Stari pametni telefoni mogu dobiti novi život kao mali data centri
Istraživači sa Instituta za računarstvo Univerziteta u Tartuu predstavili su inovativan pristup smanjenju elektronskog otpada i unapređenju održivog obrade podataka: pretvaranje starih pametnih telefona u male data centre.
Brz tehnološki napredak brzo čini starije uređaje zastarelim
Svake godine se u svetu proizvede više od 1,2 milijarde pametnih telefona. Proizvodnja elektronskih uređaja ne samo da zahteva mnogo energije, već troši i dragocene prirodne resurse, dok ujedno ispušta značajne količine CO₂ u atmosferu. Istovremeno, uređaji sve brže zastarevaju — korisnici prosečno menjaju telefon na svake 2 do 3 godine, iako su stari telefoni često još uvek funkcionalni. U najboljem slučaju bivaju reciklirani, a u najgorem — završavaju na deponijama.
Najodrživije rešenje bilo bi promeniti ponašanje potrošača i pažljivije razmotriti da li je svaki novi model zaista potreban. Međutim, to je lakše reći nego učiniti. Brz tehnološki napredak brzo čini starije uređaje zastarelim, pa su zato potrebna alternativna rešenja — kao što je produžavanje životnog veka uređaja dodeljivanjem potpuno nove svrhe. Upravo to su testirali istraživači Huber Flores, Ulrich Norbisrath i Zhigang Yin sa Instituta za računarstvo, zajedno sa Perseveranceom Ngoyem sa Tehnološkog instituta i međunarodnim saradnicima. Njihov rad objavljen je u časopisu IEEE Pervasive Computing.
„Inovacija često ne počinje nečim novim, već novim načinom razmišljanja o starom — preoblikovanjem njegove uloge u kreiranju budućnosti“, rekao je Flores, vanredni profesor pervazivnog računarstva.
Kako funkcionišu mini data centri?
Istraživači su pokazali da stari pametni telefoni mogu biti uspešno prenamenjeni u male data centre, sposobne za efikasnu obradu i skladištenje podataka. Takođe su ustanovili da je izgradnja takvog sistema izuzetno jeftina — oko 8 evra po uređaju. Ovi mali centri imaju brojne potencijalne primene. Na primer, u urbanim sredinama, kao što su autobuska stajališta, mogli bi prikupljati podatke o broju putnika u realnom vremenu, što bi pomoglo u optimizaciji javnog prevoza. U prvoj fazi projekta istraživači su uklonili baterije iz telefona i zamenili ih spoljnim napajanjem kako bi smanjili rizik od curenja hemikalija u životnu sredinu. Zatim su povezali četiri telefona, postavili ih u kućišta izrađena 3D štampom i napravili funkcionalan prototip spreman za ponovnu upotrebu, čime su podstakli održivo korišćenje stare elektronike.
Prototip je čak uspešno testiran pod vodom, gde je korišćen za praćenje morskog života — pomagao je u prebrojavanju različitih morskih vrsta. Inače bi za ovakav zadatak bio potreban ronilac koji snima video, pa ga zatim donosi na površinu radi analize. Uz ovaj sistem, ceo proces se obavlja automatski i na licu mesta.
Zaključak: Stari uređaji kao održiva digitalna rešenja
Rezultati ovog istraživanja jasno pokazuju da zastarela tehnologija ne mora završiti kao otpad. Uz minimalna ulaganja, ti uređaji mogu dobiti novu svrhu i doprineti razvoju ekološki prihvatljivijih i održivih digitalnih rešenja.
„Održivost nije samo očuvanje budućnosti — već i preoblikovanje sadašnjosti, gde uređaji iz prošlosti postaju prilike za budućnost“, istakao je Norbisrath, vanredni profesor softverskog inženjerstva.
Izvor: Techxplore