvareno povećanje od 104 odsto u pridobijanju novih korisnika, dva puta više pregledanih Web stranica po sesiji, kao i 74 odsto produženje vremena provedeno na sajtu u jednoj sesiji!

Pročitajte i:  Zaposleni u Microsoft-u protiv prodaje HoloLens-a vojsci

Ograničenja

Progresivne Web aplikacije imaju i svoje limite. Pored ograničene podrške kada su browser‑i u pitanju, one ne mogu da komuniciraju sa hardverom koji nije podržan od strane HTML‑a 5. Neki od primera takvih funkcionalnosti jesu GPS ili čitač skenera otiska prsta.

Takve aplikacije takođe mogu da imaju problema s legitimitetom tj. validacijom. S obzirom na to da one ne moraju da se preuzimaju iz prodavnica već i sa sajtova proizvođača, potrebno je da korisnik ima poverenje u tog proizvođača.

Ljudi i dalje preferiraju korišćenje klasičnih aplikacija, ali statistika pokazuje da Web aplikacije prosečno dostižu tri puta veći reach od njih

Još jedno od ograničenja jeste nepostojanje podrške za klasičan login kroz više aplikacija. Klasični programi mogu međusobno da komuniciraju i da autentifikuju pristupne podatke (kao Facebook, Twitter i Google, na primer). Pošto je PWA suštinski Web stranica, nema mogućnost da komunicira s drugim aplikacijama koje su instalirane na uređaju.

Da li je to budućnost softvera?

Iskustvo koje korisnici imaju s progresivnim Web aplikacijama ide u prilog tome. Sve se više i češće koriste, a njihov razvoj košta i do 10 puta manje od mobilnih aplikacija. Ipak, postoji jedna otežavajuća okolnost – još uvek nisu podržane u svim browser‑ima i ne mogu da se u njima implementiraju baš sve funkcionalnosti kao u Web ili klasičnim aplikacijama. Naravno, to ne znači da takva ograničenja neće u budućnosti biti prevaziđena.

Ne možemo da tvrdimo da će PWA „ubiti“ klasične aplikacije, ali interes za ovim pristupom polako ali stabilno raste. To je tehnologija koja je još uvek u povoju i svakako će biti interesantno pratiti kako će se razvijati u budućnosti. Osnova je postavljena, postoji veliki potencijal, a vreme će pokazati da li će on u narednom periodu biti u potpunosti iskorišćen.

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.