Rukopisi prve “kompjuterske štreberke” prodati za 125 hiljada dolara
Ako kompjuterskog programera zamišljate kao muškarca, postoji dobar razlog za to: istina je. Mnoge velike kompanije redovno objavljuju podatke koji govore o razmeri između polova među zaposlenima, pa je tako Google u junu 2017. godine obznanio da 75% direktora u kompaniji čine muškarci, samo 20% zaposlenih u tehnološkim sektorima su žene, dok ih u netehnološkim ima 48%.
Pre samo nekoliko decenija žene su bile pioniri kompjuterskog programiranja, ali je to deo istorije koji se lako zaboravlja. Upitani ko su bili prvi programeri, mladi uglavnom ne znaju odgovor.
Jedna od pionirki na ovom polju – Ada Lovelace, poznata i kao grofica Lovelace, rođena je 1815. godine. Pričom o njenom rođenju počinje knjiga Waltera Isaacsona ‘The Innovators: How a Group of Hackers, Geniuses and Geeks Created the Digital Revolution’.
“Ada Lovelace je bila ćerka Lorda Bajrona, pa njena majka, gospođa Bajron, nije želela da i ona postane romantična pesnikinja poput svog oca,” piše Isaacson. Tako je gospođa Bajron dala da se njena ćerka podučava matematici, kao da je to bio nekakav protivotrov od pesništva. Lovelace je ipak pronašla poeziju u matematici. U sedamnaestoj godini ušla je u londonski salon i upoznala Charlesa Babbaga. On ju je upoznao sa planovima za izradu mašine za koju je verovao da bi mogla da rešava komplikovane matematičke zadatke. Tražio je od nje da piše o njegovom radu za jedan naučni magazin. U svom članku Ada je razradila viziju o ovoj mašini i otišla dalje od izračunavanja matematičkih zadataka. Napisala je kako bi taj kompjuter mogao da obavlja sve logičke radnje, da prikazuje reči, slike, muziku, ne samo brojeve, te dalje objasnila kako se priprema informacija, a zatim šalje na obradu, pa je čak dala i primer preko programiranja složene sekvence Bernoulijevih brojeva. Ipak, ova mašina nije nikada napravljena, ali su dizajn i Adine beleške iskoristili oni koji su napravili prvi kompjuter jedan vek kasnije. Žena koje će programirati jedan od najranijih elektronskih kompjutera, neće znati ništa o Adi.
Skoro 200 godina kasnije rukopisi Ade Lovelace prodati su nedavno na jednoj aukciji, a za 125 hiljada dolara. Naime, radi se o prvom izdanju, te jednom od šest preostalih primeraka knjige koja sadrži prevod naučnog rada italijanskog matematičara Luigija Menabrea, koji je napravila upravo Lovelace, a koji se bavi planovima za “Analytical Engine” mašinu. Rukopisi sadrže i komentare koji potiču direktno od ove zapostavljene naučnice, te pomenute obračune koji su u vezi sa Bernulijevim brojevima, a koji se smatraju prvim kompjuterskim programom.
Rukopise je kupio anonimni kupac, a na prvoj strani stoji obaveštenje da prevodi sadrže i komentare prevodioca koji se potpisao sa “Lady Lovelace.”
Izvor: Engadget
