Sasvim običan dan u „kadrovskoj”

Kadrovska.rs je Web aplikacija za automatsku izradu kadrovskih dokumenata i administraciju podataka zaposlenih. Namenjena je firmama koje žele da unaprede rad svoje kadrovske službe i knjigovodstvenim agencijama koje za svoje klijente izrađuju kadrovsku dokumentaciju.

Ovo su naše zvanične teze, ali šta je stvarno kadrovska.rs? Da bismo vam približili suštinu aplikacije kadrovska.rs, moramo vas nakratko provesti kroz jedan radni dan osobe koja radi na kadrovskim poslovima u nekoj firmi.

09.01 h

Došao sam na posao. Planiram današnji dan – jedan sasvim običan dan. Koleginica Mira je skuvala kafu za mene i nju.

Na stolu u fioci „Otkazi”, primećujem dva papira. Jedan je zahtev koji je podneo Pera da mu prestane radni odnos 24. decembra, a drugi je sporazum o prestanku radnog odnosa koji sam preko vozača poslao Marku iz Leskovca da mi potpiše. Tada kreće prva nervoza jer ukapiram da Marko nije potpisao prijem rešenja o godišnjem odmoru koji je koristio do dana prestanka radnog odnosa.

Zapisujem u svoj rokovnik prvu obavezu za taj dan, da Marku ponovo pošaljem rešenje na potpis.

09.33 h

Gledam u ladicu „Pošta” i vidim da mi se vratila jedna povratnica sa upozorenjem koje smo slali Nikoli. Poštar nije mogao da uruči pismo i na koverti je napisao „preseljen”.

Zapisujem u svoj rokovnik drugu obavezu – proveri s pravnikom šta dalje.

U fioci „Godišnji odmori”, vidim hrpu zahteva za godišnji odmor koje treba da obradim i po proceduri pošaljem direktoru na odobrenje. Letimičnim pogledom utvrđujem da šefovi nisu potpisali u rubrici „Odobrio”.

Zapisujem u svoj rokovnik treću obavezu – da nađem sve šefove i vidim da li su saglasni s periodima korišćenja godišnjih odmora iz zahteva. Mislim se… jedan sasvim običan dan… šta može krenuti po zlu?!

S leve strane stola nalazi mi se gomila ugovora o radu koje treba da produžim, jer ističu sutra. Njih 30. Otvaram program za e-mail-ove. Neprestano osvežavam prijemno sanduče, ali jednostavno nema e-mail-a o tome kome da produžim ugovor, a kome ne.

Zapisujem u svoj rokovnik četvrtu obavezu – proveri kome produžiti ugovor o radu, a kome ne.

10.47 h

Ponovo proveravam e-mail-ove i shvatam, danas je 8. u mesecu, moram do 10. da dostavim karnete obračunskoj službi da bi odradili platu.

Zapisujem sebi i petu obavezu – pozovi sve šefove i traži da dostave karnete.

Znači, pre nego što krenem sa svojim poslom – moram prvo ove (tuđe) obaveze da odradim.

Marko iz Leskovca koji treba da potpiše rešenje o godišnjem odmoru ne javlja se na telefon. OK, zvaću ga kasnije ponovo.

Pravnik mi kaže da nam povratnica za Nikolu nije dobra, jer smo pogrešili adresu. Moramo ponovo da šaljemo. Upisujem u svesku obavezu da ponovo izradim i pošaljem upozorenje.

Zovem šefove. Imamo ih četiri. Dvoje su na poslu, a druga dvojica nisu. Ajde, proveriću bar sa ovima koji su danas na poslu. Odlazim do njih. Onako u žurbi mi kažu da nemaju vremena. Insistiram da odvoje pet minuta. Mrzovoljno pristaju i pre nego što pogledaju zahteve, vade neku svesku u kojoj oni vode evidenciju jer „to što ja vodim nije ništa tačno i samo njihova sveska je tačna”. Krećem redom. Prvi zahtev, zaposleni po imenu Dragan. Gledajući podatke iz sveske počinju da mi objašnjavaju kako je Dragan prošlog meseca koristio tri dana starog odmora, pa je bio na bolovanju koje mu je on vodio kao novi odmor, a onda je jednog dana izašao ranije, pa mu je on tog dana „pisao” kao da je bio na „starom” odmoru. I kreće… dva sata mog vremena odlazi na rasprave sa šefovima i upoređivanja njihovih evidencija s mojim evidencijama i slušanje njihovih pridika kako mi samo nešto „mastiljarimo” i kako je pre 30 godina bio sistem, a kako je ovo danas raspad.

