Projekat stvaranja biodizela na kom rade i srpski naučnici

Tim srpskih naučnika sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu radi na projektu „pretvaranja“ algi u biodizel, što bi trebalo da snizi cenu ovog energenta na svetskom tržištu za 20%. Kroz trogodišnji NATO program „Nauka za mir i bezbednost“, u saradnji sa britanskim Univerzitetom u Mančesteru i američkim Univerzitetom „Bejlor“ ukupno osam srpskih naučnika, kao i pet iz Velike Britanije i jednog iz SAD-a, pokušaće da preokrenu tok svetske „zelene energije“.

Direktor projekta u Srbiji, Ivan Spasojević, kaže da istraživanje koje je povereno srpskom timu („Radiacioni hormezis u službi povećanja prinosa biomase iz mikroalgi“) NATO finansira sa 400.000 evra, i on počinje sledeće nedelje. Cilj istraživanja je „ugojiti“ alge iz kojih će se zatim izdvajati masti, koje su osnov za dobijanje biodizela čija je trenutna cena na svetskom tržištu između četiri i po i pet dolara po galonu. Izlaganje algi visokom intenzitetu svetlosti, „stresiranju“, kako kaže Spasojević, dovodi do veće proizvodnje masti koje su osnov za stvaranje biogoriva.

Spasojević objašnjava da je biomasa iz mikroalgi jedini održivi izvor za proizvodnju biodizela koji mogu koristiti svi motori sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i da je biodizel trenutno dvostruko skuplji od dizela te da je cilj njegovog tima da se snizi cena tog goriva u svetu.

„Ključna stvar za formiranje cene biodizela od algi su biološki parametri algi, a mi upravo njih pokušavamo da poboljšamo“, objašnjava vođa projekata i kaže da u formiranju cene biogoriva u svetu, uzgoj algi sada čini 70% cene.

Spasojević i napominje da biodizel iz algi može da se „kuva“ na bilo kom mestu, jer je receptura „jednostavna“. Naša zemlja, pojašnjava Spasojević, ima Strategiju primene obnovljivih izvora energije, koja do 2020. godine treba da iznosi 27% od ukupne proizvodnje energije, a ovim projektom, ističe, Institut će ovom cilju značajno doprineti.

„Možete da proizvodite biodizel iz algi bilo gde. Na neobradivim zemljištima, na krovovima zgrada, a sve to povećava energetske kapacitete naše zemlje.“Ali, napominje, krajnji globalni cilj je da se izgradnjom bioreaktora u Srbiji, ali i u mnogim zemljama sveta, doprinese čišćenju „arterija“ planete.

Izvor: RTS