Robot-pas kao čovekov najbolji prijatelj

Kratki dokumentarni film “A Robotic Dog’s Mortality,” koji The New York Times napravio 2015. godine, prati priču Michiko Sukurai, vlasnice Aibo psa-robota, kojeg je Sony prodavao od 1999. do 2006. godine. Nevolje su počele kada je kompanija 2014. godine objavila da više neće popravljati robotske ljubimce, što je uticalo na sudbine mnogih ljubitelja mehaničkih družbenika.

Nakon toga, vlasnici i njihovi roboti ostali su prepušteni sami sebi, te mnogi nisu bili spremni da se oproste od svojih ljubimaca, budući da su očekivali da će im potrajati duže nego obični psi. Kao što će se kasnije ispostaviti, to nije bio kraj Aibo priče, te je u novembru 2017. iz kompanije stiglo iznenađenje na ovu temu, te je najavljeno da se psi-roboti vraćaju u proizvodne pogone, a sa elementima koje je omogućila moderna robotika – OLED očima, ugrađenim LTE-om, te sistemom za prepoznavanje lica. Tako su vlasnici, činilo se, dobili ljubimca koji im će im duže potrajati, te biti kvalitetnije društvo od prethodnih modela.

Priča Michiko Sukurai nije jedinstvena u svetu robotskih ljubimaca, te naučnici već neko vreme ističu dobrobiti od prisustva kompjuterizovanih družbenika, pa studije ukazuju da su korisni u borbi protiv usamljenosti, naročito među starijom populacijom, u motivisanju učenika koji se nalaze u izolovanim zajednicama, te da čak utiču i na ublažavanje posledica demencije.

Ipak, i dalje se postavlja pitanje jesu li robotski psi podjednako dobri kao pravi. Čini se da roboti iz prethodnih godina to nisu bili, a 2009. godine sprovedena je studija u kojoj su praćene reakcije dece prilikom susreta sa Aibo, te pravim psima. Tom prilikom se došlo do zaključka da su ispitanici više pažnje obraćali na prave pse, te imali kompleksnije reakcije. To nije bilo iznenađenje, budući da su Aibo jedinice u to vreme bile prilično jednostavne, pa su i najnapredniji modeli bili ograničeni na 128mb memorije, što im nije davalo puno prostora za složeno ponašanje. Robotika je od tada prevalila dugačak put, te evoluira još brže, a zahvaljujući napretku na polju veštačke inteligencije, mašinskog učenja i mikroprocesorske tehnologije.

Tako bi u budućnosti mehanički ljubimci mogli da postanu još napredniji, pa je neophodno da stručnjaci izdvoje elemente zbog kojih ljudi vole obične pse, te dešifruju osnovnu biologiju odnosa koji traje bar devet hiljada godina. Radi se o tome da vlasnici prave pse, te druge ljubimce, vole zbog njihovog ponašanja, te nepredvidivosti, pa bi naučnici sve ove elemente mogli da uključe u robotske pse budućnosti, te učine da simuliraju ponašanje živih ljubimaca, iako se pretpostavlja da bi žvakanje obuće, te grebanje nameštaja mogli da budu izuzeti iz ovog paketa.

Izvor: Futurism