OK, rešio sam bar nešto. Sutra ću i ostale. Vraćam se u kancelariju. Koleginica Mira mi kaže da je zvao Dragan da kaže da je podneo zahtev za korišćenje godišnjeg odmora od 15. decembra, ali da ima neke obaveze na selu pa hoće da pomeri početak od 17. decembra. Dragan… opet moram kod šefa.

Za danas mi je dosta njih, sutra ću to ponovo.

12.07 h

Zovem direktora i tražim sastanak. Odlazim kod direktora sa informacijom o tome da imam 30 zaposlenih kojima ističe ugovor o radu sutra i da sam ja uredno poslao e-mail, ali da o tome nemam nikakvih informacija. Direktor me prekim pogledom gleda i kreće… pa zašto ja njega to pitam, pa da li mi u ovoj firmi imamo neki sistem, pa otkud on zna ko treba da ostane u proizvodnji, pa zašto nisam kontaktirao šefove i direktora proizvodnje… Od silnog vikanja, više ništa nisam čuo. Iskoristio sam prvu pauzu da se izvinim na uznemiravanju i napustim kancelariju.

Izašao sam. Srce mi lupa kao ludo, ali osećam olakšanje – preživeo sam.

Vraćam se u kancelariju i koleginica Mira mi kaže da je poštar dolazio i doneo plavu kovertu. Plava koverta, o ne! Obaveštenje o inspekcijskom nadzoru koji će biti obavljen za dva dana!?

Hitno zovem pravnika i ukazujem na situaciju. Kažem da mi trebaju svi pravilnici i ostala dokumentacija. Razmišljam da li imam nekoga kome nisam produžio ugovor o radu ili da mi neko nije potpisao rešenje za godišnji odmor. Tada shvatam da ću morati danas da dođem do informacije o tome kome se ugovor produžava, jer ako ih inspekcija zatekne a ugovori nisu produženi… Na hodniku srećem Dejana iz finansija. Shvatam, propustio sam da mu produžim ugovor. Upisujem u rokovnik.

Za pola sata idem kod pravnika da vidim šta ćemo i kako ćemo.

U međuvremenu zovem direktora proizvodnje i tražim da mi odgovori na e-mail za radnike, kome da produžim ugovor. On mi drži slovo o tome kako sam neozbiljan i neodgovoran i zašto ga zovem jedan dan pred istek i kako on proizvodi proizvode od kojih mi svi primamo platu i da će on da porazgovara sa direktorom o svemu… Uzalud pokušavam da mu kažem da sam mu još pre sedam dana poslao e-mail… ne sluša me.

Zakazao mi je sastanak za jedan sat.

13.01 h

Odlazim kod pravnika. On od vrata počinje da me ubeđuje kako je poslednji Pravilnik o radu on meni dao još pre dva meseca i kako ne može da ga nađe. Iskreno, ne sećam se, ali me je sada uhvatio nespremnog. OK, pokušaću da nađem.

Ivan iz BZNR će doći popodne da pregleda njegovu dokumentaciju, da vidi da li ima sve potpisano. Zapisujem, oko 14 h zovi Ivana.

Odlazim kod direktora proizvodnje. Poneo sam ugovore koji ističu. Dva i po sata mi je o svakom od njih pričao kako radi, kako ne radi, kome poznaje oca, kome dedu, kako je on vodio firmu sa više hiljada radnika i kako je ovo danas sve bez veze, kako su ljudi neradnici i kako je to vojska sve dovodila u red.

