Tri fizičara dobila Nobelovu nagradu za otkrića iz oblasti kvantne tehnologije

Tri naučnika u svojim sedamdesetim su dobili Nobelovu nagradu za fiziku za prevođenje neobičnih predviđanja kvantne teorije u temelje praktične discipline informacione i komunikacione tehnologije.

PCPress.rs Image

Podeljena nagrada za rad na dokazivanju teorije upletenih čestica

Alain Aspect iz Francuske, Džon Klauzer iz SAD i Anton Zeilinger iz Austrije dele nagradu od 10 miliona SKr (900.000 dolara) za „demonstriranje potencijala za istraživanje i kontrolu čestica koje se nalaze u ’zamršenim stanjima’“, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka. Kada su dve čestice „upletene“ – naučni termin za kvantno povezivanje – ono što se dešava jednoj u paru ima trenutni efekat na drugu, koliko god da su one udaljene.

Albert Ajnštajn je bio skeptičan prema ideji kvantnog zapleta, a fizičar iz 20. veka je odbacio kao „sablasnu akciju na daljinu“. Ali tri laureata su izvela eksperimente sa upletenim fotonima – svetlosnim česticama – koji su potvrdili da su rani kvantni teoretičari bili u pravu u svojim predviđanjima da će se fenomen ispostaviti kao stvaran. Zeilinger, koji radi na Univerzitetu u Beču, rekao je nakon što je čuo za svoju nagradu: „Svrha upotrebe zapletanja je u tome što možete preneti informacije koje nosi objekat na drugo mesto na kome se objekat rekonstituiše. Ovaj prenos trenutnih informacija se često naziva teleportacijom, ali Zeilinger je rekao da ga ne treba mešati sa nerealnom idejom naučne fantastike o teleportovanju velikih čvrstih objekata, kao u seriji Zvezdane staze. Eksperimenti teleportacije sa upletenim fotonima pokazali su kvantne komunikacije preko 7.600 km satelitske veze između Kine i Austrije.

„Možda će najtransformativnija primena biti ona kvantnog računarstva, koja nam otvara pristup efikasnom i brzom obavljanju složenih proračuna“, rekao je Majkl Moloni, izvršni direktor Američkog instituta za fiziku. „Primene u stvarnom svetu mogu vremenom uključiti brži razvoj lekova i vakcina, poboljšanje efikasnosti baterija, povećanje tačnosti vremenske prognoze i obezbeđenje podataka kvantnom enkripcijom, između ostalog“, dodao je Moloni.

Rana primena kvantne tehnologije je u rastućem polju kriptografije, praksi izgradnje digitalnih kodova da bi se obezbedila sigurna komunikacija. Ako neko presretne šifrovani kvantni signal, zaplet se gubi i poruka nestaje. „Ova nagrada je ohrabrenje mladim ljudima“, rekao je Zeilinger, koji ima 77 godina. „To ne bi bilo moguće bez više od 100 mladih ljudi koji su radili sa mnom tokom godina.“ Aspect, 75, radi na Univerzitetu Paris-Saclai i Ecole Politechnikue u Francuskoj, dok Clauser, 79, vodi sopstvenu kompaniju u Kaliforniji. „Ovo je oblast fizike sa stalnim, dubokim uticajem, na fundamentalnom nivou da pomogne u razumevanju sveta oko nas … i za upotrebu u potpuno novim tehnologijama za detekciju i komunikaciju“, rekla je profesorka Šila Rovan sa univerziteta u Glazgovu, koja je predsednica Instituta za fiziku Ujedinjenog Kraljevstva. Nagrada za fiziku je druga od šest ovogodišnjih Nobelovih nagrada koje će biti objavljene nakon što je Svante Paabo u ponedeljak osvojio nagradu za medicinu za dekodiranje DNK drevnih ljudi. Nagrade za hemiju, književnost, mir i ekonomiju biće objavljlene sledeće nedelje.

Izvor: Ft

Facebook komentari: