Tehnologija i pandemija promenile navike čitanja
Pandemija i tehnologija su pozitivno uticale na navike čitanja.
Više čitamo?
Istraživanje koje je sproveo Nilsen je pokazalo da su ljudi u poslednje dve godine počeli više da čitaju. Prosečno čitanje pre pandemije je iznosilo devet sati nedeljno a danas iznosi šestnaest sati. Rezultati istraživanja pokazuju da su se ljudi okrenuli čitanju u potrazi za odgovorima na pitanja koja su postavila pandemija, loše političke situacije, strah, povećano zagađenje, briga za porodicu. Odgovore na svoja pitanja počeli su da traže u nauci, veri, književnosti, istoriji, teoriji ekonomije.
Primećena je još jedna značajna promena a to je povećana upotreba e-knjiga. O tome svedoči Amazonov prihod koji se kada je reč o publicistici za odrasle povećao za 22,8 % u poslednjih pet godina. Najviše se prodaju knjige svrstane u kategorije zdravlje, fitnes i dijeta, politika i društvene nauke. IA je zabeležio porast prodaje beletristike za 21,4% u 2020. godini, dok je prodaja publicistike skočila za 38,3%. Najpopularnije su knjige koje govore o istorijskim i političkim biografijama, knjige samopomoći i ličnog razvoja kao i učenje stranih jezika.
Mladi su pokazali tenednciju da se okreću e-knjigama širom sveta. To čine zbog dostupnosti sadržaja. Odnosno mreže im pružaju mogućnost da dođu do naslova koji oni žele. U tom pogledu mladi ne pristaju na cenzuru i usmeravanje sadržaja koji čitaju. U tome se može videti prednost e-knjiga.
Ostaje pitanje koje je postavio Umberto Eko da li će elektronska knjiga pobediti štampanu knjigu? Doba Interneta je pomoglo mladima da zaobiđu cenzure i da dođu do stručne literature koja nije lako dostupna u njihovim državama. Sa druge strane, Internet u svakom momentu može da promeni pravila igre. Štampane knjige treba zadržati jer šta ćemo znati ako slučajno Planeta ostane u mraku. Šta ako slučajno ostane bez struje?
Izvor: ZeeNews