Uspevam da se iščupam nekako. Dobro je. Bar sam ovo rešio. OK, znam kome treba da produžim ugovor, trebaće mi za to kucanje neka tri sata, ali to ću završiti dok dođe inspekcija.

14.01 h

Gledam na sat – 14 h. Čoveče, ja još nisam krenuo da radim moj posao. Pogledam telefon. Četiri propuštena poziva od Ivane, šefice obračunske službe. Zovem je… ona kreće da me prekoreva zašto nisam dostavio karnete, kako ona nema vremena i neće da čeka, kako neće da pusti plate za 300 radnika zbog mene, kako ljudi imaju kredite i zbog mene će imati blokade ili loše kreditne biroe, kako ja nemam pojma koliki je to posao koji treba da uradi, kako u drugim firmama ljudi na njenim poslovima imaju veće plate… Čekam da se umori… Pokušavam da joj kažem da sam e-mail sa zahtevom za dostavu karneta poslao još 1. u mesecu, ali da nisam još uvek ništa dobio. Ona kaže da nju ništa ne interesuje i da moram do kraja radnog vremena da dostavim karnete.

Zovem ponovo direktora proizvodnje… Odlazim kod njega i ponovo kreće priča o tome kako sam neozbiljan i neodgovoran. Više i ne pokušavam da mu objasnim za e-mail. Molim ga da mi pošalje karnete. On mi kaže da ih nije „ukucao u kompjuter” (Excel tabelu), nego da može da mi da u papiru pa da ja unesem. Pada mi mrak na oči. Već u magnovenju prihvatam obavezu i uzimam hrpu nekih škrabotina, a on mi kaže da vidim sa Ivanom ako može da njemu ide plata sutra jer ide za Beograd sutra, pa bi da svrati do Ikee da kupi neki stočić, video da je na popustu.

Marko iz Leskovca je poslao SMS. Otišao sam za Nemačku.

Zaboravio sam da zovem Ivana iz BZNR…

15.33 h

Gledam na sat – 15.30. Gledam u rokovnik…

• Moram za Nikolu da uradim ponovno upozorenje i spremim za slanje.
• Moram da uradim rešenja za godišnji odmor.
• Moram da uradim 30 aneksa.
• Moram da nađem pravilnik o radu.
• Moram da sredim karnete – škrabotine šifrirane nekim simbolima za čije tumačenje mi treba minimum tri dana.

Upravo mi stiže e-mail. Direktor traži izveštaj o utrošenim danima godišnjeg odmora sa spiskom lica koja su na bolovanju.

16.55 h

Sutra je novi dan. Još jedan sasvim običan dan…

Rešenje za probleme

Kadrovska.rs je nastala kao rešenje za ove probleme sa sledećim funkcijama:

• e-mail podsetnici o isteku ugovora o radu,
• automatski sistem podnošenja i odobravanja zahteva za godišnji odmor,
• automatska izrada i dostave rešenja za godišnji odmor putem e-mail-a ili portala,
• automatska izrada aneksa i ponude za produženje ugovora uz mogućnost da se za više zaposlenih istovremeno izrade i aneksi i ponude – na jedan klik
• vođenje karneta s rekapitulacijom sati: šefovi vode karnete – finansije imaju uvid u rekapitulaciju – nema potrebe za „prevođenjem” karneta,
• skladištenje svih dokumenata poslodavca na jednom mestu – svi pravilnici i sve odluke na jednom mestu i uvek dostupni,
• automatska izrada ugovora o radu sa svim prilozima,
• prilagođavanje modela dokumenata potrebama korisnika,
• automatska izrada dokumenata o prestanku radnog odnosa,
• izveštaj o utrošenim danima godišnjeg odmora – na jedan klik,
• izveštaj o tome ko je na bolovanju – na jedan klik.

Više o aplikaciji i paketima možete saznati na kadrovska.rs ili na YouTube kanalu.

Preuzeto sa bloga https://www.kadrovska.rs/jedan-sasvim-obican-dan/