Prošlost i budućnost… Istražimo ih zajedno
Verovali ili ne, PC je stigao do 30. rođendana. Kakve su to decenije bile! Doživeli smo Internet, mobilnu telefoniju, pametne telefone, cloud, društvene mreže, AI… PC je bio vaš vodič kroz vreme ispunjeno inovacijama, izazovima i otkrićima, od dana kada je računar bio privilegija pa do vremena kada ne možemo da izađemo iz kuće ako ga ne nosimo u džepu. Daleko smo stigli, ali je budućnost pred nama – istražimo je zajedno!
Gde ste bili na današnji dan pre 30 godina? Za razliku od većine, ja dobro znam odgovor na to neobično pitanje: bio sam na Brezovici, na prvoj konferenciji YU INFO, i šunjao sam se po autobuskoj stanici u potrazi za busom čiji je vozač nosio torbu sa tridesetak primeraka prvog broja mog novog časopisa. Bila su tri autobusa iz Beograda i, kako to već ispadne, torba je bila u trećem, iza gomile skija, pancerica i drugog prtljaga. Nisam hteo da je raspakujem u blatu autobuske stanice, odneo sam je u hotel Narcis, duboko uzdahnuo i uzeo u ruke PC#1.
Prvi utisak? Pa, za početak da kažem da je to bilo siromašno vreme kada su časopisi izgledali bedno – loš papir, nekvalitetna štampa na „raspasovanim“ mašinama, prelom pomoću makaza i lepka… PC je u tom smislu bio kvantni skok, prelomljen na računaru, odštampan na vrhunskom papiru i u dobroj štampariji. Upravo vlasnici te štamparije, Predrag Ristanović i Dragan Janković, koji su mnogo polagali na kvalitet, rekli su da „PC izgleda kako ni jedna novina u Jugoslaviji nije izgledala“. Kada smo sledećeg dana prikazali PC na posebno organizovanoj sesiji simpozijuma, ljudi su bili oduševljeni, pre svega formom, a i sadržaj im se, mislim, sviđao. Torba se ispraznila tako brzo da na kraju nisam imao ni primerak časopisa da ponesem kući. Tako danas nemam prvi primerak PC-ja koji sam uzeo u ruke – ništa od prvog novčića Baje Patka.
Drugima se, dakle, časopis sviđao, a meni? Naravno da mi se sviđao, ali sam bio naviknut na strane kompjuterske časopise koji su imali stotine strana i bili spektakularno prelomljeni, i dalje godinama ispred nas. Želeo sam da PC bude kompletno štampan u boji, da ima više kvalitetnih slika, da ilustracije budu veće, tabele bogatije… Znao sam da smo napravili važan prvi korak, ali da nas čeka još dug put, da bismo bolje izgledali, da bismo bolje pisali, i da bi više ljudi znalo za nas. Ovo poslednje mi je postalo jasno kada je moja mama ponosno otišla do kioska da kupi PC, a prodavac joj je začuđeno rekao da za „časopis Psi“ nikad nije čuo.
Da li sam pomišljao da bi potraga za boljim PC-jem mogla da traje 30 godina? Što da ne – svet vrhunskih tehnologija je toliko kompleksan i toliko se brzo razvija da nećemo nikad biti u manjku sa temama. Znao sam da ćemo morati stalno da se menjamo kako bismo opstali i napredovali. Neke promene su bile prirodne, kao što je prelazak na pun kolor 1998. godine, prelazak na digitalne fotografije 1999. i softver za prelom koji će podržati avangardniji izgled nakon PC#100, ali ko je mogao pretpostaviti da ćemo u sve većoj meri prelaziti sa štampe na online, sa diskova u cloud, sa softvera na servise, sa pisane reči na video emisije, sa saradnika na AI tekstopisce…
Priča o tom veličanstvenom, uzbudljivom putu je osnova monografije „Naših 30 godina“ koja izlazi ovih dana. Monografija je priča o vremenima kada se računari nisu samo koristili, nego i osvajali, razumevali, pa čak i voleli. Posvećujemo je svima koji su sa žarom stvarali i listali stranice PC-ja, učili uz njega i gradili svoje digitalne svetove. Naručite svoj primerak ove luksuzno štampane publikacije na pcpress.rs/pc30, prisetimo se svi zajedno tih uzbudljivih dana i krenimo dalje: 30 i 330 su samo brojevi u beskonačnom nizu koji vodi u budućnost. Tehnologije se menjaju, ali duh istraživanja i strasti prema znanju ostaje isti…
